Pandemija je na globalnom nivou usporila i pauzirala naše živote. Ne zna se kada će kraj, razna predviđanja se pojavljuju, ali ništa ne može da se tvrdi sa sigurnošću. Ovo je definitivno veliki izazov za sve nas, ali kao i uvek u životu, iz ove situacije možemo izvući i dobre stvari. Trenutne vanredne okolnosti nam služe da se podsetimo onih suštinskih stvari i preispitamo sistem vrednosti. Izolacija i otuđenje su nam svima teško pali. Naterani smo na malo dublja razmišljanja o nečemu na šta možda nismo obraćali dovoljno pažnje. Kao pojedinci uvideli smo da možemo živeti sa mnogo manje od naviknutog.

Šta smo to shvatili i naučili tokom pandemije koronavirusa?

Virus ne napada određenu rasu, naciju ili društveni status.

Jedna od ključnih stvari koje smo naučili je da smo svi zajedno u ovome. Svi smo jednaki, čak i minimalni doprinosi donose velike razlike. Probudila se empatija, saosećanje, odgovornost i solidarnost. Shvatili smo koliko je bitno da zaštitimo naše starije i brinemo se o njima. Ovo je situacija u kojoj smo se svi zatekli i veoma je važno da jedni drugima budemo podrška i da imamo razumevanja. Fokus se vraća na neke ljudske vrednosti koje smo vremenom zapostavili.

Strpljenje je ključ.

Strpljenje je karakteristika kojoj svi težimo, ali često bezuspešno. Naučili smo da moramo da usporimo. Da nekada ne može sve odmah i da je potrebno vreme. Potrebno je da gledamo u budućnost i ne žurimo nigde. Ukoliko budemo strpljivi, naš trud će se isplatiti. Nebitno da li je u pitanju putovanje na koje smo planirali da idemo ili nam nedostaje naš omiljeni restoran i još mnoge stvari koje većina nas priželjkuje, na sve to moramo sačekati i doći će pravi trenutak.

Ulažemo veći trud u odnose sa bliskim ljudima.

Izgubili smo tu mogućnost da jednostavno pozovemo nekoga na kafu, naletimo na prijateljicu u tržnom centru i slične situacije. Shvatili smo koliko nam prisustvo bližnjih znači i koliko smo spremni da uložimo više truda. U ovoj situaciji morali smo više da se potrudimo da održimo kvalitetan odnos. Morali smo da tražimo drugačije načine da ostanemo bliski. Kontakt preko društvenih mreža je svakodnevan, ali kada je to jedini kontakt koji imamo, shvatimo koliko on nije dovoljan. Učili smo i o partnerskim odnosima, da li su stabilni koliko ih procenjujemo ili smo u izolaciji dobili neku drugu perspektivu. Usamljenost ljudima teško pada, a izolacija nas je navela da razmislimo o ovim pitanjima.

Pročitajte i: Poznati srpski psihijatar o tome ČEMU NAS JE NAUČIO koronavirus

Fizički kontakt nam je neophodan.

Društvene mreže su bile jedini izvor komunikacije koji nas je zbližavao i održavao kontakt. Ali digitalni svet nije stvarni život i baš ništa ne može zameniti fizički kontakt. Jedini način da se najbolje razumemo i da shvatimo jedni druge je uživo. Jedino tako su reakcije najprirodnije i ne mogu da se odglume. Društvene mreže nam daju površnu sliku o tome šta želimo da kažemo i kako se osećamo. Svima nama je potreban zagrljaj i svakodnevni fizički kontakt na koji smo navikli. Otuđenost od ovakvih stvari je u nama budila negativne emocije i naučili smo da više cenimo ono što smo pre uzimali zdravo za gotovo.

Naše mentalno zdravlje i samodisciplina ne smeju da se zapostave.

Možda jedna od najvažnijih stavki koje smo naučili je da je briga o samom sebi bitnija od svega. Izolacija nas je naterala da malim koracima krenemo da unapređujemo sebe i da više brinemo o sebi i svojim potrebama. Da li kroz vežbanje, više spavanja, zdravu ishranu ili meditaciju, bitno je da ste se na neki način posvetili sebi. Za vreme pandemije smo imali i više nego dovoljno vremena da steknemo radne navike koje mnogima stvaraju muke. Veliki broj nas je pronašao nove hobije, organizovao obaveze kako bi imao ispunjen dan i slične stvari koje su nam pomagale da lakše prebrodimo izolaciju. Ove navike su dobrodošle i za razvoj samodiscipline. I više nego dovoljno vremena smo imali da naučimo da se organizujemo i ispunjavamo obaveze na vreme.

Priroda nam je potrebna i moramo je više ceniti.

Tek kada smo bili primorani da se zatvorimo u svoje kuće smo shvatili vrednost prirode i koliko je bitno da smo okruženi zelenilom. Ljudi su masovno počeli da beže u svoje vikendice ili da iznajmljuju odmarališta kako bi im ovaj period lakše pao. Jer u prirodi je sve lakše i lepše. Ona je deo nas i neophodna nam je. Često to ne umemo da cenimo dovoljno, ali ova situacija nam je vratila ljubav prema prirodi koju smo negde usput izgubili.

Zahvalnost.

Ako smo nešto naučili zahvaljujući pandemiji to je da zaista ne znamo šta imamo dok to ne izgubimo. Sve ono što nam je oduvek bilo na dohvat ruke, a sada je onemogućeno, nismo imali pojma koliko nam zapravo znači. Učimo da budemo zahvalni i da cenimo ono što imamo jer ne mora da znači da ćemo imati zauvek.

Pročitajte i: Kako je COVID-19 uticao na studente i njihove obaveze?

Priredila: Sofija Bogosavljev

Foto izvor: metropediatrics.com