Klasična muzika je specifična po tome što predstavlja jedinstven muzički ugođaj za sve generacije, i to već vekovima. Svaki od kompozitora koje ćemo spomenuti je ostavio svojevrstan, dugoročni trag u žanru klasične muzike i zbog toga zaslužuju da budu poštovani i slavljeni. Predstavljamo vam neke od zanimljivih činjenica povezanih sa njima, za koje šira javnost malo zna.

POBEDA I OSVETA

Betoven je svoju petu simfoniju komponovao još kao dečak, a prvi put je izvedena 1808. godine. Ova kompozicija poznatija je pod nazivom „Eroika“, iz jednostavnog razloga. Četiri početne note ove simfonije (sol-sol-sol-mi, b-mol), koristile su se u periodu Drugog svetskog rata kao vrsta koda, odnosno šifre za uspostavljanje veze sa Londonom putem radija. Kada se ovaj kod prenese Morzeovom azbukom (tačka-tačka-tačka-crta) nastaje slovo V, simbol pobede. Ova sekvenca se pominje i u filmu „V kao Vendeta“, zato što reč „vendeta“ u prevodu sa latinskog znači osveta, te se tu i stvaraju sličnosti.

ŽENE SU BILE SPUTAVANE U KREIRANJU MUZIKE

Nemački kompozitor Feliks Mendelson bio je čudo od deteta kada je muzika u pitanju, ali ne i jedini u porodici. Njegova sestra Fani je bila odličan kompozitor i tekstopisac. Međutim, s obzirom na to da je Fani bila žensko, njoj nije bilo dozvoljeno da se muzički usavršava i prati svoju strast prema muzici, a razlog za to je bila njena porodica koja ju je u tome sprečavala. Feliks je i sam priznao da je objavio nekoliko njenih kompozicija pod svojim imenom. Primer za to jeste pesma ,,Italija”, koju je navodno Feliks komponovao za kraljicu Viktoriju, koja je kasnije postala njena omiljena pesma. Ova kompozicija zapravo je Fanino delo, a kraljica nije znala da ju je komponovala žena. Nažalost, na ovaj način je uticaj žena na stvaranje klasične muzike uveliko degradiran.

ŽIVOTINJE KAO INSPIRACIJA ZA KOMPOZICIJU

„Fuga u g-molu“ Domenika Skarlatija, poznata je i pod nazivom „Mačja fuga“. Razlog tome je inspiracija koju je Skarlati za ovo delo pronašao u zvuku koji je proizvela njegova mačka Pulćinela, dok je hodala po dirkama klavira. Upravo to je bilo dovoljno da inspiriše Skarlatija na komponovanje ovog čuvenog dela.

MISTERIJA OSME SIMFONIJE FRANCA ŠUBERTA

Simfonija br. 8 Franca Šuberta poznatija je pod nazivom „Nedovršena“, jer je autor komponovao i izveo ovo delo sa samo dva stava, što nije bilo uobičajeno za ovakav oblik komponovanja u to doba. Vremenom su se razvile teorije o tome zašto je to uradio. Ako pitate teoretičare, sa jedne strane mogao je da bude u pitanju eksperiment, ili pak nedostatak optimizma (Šubert je bio ubeđen da neće moći da završi delo, te ga je ostavio nedovršeno). Postoje i zagovornici pretpostavke da ga je otkriće da boluje od sifilisa duboko potreslo i sprečilo da završi simfoniju. Međutim, najprihvatljivija je teorija da su dva završena stava ove simfonije bila toliko savršena i sama po sebi dovoljna da izraze ono što je Šubert želeo da prenese, te je klasičan završetak simfonije bio nepotreban.

HIPOHONDRIJA ČAJKOVSKOG

Veliki ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, autor čuvenog dela „Krcko Oraščić“, bio je toliki plašljivac i hipohondar da je čak rukom držao svoju bradu dok je dirigovao. Tvrdio je da to radi „iz straha da će mu pasti glava“. Odbijao je da pije pića koja nisu bila u zatvorenoj boci, zbog straha da se ne zarazi nekom prenosivom bolešću. Ironija života i sudbine je da mu je 1893. godine dijagnostikovana kolera, a samo nekoliko sati kasnije je i preminuo. Ima i onih koji sumnjaju u istinitost navedenog. Nekadašnja sovjetska muzičarka Aleksandra Orlova tvrdi da se Čajkovski ubio arsenikom, posle pretnji koje je dobio, a koje su se odnosile na obelodanjivanje detalja iz njegovog privatnog života.

Pročitajte i: Tri umetnika koji su to postali preko noći

Autor: Aleksandra Petković
Dodatni izvor: redinfoportal.com
Foto izvor: musicpocket.org