Emocije su sigurno jedan od najslabije razumevanih koncepata od strane ljudi generalno. To je kontradiktorno sa činjenicom da svako od nas ne samo da oseća, već se i našao u situaciji kada je želeo da ne oseća to što oseća ili da postupi konstruktivnije u vezi onoga što oseća.
„Nemoj da se nerviraš“ je jedna od široko korišćenih rečenica iza koje ne stoji loša namera, ali takvim pozivom možemo učiniti da se osoba zapravo još više razdraži. Umesto toga možemo sačekati da emocija prođe.
„Kontroliši svoje emocije“ je zahtev koji je nerealan, jer ne možemo kontrolisati emocije, ali možemo ponašanje koje iz njih proizilazi. Na taj način ćemo pozvati osobu da se umiri i kad emocija prođe odluči kako će delovati.
„Samo treba da misliš pozitivno“ je takođe jedna poznata krilatica koja može biti vrlo nezgodna jer zvuči neumesno kada je osoba pod naletom emocija, tj šaljemo joj poruku da su njena osećanja i misli neadekvatni, već treba da ponudimo normalizaciju onoga što se dešava.
„Slušaj glavu, a ne srce“ je poruka koja znači da su emocije iracionalne. To je poziv da razmislimo o svojim akcijama i sprovedemo ih u delo kad glava a ne srce preuzme kontrolu, jer su emocije intenzivne i sveprožimajuće.
Emocije su prirodni deo naših života.
Međutim, neki ljudi dopuštaju da emocije vladaju njima, što nije tako dobro, ali ni toliko loše. Emotivno inteligentni ljudi nikada:
- ne dozvoljavaju spoljašnjem svetu da utiče na njihova osećanja jer daju sve od sebe da sami vuku konce svojih osećanja
- ne oslanjaju se na druge da bi bili srećni jer sami stvaraju svoju sreću, sve je na njima
- shvataju da su njihove emocije samo reakcija jer emocije nisu stvarne, to su reakcije koje naš mozak stvara
- biraju misli koje će imati jer su nezavisni ljudi, pa samim tim i mislioci
- održavaju svoju distancu jer ne stvaraju odmah i lako prijateljstva i puštaju unutra prijatelje kada ih dobro provere.
Kada smo razdražljivi, sumnjamo u sebe, imamo manje samopouzdanja ili nas obuzme tuga možemo da naučimo kako da prebrodimo ove krize i iz njih izađemo jači.
Svesno prihvatanje – nekad se dese stvari na koje ne možemo uticati: sasvim je u redu da se osećate loše i nemojte sebe prekorevati zbog toga. Naučite da prihvatite stvari onakve kakve jesu jer na njih ne možete da utičete.
Samodistanciranje – posmatrajte svoju situaciju kao da se ne dešava vama: zauzmite distancu ili tačku gledanja kao da ste nezainteresovana, neutralna strana, intenzitet i količina negativnih osećanja smanjiti. Otkrićete da situacija i nije toliko loša kao što ste mislili.
Preispitivanje – pronađite pozitivno u negativnim situacijama: naučite da zaustavite negativnosti, pronađite i zapišite bar jednu pozitivnu stvar u situaciji, što češće to budete radili, mozgu će svaki naredni put biti lakše da razmišlja na ovaj način.
Ako osoba veruje da može kontrolisati izražavanje svojih osećanja, ona to i čini. Ako veruje da ne može kontrolisati izražavanje-ne kontroliše ga. Poznavanjem ovih uverenja možemo bolje razumeti zašto se ljudi ponašaju na određene načine a promenom ovih uverenja dolazi i do željenih promena ljudske osećajnosti.
U stvarnosti se ljudi mogu kontrolisati. Iako su njihove emocije odgovor na određene događaje, ljudi su ti koji su odgovorni kako su te događaje shvatili i vrednovali, te koji su način izabrali da izraze emociju.
Kada osećamo neku emociju ma koliko ona bila snažna, mi uvek biramo kako ćemo je izraziti. Kakav nam je izbor? Možemo odlučiti da emociju ne izrazimo i ne pokažemo drugima. Možemo odlučiti da je izrazimo samo neverbalno kroz izraz lica ili držanje tela. Možemo je izraziti rečima pri čemu biramo koje reči ćemo upotrebiti. Možemo je izraziti i kroz akciju koja je usmerena ka nekome ili nečemu.
Odgovorni smo za način na koji izražavamo emocije, zato što ga mi uvek biramo bez obzira na to da li smo toga svesni ili nismo.
Ljudi se plaše jakih osećanja zbog uverenja da ih ona mogu ubiti ili da će izgubiti kontrolu nad sobom i poludeti, što su u osnovi iracionalni strahovi, ako je osoba fizički i mentalno zdrava.
Kada neko doživljava jaku emociju, on može prema tome imati pozitivan ili negativan stav koji može sadržavati neku emotivnu reakciju. Ljudi mogu biti zadovoljni ili ponosni što doživljavaju datu emociju ili mogu zbog toga osećati stid ili strah. Tako nastaju „emocije zbog emocije“.
Ljudi se plaše svog i tuđeg ludila zbog čega je često uverenje da svaka osoba u sebi nosi potencijal da poludi, postane psihotična.
Ako se ljudi prepuste snažnim afektima mogu da učine nešto ludo, ali ne i da polude.
Psihoza ne nastaje zbog snažne emocije. Zato se opusti i uživaj u životu i ljudima, ali i pazi na svoje ponašanje!
Pročitajte i: Koliko i šta (ne) govorimo…telom?
Priredila: Katarina Matić
Izvori: blog.mojefakture.com, zenskimagazin.rs, evaonline.rs, politika.rs, politika.co.rs
Foto izvor: smallbusiness.ng