Masovna kultura je često korišćen pojam, koji je urezan u svaku priču o sadašnjici, ali – znamo li mi šta nam to svi okolo pominju, zašto i da li je uvek to potrebno, pa i ispravno? Naravno, nismo sigurni, a da bismo postali, hajde da ipak razradimo priču o masovnoj kulturi.

Ako nešto treba da znate, to je šta je masovna kultura i koliki ona uticaj ima na vaš život, na živote svih nas. Mi smo deo nje, hteli to da priznamo ili ne. U svakom segmentu življenja danas, nemoguće ju je zaobići i nije baš veličanstven prizor. Kultura je skrenula sa puta koji je vodio napretku. Kuda? Čini se kao da je potrčala da na prvom skretanju promeni oblik i značenje i ode, slobodno rečeno, dođavola.

U samom nazivu vidimo da se radi o nekakvoj masi i kulturi u okviru nje, a biti deo mase ne laska. Momenat, znamo li šta je masa i za njenu glavnu karakteristiku koja bode oči mislećem biću? Masa je privremena društvena grupa koju čine ljudi koji se ne nalaze na istom mestu, ali konzumiraju isti sadržaj. Uz to, razmišljanje i promišljanje nije odlika mase.

Masovna kultura je usko povezana sa procesom industrijalizacije, te je način na koji se ona proizvodi upravo industrijski, a odatle nam postaje jasno da tu nema mesta za unikate, već standarde. Takođe, uviđamo još nešto, a to je da je kultura u tom smislu jedan proizvod, a znamo da je osnovni cilj svakog proizvoda prodaja. Kako se to radi? Putem marketinga. Kome se prodaje? Ogromnom broju raznoraznih ljudi, tzv. širokoj publici. Čovek pred takvim činom nema puno šta da misli, on postaje puki, nazvaćemo, pasivni kupac kulture.

Masovna kultura je ono što vidimo na tanjiru života koji samo prividno mislimo da sami serviramo. Ne, mi čak ni veličinu ni tip tanjira ne biramo. Hipnotisana gomila. To smo mi.

Kultura, umesto da postane važan segment i životna investicija, postaje odmor u intelektualnom smislu. Postaje odmor koji možemo kupiti i zadovoljiti sebe u tih par sati koji preostanu nakon radnog vremena. Cilj je prodati proizvod koji će zabaviti široke mase.  Tako se razvila industrija zabave – proizvode se televizijske serije, filmovi, popularna muzika. Ljudi su dobili drugu ulogu, sporednu, pa su sada oni ti u čije šake, kap po kap, ide masovna kultura, umesto da te šake istu stvaraju i unapređuju i sebe i druge. Stvara se zatupljenost i umire želja za mišljenjem. Na taj način nestaje potreba za istinskim stvaralaštvom i raste količina masovne kulture koju upijamo.

Ako ste razmišljali o tome zašto se ljudi masovno ponašaju na određeni način, što na političkom planu, što na kulturnom, ako ste želeli da otkrijete zašto možemo da vidimo putem medija to što vidimo i da čujemo od važnih ljudi ono što čujemo, masovna kultura objašnjava veći deo.

Uz takav način kulturno osiromašenog življenja, a sve to nakon mnogočasovnog ili napornog rada, ljudi su sposobni…pa, samo za masovnu kulturu. Taj ciklus “radim-zabavljam se-jedem-spavam” dovodi nas do dela gde nam je jasno zašto je lako izmanipulisati masu, s druge strane, žašto je teško tako neosvešćenima, masovno-kulturnima, objasniti nešto, ući u dublju analizu, debatu ili jednostavno, zašto je teško sklopiti sporazum i razumeti.

Pročitajte i: Kako je upozoravao Umberto Eko: Lakše je opiti se televizijom nego vinom

Reći ćemo to ovako. Funkcija mase je da koristi. Naravno, prvo koristi onima koji imaju profit od prodaje masovne kulture, a zatim, na primer, i u političke svrhe. Zašto? Jer tako pokorna masa, laka za manipulisanje i teška za osvešćivanje, ne može biti racionalna, niti realna, a činjenica je da ima pravo da se pita.

Cilj je zabaviti masu i tako joj skrenuti pažnju sa onih prilično ili u nekoj meri bitnih, na neke nebitne stvari. Dovoljno je samo da analiziramo reklame i uvidećemo ceo mehanizam i „obrnuti igricu“. Sve i da do sada niste mislili o masovnoj kulturi, imali ste prilike da vidite iste fore za prodavanje proizvoda i sigurno ste bili i začuđeni kako je moguće da još uvek imaju moć prodaje.

Nadigraj masovnu kulturu – obrni igricu

Malopre pomenuto obrtanje igrice u tom razmišljanju pomaže. Kako? Naučite prvo šta je masovna kultura, znajte za njene uticaje i sve što vuče sa sobom, a onda pogledajte mehanizme (prvenstveno reklame) koji se koriste za hipnotisanje i odvalčenje. Onog trenutka, a neće vam biti potrebno mnogo vremena do tog trena, kada uvidite isti šablon, čak i fraze koje se koriste radi prikupljanja mase, onog momenta kada shvatite da ste nečija marioneta i razumete na koji način upravljaju vama (i drugima) – tada ćete prestati da budete deo mase, osim ako svojevoljno ne zatvorite oči, i nećete dopustiti da igrate po tuđim uputima. Tada možete reći da ste obrnuli igricu.

Nasamarena masa

Kako bismo vam približili uticaj reklama na masu, navešćemo primer iz 2002. godine, kada su dva česka studenta, Filip Remund i Vit Klusak, snimili dokumentarni film Češki san u svrhe polaganja diplomskog. Češki san je bio naziv nepostojećeg hipermarketa na čije su otvaranje ova dva studenta uspela da dovedu, iliti namame nekoliko hiljada ljudi. Kako? Uz pomoć reklama koje su obećavale razne akcije i apsolutno sve što znamo da reklame rade. Rekli bismo, legalan način. Na otvaranju, ljude je sačekala metalna konstrukcija, a ne hipermarket. Ljudi su trčali kao stado, ali izgleda da obećano odredište nisu bile šarene police povoljnih cena. Masovna kultura na delu.

Iako možda masovna kultura pruža učinkovitije širenje nedostupnih znanja, čini se da negativne slike pobijaju ovu činjenicu, koja, samo primećujemo, može biti i zloupotrebljena. Ovo je možda dobar primer da korak naped znači nekad korak nazad, pa unapređivanje jedne strane može nekada da kvari drugu. U ovom slučaju, mnogo je veći broj ove druge strane.

Mi smo pokušali da upalimo crvenu lampicu i pozovemo one koji bi da istupe iz mase i otkriju kulturu u pravom smislu, a samim tim i zaustave nepravedno širenje upravljanja masom. Pogledajte, oslušnite oko sebe i reagujte kada prepoznate nešto od opisanog.

Znamo li sada šta je masovna kultura? Bitnije – šta je čini? Još bitnije – šta je sledeće što mi možemo učiniti?

Pročitajte i: Da li si siguran da znaš šta je kultura?

Pripremila: Jelena Luković

Izvori:

Sociologija, Zavod za udžbenike

edimagazine.me

Foto izvor: oregoncounties.org