Srpski jezik je kompleksan, te obiluje „cakama“ i promenama, pravilima. Jezik živi, a sve što živi podložno je kako promenama, tako i greškama. Ne brinite ako ste često u nedoumici šta reći, da li je ispravno i kako se piše, jer upravo izdvajamo za vas najčešće greške. Sada ćemo rešiti pitanja, a vi se spremite i zapamtite. Nakon ovakvog „prosvetljenja“, možete reći lakše se diše, ali verujte da se još lakše čita i piše.
Često nailazimo na spajanje nespojivog. Naprosto, ne možemo reći nemože. Zašto? Kako ne bi nalikovalo na nekakvu zabranu, sledi krajnje jednostavno objašnjenje, pravilo: ne + glagol vam govori da treba to „ne“ da odvojite od glagola. Apsolutno uvek odvojite ne od glagola i nećete imati briga. Evo nekoliko primera: ne mogu, ne volim, ne želim, ne gledajući, ne raditi. Međutim, ukoliko želite da spojite „ne“ sa pridevom, prilogom ili imenicom, pravilo glasi drugačije. Kaže spoji „ne“ sa onim što sledi, pa će onda reči biti, na primer: nerado, neznanje, nesreća.
Zapamtite, ova dva primera su na vrhu brda pogrešnih odgovora: ne znam, a ne neznam i sumnjam, a ne sumljam. Za brže pamćenje drugog se setite od koje reči dolazi. Sumnja, nikakva sumlja.
Kobni vokativ zadaje muke, ali zapamtite, kada budete zvali nekog Miloša sledeći put: i Miloše i Milošu su ispravne opcije. Takođe, nećete reći Milicin, već Miličin, jer ovo drugo je ispravno, prvo nije.
Je l’ ovako napisano znači je li i povežite sa pitanjem ili uzrečicom, dok jel’ ima značenje jelte, jelda i povežite sa redukovanim oblikom.
Setite se kada ste hteli da se nadovežete u razgovoru i kada ste rekli nekome u vezi toga. Sećate se? Niste iskoristili pravilno izraz, sledeći put recite u vezi sa tim. Možete li da se setite i da ste u priči rekli svo vreme? Srednji rod opšte zamenice sav je sve, te ubuduće znajte – sve vreme.
Kada kažete nekome u pravu si, znajte da ste i vi (bar jezički), ali upravu si nije ispravno.
Kod visine: viši, a ne višlji, niti visočiji. Viši.
Greške se javljaju i kod vremenskih odredica. Kao imenička složenica, popodne se piše spojeno. Na primer: zabavno popodne, tog popodneva i sl. Međutim, u slučaju priloške odredbe, piše se odvojeno, pa će biti: dođi sutra po podne. Uzgred, ispravno je i prekosutra, kao i preksutra, ali samo prekjuče, ne i preključe.
Kada objašnjavate neki recept, setite se: otprilike, ne odprilike. Za slučaj da se pravljenje tog kolača, na primer, loše završilo: bez veze, a ne bezveze. Ukoliko tim kolačem isprljate stoljnjak, očistite bar izraz, jer je stolnjak, a ne stoljnjak.
Želite li da zaključite nešto i vaš početak glasi obzirom na to, niste u pravu. Ispravno je s obzirom na to.
Zapamtite. Za redni broj 6 – šesto; za osnovni broj 600 – šeststo. Ne brkajte.
Nemojte izjednačavati reči zbog i radi. Na fakultet ste danas došli radi ispita, ali zbog lošeg znanja niste položili.
Nije baš najsjajnije vreme za primer o žurki, ali za primer o žurci nije nikad. Dakle, žurki.
Ako želite da kažete da znate nekoga od pre, nemojte. Ispravno je otpre.
U slučaju obećanja, na primer: doći ću. Ako mislite da je ispravno doćiću, onda nemojte doći. Ako se glagol završava na –ti, onda pišete sastavljeno buduće vreme (na primer, radiću).
Pisanje datuma: 21. 8. 2020. Netačno bi bilo napisati datum bez razmaka nakon tačke.
Ukoliko govorite o evrima, dobro govorite. Evro, a ne euro.
To oko stomaka je šlauh, nije šlauf. Za onog ko ima je i uh i uf, ali – šlauh.
Ispravno je brusthalter, a ne brushalter; seksepil, a ne seksipil.
Za kraj, primamljivo: nije đakuzi, već džakuzi.
Bilo je ovo nešto najhitnije, nešto što čini spisak redovnih i svakodnevnih propusta. Naravno, ovakvi primeri mogu se nastaviti u nedogled, ali treba pamtiti polako. Složićete se, bitno je zapamtiti. Pa, jeste li?
Pročitajte i: Da li ste znali da se ovako kaže pravilno? Drugi deo
Autor: Jelena Luković
Izvor: dnevna_doza_pravopisa (instagram profil)
Foto izvor: freepik.com