Nesvakidašnja filmska biografija slavnog naučnika koga glumi Itan Hok svetsku premijeru imala je na ovogodišnjem Sandens festivalu, a od 21. avgusta biće dostupan na onlajn striming platformama.

U fokusu je Teslin odnos sa Tomasom Edisonom, koga igra Kajl Maklaklan („Tvin Piks“, „Plavi somot“, „Dorsi“), kao i sudar njegovog idealizma sa američkim industrijalizmom.

Kuriozitet je da je ova priča ispričana na jedan neobičan način, otvoreno povezujući prošlost i savremeni svet, istorijske činjenice i maštu…

Tako već u trejleru pomenuta Iv Hjuson, inače ćerka muzičara Bona Voksa, sedi za mekbukom i kaže da se na ime Nikole Tesle na Guglovoj pretrazi pojavi 34 miliona tekstova, ali samo četiri fotografije.

„Izvan toga, stvari postaju mutne“, izgovara glumica kao ćerka američkog bankara Džej Pi Morgana.

Pored laptopova, usisivača i sličnih modernih pronalazaka, koji danas ne bi postajali bez izuma i vizija Nikole Tesle, u filmu se pojavljuje i tehno muzika, kao i slepstik komedija.

U tom smislu zanimljiva je scena u kojoj Itan Hok kao Tesla peva pesmu „Everybody Wants to Rule the World“ benda Tears for Fears, kao i ona gde tokom rasprave sa Edisonom (Kajl Maklaklan) zbog neisplaćenog honorara za patent obojica naučnika jedu sladoled u kornetu, da bi na kraju iznervirani Tesla Edisona gađao istim.

Odmah zatim tu je već pomenuta En ispred mekbuka da objasni da se ovako nešto verovatno nikada nije dogodilo.

„Ovo nije uobičajena biografija neurotičnog pronalazača. Na ovaj film uticalo je mnogo literature o Tesli, kao i filmovi Dereka Džarmana („Karavađo“, „Bašta“, „Plavetnilo“, „Vitgenštajn“), književnost Henrija Džejmsa, kao i pojedine epizode serije „Drunk History““, priča reditelj Majkl Almereidea, koji je svoj scenario o Tesli napisao još 1983. godina.

Autor koji je sa Hokom radio i na ekranizaciji Šekspirovog „Hamleta“ (smeštenog na Menhetn) i „Simbelina“, smatra da je veći deo naše istorije stvoren iz spekulacija, glasina i nagađanja.

Zbog toga je, kako kaže, bio slobodan da Tesli prepusti pevanje hita iz 1980-ih, samo da bi čuo sopstveni glas.

Ceo film je dobio smisao, kad je, kako kaže, izvukao En Morgan iz njenog vremena i postavio je za naratora priče, koja publici daje informacije sedeći iza laptopa.

„En je dala značajniji smisao celom filmu. Naratori su često u kinematografiji bestelesna bića za koje se najčešće pouzdano ne zna gde se nalaze. Ne možete ni da opravdate zašto vam govore sve što vam govore. Tako je, na primer, u „Bulevaru sumraka“ kada vam se obraća Vilijam Holden čije telo se nalazi u bazenu okrenuto ka vodi. Odakle dolazi taj glas? To nije ništa čudno“, ističe reditelj dodajući da autore uvek vodi mašta kada snimaju, i da nije nište neobično kada se tako ponašaju i prema istorijskim ličnostima, a ne samo prema izmišljenim likovima.


„Mi pripovedamo priču. Trik je u tome da se način pripovedanja prilagodi osobi o kojoj govorimo“, naglašava reditelj, koji je svoju inspiraciju našao u Teslinim rečima, vizijama, snovima, zbog čega je otišao mnogo dalje, po svemu sudeći, od uobičajene formulacije „zasnovano na istinitom događaju“.

Glavni glumac se, kako kaže, pripremao za ulogu ekscentričnog naučnika, čitajući.

„Moj otac je matematičar i dok sam odrastao taj svet mi je izgledao tako dalek. U odrastanju sam shvatio da je matematika jako bliska filozofiji i da je u tom smislu prelepa“, kaže Hok.

Čudna pseudobiografija snimljena je inače u skromnom budžetu.

Većinu scenografije predstavljaju naslikane kulise. Sve ovo treba dodatno da doprinese snolikoj atmosferi filma o izopštenom naučniku koji danas zbog svojih ideje o svetu povezanom vajrles tehnologijom važi za vodećeg vizionara epohe.

Bez obzira na svoju neobičnu strukturu, film „Tesla“ prema podacima sajta Rotten Tomatoes, imao 92 odsto pozitivnih kritika.

Bouvi, Hoult, Šerbedžija, Božović…

U holivudskoj produkciji poslednjih decenija dosta je filmova koji su se na razne načine bavili životom i delom Nikole Tesle. Verovatno je najzanimljivije i najpoznatije njegovo otelotvorenje u Dejvidu Bouviju u naslovu „Prestiž“ Kristofera Nolana. U filmu „The Current War“ o Tomasu Edisonu (igra ga Benedikt Kamberbač) u ulozi Tesle pojavljuje se Nikolas Hoult. O slavnom naučniku govorilo se i u filmovima „Kafa i cigarete“ Džima Džarmuša, kao i u ostvarenju „Čarobnjakov šegrt“ sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi. U jugoslovenskoj kinematografiji naučnika iz Smiljana igrali su Rade Šerbedžija u TV seriji „Nikola Tesla“, kao i Petar Božović u filmu „Tajna Nikole Tesle“, gde se inače pojavljuje i slavni Orson Vels kao Džej Pi Morgan.

Pročitajte i: Čovek koji je znao da menja stvarnost

Izvor: danas.rs