Mlad si. Star si. Glup si. Pametan si. Lep si. Ružan si. Zračiš. Prazan si. Ovi opisi su neograničeni. Baš kao i putevi kojima možeš da zakoračiš.

Ti, čoveče, ti koji zatvaraš svoje oči, razum i dušu. Prestani da gledaš silne, tuđe, mudrosti i šablone i prema tome usmeravaš svoje savršenstvo, koje, uzgred, tako prestaje da postoji. Prestani da umanjuješ svoje superiornosti. Prosto, prestani! Izgleda kao da vičem na tebe, ali ovo je poslednji vrisak razuma i istine, poziv da se dozoveš sebi i shvatiš da tebe krasi jedan život, a to je tvoj. Nemoj dozvoliti da sopstveni život definišeš i vrednuješ po ugledu na tuđe, veruj, ništa vrednije živote. Ne zato što je meni teško to da gledam, već zato što gubiš vrednost, život, svrhu postojanja. Gubiš sebe i sve lepote koje imaš, a kao da ne želiš da vidiš.

Vratiću se na svrhu postojanja. Tako nešto postoji i to nisu drugi ljudi. Da ti objasnim, ne bi li otišao u drugu krajnost: ljudi su super, treba da ih voliš i poštuješ i totalno bi ludo bilo nešto drugačije, ali oni nisu deo tebe u smislu tvog bivstvovanja. Oni su nešto dodatno što ulepšava tvoju lepotu i svrhu, ali svakako ne postoje kao svrha za sebe, svrha tvog života. Ti si svrha svog života. Tebi je dat život i prilika da iskoristiš sve svoje talente, zabaviš se na način koji tebi prija i za to se ne pravdaš nikada nikome. Pre toga samo treba da upoznaš sebe. I zakon. Oba zakona: i onaj u pravnom smislu koji pametan čovek ne želi da krši i onaj, važniji i vredniji, životni zakon, zakon koji govori jezikom ljudskih bića – moralom i emocijama.

Veoma je važno da shvatiš najpre ko si, a zatim da ne dozvoliš sebi da razmišljaš o tome postoji li svrha tvog postojanja, jer je to glupo pitanje. Da, glupa pitanja postoje, nisu glupi samo odgovori. Dakle, imaš svoju svrhu. Čoveče, i gumica na olovci ima svrhu! I vetar, i kiša, i voda, i vino, i osmeh, i suza, i čokolada. Sve ima svrhu.

Nastavimo. U tvom je životu mnogo uloga koje čak i nesvesno igraš. Od nečijeg deteta, preko devojke/momka, sve do studenta i drugarice/druga, ti svakoga dana smenjuješ uloge. To je zabavno, posebno ako si tih uloga svestan i apsolutno je legitimno, ne treba da te buni. Samo treba da obratiš pažnju da ih ne pomešaš i da usput ne izgubiš, reći ću, iskonskog sebe. Kompromis je isto kul, treba da postoji, ali neke stvari jednostavno nisu tu kako bi pristale na kompromis, a ta stvar si ti, u karakternom smislu i smislu determinisanja. Prilagođavanje je odlika inteligencije, ali ne smeš sebi da dozvoliš da pomešaš prilagođavanje sa belinom važnog i početnog polja u tvom životu, a to je deo „ko sam ja“. To je pitanje koje treba da ti je jasno, čak i onda kada eksperimentišeš i, popularno rečeno, pronalaziš se.

Dopuštanje da te drugi oblikuju ne biva! Što pre to shvatiš i na bazi toga izgradiš svoje dostojanstvo i sebe, to bolje. Dokle god držiš balans između skromnosti i ovih saveta, dobro je, da bolje ne može biti. Videćeš da neki teret napušta tvoj um, koji sada postaje spreman za nešto novo, nešto interesantno, nešto tvoje i jedinstveno. Nešto što čini tebe, nešto što je skroz ti, što razbija napetost i čini te rasterećenim, spremnijim nego ikada za ispunjenje snova.

Inače, kad smo kod snova, imaš ih? Nadamo se da u sebi misliš „kakvo je ovo pitanje“, inače smo zabrinuti. Na primer, prigodan odgovor bi bio i „još pitaš!“, dok sve ostalo, ili bar što se idejno ne uklapa sa ovim, zahteva povratak na onaj fabrički momenat, kada je sigurno došlo do neke greške.

Smešno ti je, ali baza je bitna. Knjiga nema smisla ako ne znaš slova. Isto tako je i sa životom, i u životu. Svaki pojam ima svoju azbuku shvatanja, svoju svrhu, na koju moraš da se vratiš kad propustiš, ako želiš da ideš dalje.

Što se moranja tiče – život nije tu da moraš. Ne moraš ti skoro ništa. Ili, ako si od onih što vole da moraju, ne dopusti da ti drugi određuju koje su to stvari. Tvoj život, tvoje moranje. Tu, na primer, nema kompromisa.

Ako ti se plače, plači. Ako ti se smeje, smej se. Ako želiš još jednu čokoladu uprkos svim onim prethodnim koje su se upisale u obliku reda na stomaku, nema veze, uzmi tu čokoladu. Ako želiš da ispraviš grešku, ispravi je. Ako ne želiš da priznaš grešku, nemoj. U tom slučaju samo nemoj da kriviš druge, ali tu će ti već pomoći onaj ljudski zakon odozgo. Ako želiš u avanturu, idi. Ako osećaš nešto, ne drži to u sebi. Ako se snebivaš da budeš hrabar, odluči se da je vreme za još jedan vredan korak i budi napokon hrabar. Postoji samo jedan razlog za sve ovo: ti si ono što želiš da budeš, ti radiš ono što želiš da radiš. Kada život živiš tako, biće ti bolje, primetićeš da tada drugi ne mogu biti krivi. U tvom životu se uglavnom dešava ono što ti dopustiš. I još nešto – u tvom životu samo jedna osoba rešava probleme. To si ti!

Pročitajte i: Reč urednice: Vi ste najduža veza u svom životu

Autor: Jelena Luković

Foto izvor: freepik.com