Godinama unazad, kako se tehnologija razvijala tako se i naša slabost ka društvenim mrežama povećavala, momenat kada želimo da iskažemo sebe u pravom svetlu i kada baš nismo u prikazanom elementu, bacanje svetlosti na obične i na izgled dosadne stvari, trenutak kada shvatamo da smo počeli da se družimo sa ljudima od nekog zvanja čisto iz „koristi“, pod izgovorom „nikad ne znaš kada će ti neko zatrebati“,  a dok naša iskonska prijateljstva sve više i više zanemarujemo, da li zapravo svi imamo svoj neki mali dvostruki život, kada smo pred publikom okruženja jedno, a u senci teatra potpuno drugo?

Neki naučnici ovim pojavama prepisuju stanje depresije i anksioznosti izostavljajući i negirajući zapravo alter ego. Alter ego  –  sigurno ste bar jednom čuli za ovaj termin, a ako niste verovatno ste bili upoznati pomoću filma „Glass“. Alter ego ili dvostruka ličnost može predstavljati jako veliki problem ako se ne otkrije na vreme, a procenat ljudi za koje se smatra da se bore  sa ovim problemom je zapravo svaka četvrta osoba u našoj okloini, bila ona svesna toga ili ne. Naravno, ovaj problem nas ne pretvara u „zverku“ kao što se to opisuje u romanu o „Doktor Džekilu i Mister Hajdu“, već nam psihički stvara blokade kojih postajemo sve češće nesvesni. Da li ste nekada došli u situaciju da odradite ili uradite nešto, a da toga niste ni bili svesni, a pritom se i vaše okruženje zapitalo „da li ste to vi i šta to kog đavola radite?“ Upravo vam na ovaj način opisujemo nuspovaju koju sa sobom nosi ovaj problem.

Pročitajte i: Sujeta – siguran put ka neuspehu

P.S. ne mešajte ovakve pojave sa vašim crnim rupama iz noćnih provoda.
Uz pomoć alter ega možemo imati iskrivljen pojam o realnosti  –  ono što u jednom trenutku odobravamo, već u sledećem ćemo negodovati ili obrnuto, stvar može postati zapravo i previše zamršena ako naše drugo „ja“ počinje da se kosi sa nekim zakonima legalnog i normalnog života. Da, zvuči kao iz filma i svi smo u nekom trenutku možda bili oduševljeni kada smo istraživali ovaj fenomen, ali iako priča nije nimalo naivna, možemo reći da se današnje generacije sve češće pretvaraju u ono što nisu, pokušavajući da dostignu neki maksimum u društvu. Čak nam i nesvesna gluma pomaže da zapostavimo ono što smo zapravo zaista mi ili smo barem bili –  recimo naše vaspitanje i moralne vrednosti  jer u žurbi da se „uklopimo“ gubimo sebe, nekada slušajući posebnu muziku i ponoseći se time što smo različiti, došli smo u stanje da parimo uši nekom komercijalom najčešće pod izgovorom „zbog društva“.

Naravno, uvek se kroz generacije provlačio taj sindrom za društvenom popularnošću i prihvatljivosti, ali ne u tolikoj meri koliko je danas zastupljeno.Na osnovu čega se postavljaju pitanja šta danas više utiče na promene kod mlađih, a i starijih, da li muzika što nam se servira po istom kalupu ili društvene mreže kao što su instagram i faceboo  i šta više podstiče promene naše ličnosti? Upravo ta pitanja dovode do zaključka da sve veći i veći broj populacije vodi neke unutrašnje borbe i nosi drugačije maske. Po stručnim mišljenjima , dvostruke i višestruke ličnosti se mogu spojiti u jednu tek nakon šest godina terapije koja podrazumeva i istraživanja i praćenje svih seansi kroz koje pojedinac prolazi i sa kojima se bori. Zbog toga moramo da održimo sopstvenu originalnost i prihvatimo sebe takvima kakvi smo da se u suprotnom slučaju ne bi malo, po malo gubili i totalno izgubili dopustivši baš tim „sitniciama“ da nas menjaju.

Pročitajte i: Šta je moral i koliko je on važan?

Priredila: Katarina Petrak

Foto izvor: shutterstock.com