Svi smo svedoci nedavnih protesta studenata u Studentskom gradu u Beogradu. Protest je bio izazvan od strane, kako su sami studenti rekli, vlasti koja se nije uspešno niti stručno nosila sa drugim talasom (talas koji je usledio nakon kratkotrajnog ukidanja policijskog časa) korona virusa. Šta su studenti izvukli kao pouku iz svega ovoga, ali, što je još bitnije, kako je korona uticala na njihov studentski način života i njihove obaveze?
Korona je, za početak, poremetila ispitne rokove koji su aktuelni na svim univerzitetima u državi. Bilo je dosta: „biće, neće biti, odlažemo, produžujemo, prebacujemo se na internet”. Obarazovna administracija jako sporo reaguje, profesori imaju individualne prohteve, većina ispita se ipak održava, uprkos prognozama da će oni biti barem odloženi, a povrh svega smo uvek manjkavi i škrti kada je reč o bitnim informacijama, ali i kad stignu, mnogi studenti ne uspevaju blagovremeno da reaguju. Kao što smo primetili, kreativni umovi su počeli na društvenim mrežama da obajvljuju „mimove” o tome kako je korona uticala na njihove planove za ovu godinu, pa tako i studenti ne samo da se osećaju kao da im je sve planove voz u zaletu odneo ispred nosa, već ne uspevaju da sklope kraj sa krajem, jer je situacija uporno neizvesna. Sve ovo zbilja jesu prepreke mnogim studentima, ali možemo reći da su određeni profesori u saradnji sa studentima došli do zanimljivih kompromisa i rešenja za fakultetske obaveze tokom pandemijskog stanja.
Pročitajte i: Čemu nas je COVID-19 naučio o biznisu?
Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu je objavio studentima da će se ispit održati: ”u hladu ispod oraha iza Instituta za patologiju”. Nedugo nakon što je ovu objavu posatvio na zvanični sajt fakulteta, postao je zvezda Tvitera.
Zaista, postoji puno različitih priča i mnogo tumačenja novonastale situacije među studentima. Recimo, za vreme protesta protiv ponovnog uvođenja policijskog časa i otkazivanja nasatve i ispita na fakultetima, studenti koji su protestovali ispred Studentskog doma, a moramo prizanti da su samim protestom rizikovali da povećaju broj zaraženih od korone, zahtevali su da ispiti ne budu otkazivani, jer time im biva skraćeno vreme koje imaju da polože ispite, bivaju dovedeni u situaciju da padnu godinu na fakultetu ili da, što je verovatno najjači argument, eventualno razbole svoje ukućane kada se vrate svojim domovima, u slučaju da je neko od njih već inficiran virusom. Sa druge strane, imali smo one koji smatraju da svi ispiti treba da budu suspendovani, a bilo je i onih koji nisu iz bezbednostnih razloga želeli da idu na ispite, odnosno nisu hteli da rizikuju da se zaraze virusom u busu, kada dolaze u grad u kom studiraju ili da sebe stave u poziciju onih koji bi mogli da se zarze u zatvorenoj prostoriji sa svojim kolegama i profesorima. Evidentno je da je korona uticala na studente i da ih posledice korone tuku sa više strana. Veliki broj studenata koji je do sada radio, dobio je otkaz. Poslodavci su dosta pre ovih kriznih vremena najavljivali da će biti primorani da daju otkaze u slučaju pandemije, a naravno, prvi na udaru su stidenti. Zbog oprečnih poruka koje su stizale sa vrha medicinskog stručnog ešalona i nedavnih otkrića da virus mutira i tako napada sve više i više mlade osobe, studenti se osećaju nesigurnim, ali objektivno i predstavljaju jednu od najranjivijih grupa kako zbog neizvesne finansijske situacije, tako i zbog uspeha koji će ostvariti na svojim fakultetima, koji je trenutno pod jednim velikim upitnikom.
Pročitajte i: Street art i pandemija COVID-19 – Grafiti koji oslikavaju borbu sa virusom
Pripremio: Luka Ivanović
Foto izvori: twitter.com, bbc.com