Kao nikada do sada, u poslednje vreme, diže se prašina oko bezbednosti na internetu. To je trenutno jedno od najpopularnijih pitanja, a još veću će steći u budućnosti. Bezbednost na internetu nikada nije bila važnija tema za razne tribine, predavanja, skupove a ni za korisnike. Da li se štitimo na adekvatan način i kako se uopšte zaštititi od raznih prevara i napada na Internetu? Mnogi misle da baš nešto takvo ne može njima da se desi, ali svako od nas može biti laka meta i poprilično oštećen. Svi mi svesno ili nesvesno pravimo greške i zanemarujemo svoju bezbednost koja je itekako važna, ali kad to shvatimo već smo u problemu.
Društvene mreže su poslednjih godina postale neizostavan deo naših života, kako privatnog, tako i poslovnog. Na njima komuniciramo sa prijateljima, rođacima, kolegama. Mnogima mreže pomažu u poslu, naročito novinarima i medijskim radnicima. One su postale glavni izvor informacija, gde su pretekle radio i televiziju, a uskoro će i štampu. Zbog toga je bitno da nam nalozi tj. podaci budu pravilno zaštićeni.
Kada biramo šifru za FB, IG ili Twitter nikada ne treba koristiti imena članova porodice, adresu ili kućnog ljubimca, kao ni datum rođenja. Dobra šifra treba da ima najmanje 12 karaktera, a što ih je više, to je bolja i jača.
Uvek koristite zvanične aplikacije društvenih mreža Facebook App i Facebook Lite, kao i IG i Twitter.
Izbegavajte aplikacije trećih strana koje koriste vaše podatke i prikazuju reklame, jer nikada ne možete biti sigurni ko iza njih stoji i preko kojih servera idu vaši privatni podaci.
Na računaru uvek koristite najnoviju verziju pretraživača Google Firefox ili Chrome. Izbegavajte da instalirate dodatke za Chrome pretraživač.
Ako na FB ili Viberu komuinicirate sa kolegama ili firmom, gledajte da to bude u zatvorenoj grupi.
Ako koristite nalog za igrice, nikada ne koristite lični, već neki koji će služiti samo za to.
Društvene mreže su sigurno budućnost ljudske komunikacije. Svima će nam biti potrebno znanje internet komunikacije, pa i poseban bonton.
Pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka jeste jedno od osnovnih prava i ono se odnosi i na digitalno okruženje. Privatnost nije pravo na tajnost, niti na kontrolu, već pravo na odgovarajući protok ličnih podataka. To znači da osoba ima mogućnost da u zavisnosti od situacije i konteksta proceni šta će i sa kim deliti u digitalnom okruženju. Ima pravo da zna kako i u koje svrhe se koriste njeni podaci, ko ih čuva, koliko dugo, ko sve njima raspolaže, kao i da zatraži brisanje ličnih podataka ili ispravku netačnih.
Lični podaci na Internetu se mogu grupisati u tri kategorije:
- Aktivni digitalni tragovi – podaci o sebi ili drugima koje korisnici sami ostavljaju prilikom korišćenja obično svesno, mada ne nužno i namerno (kupovine, preuzimanja sadržaja, otvaranja profila…)
- Pasivni digitalni tragovi – podaci koje korisnici ostavljaju uglavnom nesvesno (putem kolačića, lokacije…)
- Podaci dobijeni analizom prvih dveju kategorija pomoću algoritma (profilisanje) u kombinaciji sa drugim izvorima.
Ko je glavni u zaštiti privatnosti?
Svi mi.
Mi smo ti koji kreiramo sadržaje.
Mi smo ti koji treba da znamo kako da sačuvamo svoju, ali i tuđu privatnost, da prepoznamo opasne situacije i načine kako da se od njih klonimo i sačuvamo.
Digitalni otisak je vaš trag u digitalnom svetu i za razliku od stvarnog, nemoguće ga je obrisati.
Uživajte u čarima Interneta, ali budite pažljivi!
Pročitajte i: Koliko je opasno stavljati porodične fotografije na društvene mreže?
Priredila: Katarina Matić
Izvori: blog.avmarket.rs, danas.rs, digitalnivodic.ucpd.rs, tijana.rs
Foto izvor: vpnpro.com