Nije mali broj stvari u koje smo sigurni, iako je činjenica da se taj spisak sužava iz dana u dan sve više. Ni u šta ne možemo stopostotno biti uvereni, ali da možemo da damo svoj maksimum u saznavanju, neosporno je. Zato, potrudimo se da nakon jednog gledišta, samo jednog ugla iz kog smo videli, naučili nešto, ipak ne pomislimo da o tome imamo znanje, da smo u to sigurni. Tada smo tek pronašli ključ za koji ne znamo od kojih je vrata. Tek kada uspemo da pronađemo još ključeva, ključeva nekih vrata koja su povezana sa našim predmetom, imamo nešto, ali, zapamtite, ni tada nemamo sve, nismo sigurni. Da se do sigurnosti dolazi lako, siguran bi bio svako. I u sve. No, to nije slučaj. Ipak je neophodno zavrnuti rukave i „oznojiti“mozak. Tipična, bazična priča, ali bez nje se ne može dalje.

Hajde da pričamo o kulturi.

Kultura. Zvuči tako poznato i sasvim intuitivno jasno, da se čini kao da ne zahteva dublju priču. Mnogo je stvari koje ovakva priča podrazumeva, a mi bismo ipak da ovde ne podrazumevamo, jer podrazumevanje stvara konfuziju, a ko je želi?!

Od „budi kulturan“ do „šta je kultura?“, ona je u našim životima. Ona je jedna nit koja nas povezuje. Ne može se videti, ali se još kako može prepoznati. Prepoznaje se kad je tu, a isto tako i kad fali. Znači, treba nam, čim fali.

Jezik, umetnost i religija povezuju, čine kulturu jedne zajednice. Pogledajte samo kako knjiga može da stvori osećaj pripadnosti! Divan je to osećaj.

Pročitajte i: 8 osobina koje poseduju kulturni ljudi prema Čehovu

Postoje vrednosti, sigurno ste čuli, imaju čak i svoj sistem. Ne brinite, nema nikakve matematike. Te vrednosti, kao i verovanja, krase svakog od nas i individualne su, jer zavise od toka naših života, okolnosti, okruženja i sličnih stvari.

Moralne vrednosti su bitan deo naše kulture koju predstavljaju. Način na koji razmišljamo je tesno povezan sa našom kulturom, koja može da se sretne sa toliko različitih kultura i uoči toliko razlika među ljudima, da je to neverovatno i, priznaćete, lepo. Nije li predivno upoznati se sa drugim kulturama? Razmislimo malo o tome zašto volimo da putujemo.

Mnogo je segmenata u našim životima koji zavise od kulture, mada nećemo reći da je kultura sve, ali imajte to negde na umu. To kako ste se formirali kao ličnost, kakav je vaš pogled na svet, u krajnjoj liniji i kako razmišljate, povezano je sa kulturom.

Bitno, na kulturu možete uticati, možete se preoblikovati kada uočite da posedujete određene karakteristike koje vam se ne dopadaju, koje želite da promenite i poboljšate sebe. Sada se oni koji tako nešto žele verovatno pitaju koliko još imam vremena, ali neka ne brinu, jer imaju svaki minut ovoga sveta. Ovo je proces koji traje dok vi želite da on traje, a najbolje je da to bude ceo život. Radeći na sebi, svojoj kulturi, širenjem vidika i dozvoljavanjem promene mišljenja onda kada za to postoje realni razlozi je apsolutno predivno i zdravo. To je, reći ćemo, kulturno poželjno. Bogati ste ako živite tako.

Najvažnije je da shvatimo da kultura nije samo umetnički deo, da to svakako nisu samo institucije, da je kultura nešto više. Alati pomoću kojih možete da radite i unapređujete svoju kulturu, svoje kulturno stanje, su tako raznoliki, da verujemo da ćete već danas tim povodom krenuti u akciju.

Možete, na primer početi od sledećih predloga, radi zagrevanja, a zatim ćete dobiti inspiraciju i, ko zna, možda smisliti i nešto novo. Naglasićemo da neke od stavki nisu trenutno moguće zbog situacije sa pandemijom i izmenjenim tokom života, ali treba da budu pomenute, kako ne bismo zaboravili na njih nakon završetka ove situacije.

• Idite u bioskop. Savet je da pogledate žanr filma koji obično ne gledate i da svaki put promenite žanr. Biće zanimljivo iskustvo, proširićete svoja interesovanja i uživaćete.
• Ne bežite od novih stvari, čak ih i prigrlite. Izađite iz svoje komforne zone kad god ste u prilici. Možda ćete u početku biti nervozni i uznemireni, ali ubrzo ćete shvatiti da ste učinili pravu stvar.
• Idite u pozorište. Ovde već imate zaista ogromnu mogućnost da se i nakon konzumiranja kulturnog sadržaja zamislite i razmišljate. Štaviše, kod pozorišta je efekat uvek nakon predstave. Pa, kad se stvore uslovi, izvolite, isporobajte.
• Čitajte. Čitajte. Čitajte. Savetujemo vas, kao i  kod filmova, da pokušate da prošarate svoju paletu, pa da na primer, ako nikad niste bili ljubitelj klasika, sada date i klasicima i sebi tu odličnu priliku koja se ne propušta.
• Razgovarajte sa ljudima. Ne morate puno pažnje posvećivati ni tome sa kim razgovarate. Pokušajte da uspostavite komunikaciju i sa nepoznatim ljudima, pa razmenite mišljenja. Niste svesni koliko se možete iznenaditi onim što čujete od osobe za koju niste ni znali da ima neka određena interesovanja. Možete naučiti dosta, a možda i proširiti svoj krug prijatelja. Savet je da se vratite u realnost i podsetite i druge i sebe kako je lepo pričati.
• Svakoga dana naučite, uradite nešto novo. Mogu to biti i dve reči na stranom jeziku, može to biti i novi kolač, promena rutine na način koji vam prija u datom trenutku, bilo šta.
• Posetite izložbu slika, na primer. Može biti interesantno iskustvo. Vi birate

Koliko dana u nedelji, toliko predloga. Neka to bude vodilja za danas. Broj 7 – vazda srećan i retko dočekan. Učinite da ishod zavisi od vas. Probajte, naučite i naravno, zabavite se radeći na svojoj kulturi, jer jedino tako možemo ulepšati svet u kom živimo. Za kraj navodimo par citata koji vas mogu pokrenuti za slučaj da do sada to niste uspeli:

• Slika je pesma bez reči. – Horace
• Umetnik ne može da ne uspe; uspeh je biti umetnik. – Charles Horton Cooley
• Možeš da gledaš u sliku cele nedelje i da nikad više ne pomisliš na nju. Možeš da pogledaš sliku na sekundu i da razmišljaš o njoj celog života. – Joan Miro
• Biti umetnik znači verovati u život. – Henry Monroe
• Učenje nikad ne iscrpljuje um. – Leonardo da Vinči
• Vremena ima dovoljno za sve one koji će ga dobro iskoristiti. – Leonardo da Vinči
• Prava svrha umetnosti je da, najpre, kultiviše duhovnu prirodu samog umetnika. – George Inness

Pročitajte i: Šta je imaginizam?

Autor: Jelena Luković

Izvori: iserbia.rs, ananasmag.com

Foto izvor: freepik.com