Rupert Merdok, najveći svetski medijski mogul i verovatno najstrasniji ljubitelj novina i papira u rukama, kaže da je gotovo izvesno da će kroz 20 godina nestati novine kakve smo ih do sada poznavali i da će sve informacije kružiti samo digitalnim nebesima. Tako možemo očekivati i da novac postane digitalan i za nijansu manje materijalan nego što je do sada bio. Virtuelni novac je neminovnost koju neki dočekuju otvorenih ruka, a mnogi sa žalom uopšte priznaju da je iščekuju.
Do sada je bilo dosta govora o kriptovalutama poput Bitcoin-a, Ethereum-a, Litecoin-a i ostalih. Vreme je da malo bolje razumemo kako funkcioniše taj apstraktni, virtuelni bankarsko-finansijski svet.
Pročitajte i: Payoneer alternative- koju izabrati?
Blockchain je nova berza, decentralizovani inventar transakcija, zamena za današnji Vol Strit. Prosto rečeno, blockchain tehnologija je tehnologija koja nam pomaže da zaobiđemo banke u našim svakodnevnim novčanim transakcijama. Za početak, treba da razjasnimo etimologiju naziva blockchain. Blok ili kocka (eng. Block) se odnosi na količinu informacija, odnosno bazu podataka o našim transakcijama i lanac (eng. Chain) koji se odnosi na umrežavanje tih bazi podataka o našim virtuelnim novčanim transakcijama. Kada spojimo ova dva značenja dobijemo jasan koncept – bezbroj umreženih baza koje čuvaju naše finansijske podatke decentralizovanim, tj. van dometa bilo koje konkretne banke. Bez kamata, bez dodatnih rashoda, bez nadgledanja naših transakcija. Reč je nastala 1992, ali je postala popularna 2009. godine kada i prva kriptovaluta Bitcoin. Kada spojimo kriptovalute i način poslovanja koji je gotovo neminovan u skorijoj budućnosti sa blockchain-om, dobijamo izvanrednu formulu koja glasi: niko ne posreduje razmenom naših finansijskih sredstava, pa te transakcije neće ni biti zapisane u jednom centru, već u bazama podataka koje predstavlja široka mreža kompjutera umreženih u sistem i u bazama podataka (kompjutetrima) koji učestvuju u transakciji.
Dakle, u prenosu novca nema regulatora niti restrikcija. Ruta kojom ide novac je krajnje transparenta. Ima svoje parametre kojima identifikujemo krpovinu ili prenos novca. Ti parametri su: vreme transakcije, redni broj na listu svih transakcij (koji je blok u nizu ta transakcija) i pošaljilac. Uz to, svakako, mi kao pošaljioci novca i onaj ko je primio novac dobijamo više detalja o transakciji, ali je bitno istaći da je svako u mogućnosti da vidi naš transfer novca.
Ako se pitate da li je blockchain sigurno sredstvo za razmenu novca, možemo reći da je mnogo bezbednije od dosadašnjih sredstava za prenos novca, novčanika ili kartice. Naime, ako neki haker pokuša da probije u našu transakciju i da promeni količinu novca koja je uplaćena, kako bi nas naterao da ponovo platimo određenu sumu novca, algoritmi koji vladaju sistemom će to sprečiti. Nakon svake transakcije, pošto je novac stigao do svog cilja, ta transakcija, odnosno blok dobija svoj unikatni kod (eng. hash). Taj kod je će se izmeniti u slučaju da neko pokuša da promeni podatke iz transakcije, a kada je ”hash” u jednom bloku malo pre pomenutim algoritmom izmenjen, promeniće se i ”hash” bloka koji mu neposredno sledi, a haker bi morao da izmeni svaki od tih kodova ukoliko ne želi da ostavi svoj trag, a to je gotovo nemoguće. Stoga, lopovluk na blockchain-u bi bio najlkompleksniji i vremenski najduži poduhvat na koji bi neki lopov morao da otpliva, da bi ukrao samo jednu malu količinu novca.
Mnogi se boje ove tehnologije u osvitu. To su prvo bankari, brokeri i slični finasnijski praktičari, ali smo sličan scenario imali u prošlosti više puta. Setite se da su se i kočijaši brinuli kako će im automobili preizei posao i da će ostati na ulici, bez novca i hrane. Naravno, nikada nismo viđali apokalištične scene posredovane tehnološkim napretkom, te nema razloga ni da se danas plašimo.
Od januara ove godine, blockchain je ostvario skoro 700 000 transakcija. Pogotovo ako uzmemo u obzir koronu, ove se pokazalo kao odlično finansijsko (novčano) sredstvo.
Uz maksimalnu sigurnost, neograničen i nesputan transfer novca možemo se radovati svetloj i prosperitetnoj budućnosti.
Za one koji bi hteli da pošire svoja znanja o blockchain-u, mogu da posete ovaj sajt.
Pročitajte i: Šta su deonice i čemu služe?
Pripremio: Luka Ivanović
Izvori: investopedia.com, netokracija.rs
Foto izvor: pixabay.com
