Pored mnogih spomenika i atrakcija poput festivala, sportskih i kulturnih dešavanja u Srbiji, jedna stvar ne prestaje da fascinira strance koji borave u našoj zemlji – život u višegeneracijskoj zajednici. U nekim ne tako davnim vremenima, podrazumevalo se da u zajednici sa roditeljima ostaje sin sa svojom porodicom pa su tako u kući živeli: otac, majka, sin, snaja i deca. Tu je bila i ćerka ukoliko se još nije udala.

Ali da li su se danas stvari promenile? Još za vreme pohađanja srednje škole počinje da se oseti generacijski jaz između dece i roditelja. Mladi žele svoj mir, svoju privatnost, lude žurke i spavanje do podne. Iako je sigurno da sve što roditelji govore jeste za dobro njihove dece, obično te priče smaraju i dave. Samostalni život mladih u Srbiji još uvek je nuspojava. Najčešće su to studenti koji su sticajem okolnosti morali da se presele u drugi grad ili državu i koji se nakon fakulteta u velikoj meri vraćaju u svoj rodni grad ponovo pod istim krovom sa roditeljima, mladi koji započinju bračni ili vanbračni život, oni čiji su roditelji dobro stituirani ili u nekom manjem procentu mladi koji već sada zarađuju dovoljno novca da pokriju troškove samačkog života.

Ono ih sprečava da se u tom kontekstu osamostale svakako jesu male plate, a veliki troškovi. Dakle sa prosečnom platom od 400 evra bi trebalo da se pokrije: iznajmljivanje stana (ukoliko nemate svoj) , troškovi režija – osnovne stvar poput struje i vode, pa još i skup telefon, brzi internet i kablovska jer vreme u kojem živimo i okolina to od nas zahteva, hrana i ako ti ostane sa strane jednom dvaput da izađeš sa društvom.

Dakle ne zavisi samo od mladih, već i od države. Kada je pravo vreme da se odselimo od roditelja? Pitali smo omladinu.

— S obzirom da mnogo mladih danas studira u drugom gradu, to ne možemo podrazumevati kao potpuno odvajanje od roditelja, jer i dalje na neki način finanskijski zavisimo od njih. Najpogodnije vreme za početak samostalnog života bio bi kraj studija kada smo već u mogućnosti da postanemo i finansijski samostalni. (Tanja, 23)

— Iskreno, što je pre moguće. Što ranije budemo prepušteni sami sebi postajemo mentalno jači, zreliji, stičemo više iskustva. Zavisi od osobe do osobe. Mislim da je čovek već sa osamnaest godina sposoban da krene da živi sam, što ne znači da će se odmah u početku snaći. (Ana, 22)

U inostranstvu je situacija malo drugačija. Ukoliko se nakon srednje škole ne odlučite za nastavak školovanja na višoj školi ili fakultetu, podrazumeva se da nađete posao i krenete sami sebe da izdržavate.

— Nisam siguran da postoji pravo vreme. Osamostalio sam se sa dvadeset tri godine, pre toga mi nije bilo u planu, rano je. Bitno je da imaš siguran posao i nešto ušteđevine. U tom slučaju ne treba strepeti od samostalnog života. Ako nemate svoj stan najbolje je kada imate cimera ili živite sa partnerom. Malo po malo naučiš sam da se snalažiš. (Luka, 24 – Francuska)

Pročitajte i: Kako premostiti generacijski jaz između roditelja i dece?

Priredila: Nina Albulj

Foto izvor: bostonmagazine.com