Da je na vrhu teško dokazali su mnogi monarsi, kraljice i nesrećni imperatori čija je vladavina bila toliko kratka da ih je istorija upamitla samo kao usputne beleške. Bilo da im je glave došla bolest, pobuna, ubistvo ili je sve ostalo pod velom misterije, predstavljamo vam 5 najnesrećnijih vladara u istoriji.
1. PAPA KOJI JE NAJKRAĆE VLADAO
Papa Urban VII nije vladao ni pune dve nedelje. Umro je samo 13 dana nakon što je proglašen za papu, što ga čini Hristovim vikarom sa najkraćim radnim stažom. Kada je papa Sikst V umro 1590. konklava je izabrala novog papu, Urbana VII. Narod je imao velika očekivanja od novoizabranog poglavara crkve – i zaista, u prvih nekoliko dana sve je obećavalo da će vladavina Urbana VII biti period prosperiteta, prvenstveno za stanovnike Rima. Nažalost, ubrzo se razboleo i nakon samo nakon nekoliko dana umro.
2. KRALJ KOJI JE NAJKRAĆE BIO NA VLASTI
Nagradu za kralja sa najkraćom vladavinom dobija Luj Antoan, koji je na prestolu nasledio francuskog kralja Šarl X. Vladao je čitavih 20 minuta, pre nego što je, poput njegovog prethodnika i sam abdicirao.
3. KRALJICA SA NAJKRAĆOM VLADAVINOM
Kada je bolešljivi i slabašni sin Henrija VIII, Edvard VI, umro mlad, mnogi uticajni protestanti plašili su se da će kruna otići njegovoj polusestri, katolikinji, Meri (u istoriji poznatijoj kao Krvava Meri). Edvard VI došao je na presto sa samo devet godina, a uticajni dvorjanin Džon Dadli, vojvoda od Nortamberlanda, veoma brzo proglasio se za regenta maloletnog kralja.
Plašeći se da će izgubiti kontrolu nad krunom, Dadli je kovao zaveru koja je trebalo da omogući da presto preuzme gospa Džejn Grej, Edvardova rođaka. Da bi osigurao svoje mesto na dvoru, Dadli je primorao Džejn da se uda za njegovog sina. Nažalost, Džejn Grej nije imala podršku naroda i nakon samo devet dana vladavine, na čelu velike vojkse, Meri je nasilnim putem preuzela vlast. Mnogi istoričari smatraju da je Meri htela da poštedi svoju mlađu rođaku, ali je njen nepromišljeni otac uzeo pogrešnu stranu, priključivši se pobuni protiv aktuelne vlasti, time presudivši sopstvenom detetu. Džejn je postala preveliki rizik i 12. februara 1554. ubijena je u London taueru.
4. PREDSEDNIK SA NAJKRAĆIM MANDATOM
Vilijam Henri Harison, deveti predsednik Sjedinjenih Američkih Država, preminuo je nakon samo jednog meseca obavljanja ove funkcije. Kada je 1841. u šezdeset osmoj godini života, došao na vlast, bio je najstariji dotadašnji predsednik, i tu titulu je zadržao sve do Ronalda Regana koji je ovu funkciju preuzeo sa nepunih godinu dana više. Harison je insistirao da inauguracioni govor (najduži u dosadašnjoj istoriji SAD-a) bude održan uprkos neverovatno niskoj temepraturi, dok je sam odbio da se utopli kapom ili kaputom. Istoričari veruju da je tom prilikom zaradio upalu pluća, i nakon samo mesec dana podlegao je bolesti. Druga teorija, skorijeg porekla, nalaže da je ovaj nesrećni predsednik umro od posledice trovanja kanalizacionom vodom koja je zagadila pijaću u Beloj Kući.
Prvi pratilac: Džejms Garfild, dvadeseti predsednik Sjedinjenih Američkih Država, na ovoj poziciji bio je samo sto dana. Na njega je nekoliko puta pucao poremećeni muškarac, ali ga to, začudo, nije ubilo. Dva i po meseca, Garfild je bio na ivici života dok su doktori pokušavali da pronađu metak koji se duboko zavukao u predsednikovo telo. Da ironija bude veća, smrt nije usledila kao posledica rane nastale od metka, već nakon infekcije nastale nakon dugotrajnih previranja po predsednikovom telu od strane doktora neopranih ruku.
5. IMPERATOR NAJKRAĆEG VEKA
Iako je ova kategorija prepuna samoproklamovanih careva koji su vladali veoma kratko, najočigledniji izbor predstavlja Napoleon II. Proglašen je za cara sa nepune četiri godine, nakon poraza i abdikacije njegovog oca, Napoleona, posle bitke kod Vaterloa 1815. godine. Na njegovu nesreću, nikako nije uspeo da nastavi stopama svog oca, vladajući u egzilu, u Austriji, nepunih 16 dana, nakon kojih je monarhija u Francuskoj, makar i privremeno, bila obnovljena dolaskom Luja XVIII na vlast. Napoleon II je boravio u Austriji do kraja svog kratkog života, gde je i umro od tuberkuloze u 21. godini.
Počasno mesto: Taičang, 14. car dinastije Ming došao je na vlast 1620. godine. Nakon samo deset dana, razboleo se, zaradivši dijareju, i teško bolovao sve dok mu dvorjanin, Li Kežu, nije dao misteriozne crvene pilule koje su, naime, trebale da izleče bolest. Nakon jedne popijene, car se osećao mnogo bolje, i ohrabljen njihovim dejstvom veoma brzo uzeo je još jednu – sledećeg jutra pronađen je mrtav u svojim odajama, nakon samo 29 dana vladavine. Sadržina ovih pilula kao i namera dvorjanina postale su deo folk legendi Kine, danas poznatije kao slučaj “Misterije crvenih pilula”.
Pročitajte i: Zanimljivosti remek-dela Mona Liza
Izvor: nationalgeographic.rs
Foto izvor: wikipedia.org