Pre 75 godina je prvi put upotrebljena nuklearna, atomska bomba u ratu, kada je pala na japanski grad Hirošimu.
Sjedinjene Američke Države su objavile rat Japanu, kada su japanske snage izvršile napad na američku luku Perl Harbor na Havajima. Borbe između Japana i SAD-a su bile duge, mukotrpne i nezamislivo brutalne uz gomile poginulih vojnika svakog dana. Japanski otpor američkim snagama je bio fanatičan, ali je poprilično rano postalo jasno da će Japan morati da prizna poraz i da se preda. Očekivalo se da, pored naizgleda zilotski odlučne borbe protiv toga da američki „varvari“ kroče nogom na matičnu teritoriju Japana, on ipak kapitulira ubrzo po bombardovanju Tokija koje je bilo razorno.
Amerikanci su želeli da pokažu svoju vojnu nadmoć, ali i da isprobaju u akciji novo oružje koje su konstruisali-atomsku bombu-koja je podrazumevala dve varijacije koje do tada nisu bile viđene na svetskoj sceni – uranijumsku i plutonijumsku.
Pročitajte i: Danica Tomić – prva žena pilot sa naših prostora
Tog 6. avgusta 1945. godine uništen je čitav grad Hirošima pod eksplozijom prve atomske bombe koja je iskorišćena u ratu. Iako su uspeli da dovedu Japance u položaj iz kog ne mogu da se izvuku predaji, pošto su bacili uranijumsku bombu na Hirošimu, koju su nazvali „Little Boy“, odnsno „Mali dečak“, žurilo im se da bace i drugu, a znalo se da je jedna atomska bomba i njena razorna moć dovoljno veliki šok za Japan, ali i veliki razlog da se ne baci druga bomba. Međutim, predsednik Hari S. Truman nije mogao da odoli iskušenju da isproba na terenu svoje novo oružje i da pokaže svetu ko je taj ko ima najbolje, najnaprednije i najrazornije oružje, pa je odlučio da kroz tri dana baci drugu bombu, samo ovaj put mnogo razorniju bombu-plutonijumsku bombu. Snaga atomske plutonijumske bombe je dva puta jača od uranijumske!
Sledeća bomba koju je trebalo baciti namenjena je, ponovo za grad Hirošimu, ali i za grad Kokura, međutim, vreme nije išlo na ruku američkim pilotima i oblaci su im se isprečili na putu ka njohovom cilju, tako da su se oni odlučili da prate put neba bez oblaka i tako su, kada su se našli nad Nagasakijem, bacili bombu sa zaobljenim vrhom u kom se nalazila ogromna količina uranijuma. Ova bomba je nazvana „Fat Man“, odnosno „debeli čovek“. Na svu sreću, pošto drugo bombardovanje nije sprovedeno u potpunosti prema planu, avijatičari nisu uspeli da bace „Debelog čoveka“ u centar Nagasakija, ali je ipak veliki deo grada potpuno obrisan sa lica zemlje, a u samoj eksploziji je spaljeno, sprženo ili na neki drugi način ubijeno više desetina hiljada ljudi.
Takođe, planovi japanskog vojnog rukovodstva su bili da Rusija, odnosno Sovjetski Savez na čelu sa Staljinom, bude posrednik mira između SAD-a i Japana, ali je nakon bačene prve bombe, „malog dečaka“ bilo teško zaustaviti dalja američka razaranja i Amerika je bila determinisana da sebi podredi Japan. Rapidnim razvojem nuklearnog naoružanja je postalo evidentno da nema potrebe za saradnju sa Rusijom u tome da se pobedi Japan, što su bili prvi planovi, a bacanja atomskih bombi na ova dva grada je bila i pokazna vežba upravo Rusiji i drugim silama, koja je trebalo da pošalje poruku: Jači smo!
U eksploziji bombe koja je bačena u sam centar grada Hirošime, umrlo je 100 000 ljudi, a u mesecima koji su usledili mnogi su umrli od uranijumske radijacije.
Na današnji dan, 9.8.1945. godine je bačena bomba na Nagasaki, a pet dana nakon toga je Japan potpuno kapitulirao.
Danas je u životu nekoliko desetina hiljada (u Hirošimi: 47 000) hibakuša, odnosno onih koji su preživeli bombardovanje. Skoro svi su bili deca kada su se događala bombardovanja, ali su zastrašujuće slike iz rata ostale urezane u njihovim sećanjima. Oni se svake godine na dan 6. avgust sreću na ceremoniji „Hiroshima Peace Memorial“. Ceremoniji je prisustvovao i američki predsednik 2016. godine.
Pročitajte i: Pronađena pisma kralja Milana Obrenovića koja menjaju pogled na srpsku istoriju
Pripremio: Luka Ivanović
Izvori: bbc.com, dw.com, nationalgeographic.rs
Foto izvor: commons.wikimedia.org
