Džef Bezos je jednom prilikom izjavio da je vaš brend ono što ljudi kažu o vama kada niste u sobi. Isto važi i za Employer Branding, odnosno za brend poslodavca. Employer Branding se menja, i to veoma brzo i često. U cilju što uspešnijeg poslovanja sam brend mora biti na što boljem glasu, i stoga se marketing i HR službe ujedinjuju u ostvarenju zajedničkog poslovnog cilja- pružanja što bolje slike o načinu rada i njegovim uslovima u nekoj kompaniji. U nastavku teksta ćete saznati koje su to stvari koje će vam omogućiti da budete na samom vrhu Employer Branding lestvice najboljih poslodavaca i idete u korak sa ostalim kompanijama.

Gig ekonomija

Gig ekonomija predstavlja ekonomiju frilensera. Sudeći po parametrima Online Labour Index-a (OLI) iz 2018. godine, Srbija je među prvih pet država Evrope po ovom vidu poslovanja, a na desetom mestu u celom svetu, ako gledamo proporcionalno odnos broja frilensera i broja stanovnika. Ovakav vid poslovanja je pogodan zato što se za upola kraće vreme od uobičajenih osam sati može zaraditi veći novac, a ostatak dana rasporediti onako kako sami želite. U gig zanimanja najčešće spadaju programeri, veb-dizajneri, ljudi sa znanjem iz digitalnog marketinga, prevodioci, content stvaraoci, svi oni koji mogu da rade onlajn ili putem aplikacije.

Kako sve više kompanija počinje da praktikuje zapošljavanje frilensera, fokus na brendiranje poslodavaca se drastično povećao. Poslodavci moraju da pruže svim kandidatima i radnicima pozitivno iskustvo i radno okruženje bez obzira na ugovor. Od sad će morati da im prilagode svoje strategije. Brendiranje poslodavaca sada se može razlikovati od tima do tima, u zavisnosti od toga koliko je kompanija velika, pa će poslodavci morati biti kreativniji.

Pročitajte i: Kucajte brže i uštedite 21 dan

Autentičnost

Izjave zaposlenih o kompaniji za koju rade i stavljanje akcenta na zadovoljnom osoblju je prvi korak ka uspešnom poslovanju. Autentičnost takođe treba da bude u prvom planu. Kompanije moraju i da predstave svoj brend onakvim kakav je on zapravo, a u tome najviše mogu pomoći sami radnici. Globalna reputacija bi trebalo biti u skladu sa njihovim mišljenjima, a poslodavci moraju učiniti sve da ono bude što pozitivnije. Zbog toga je sama komunikacija sa radnicima korisna nezavisno od toga koju funkciju radnik obavlja. Prema mišljenju Samante Hepbern, jednog od osnivača kompanije Circle (mreža za unapređenje ženske karijere u savremenom radnom okruženju), sve više ljudi komunicira međusobno. Danas bi se više uvažilo mišljenje kolege ili prijatelja, dok su se pre više uvažavala mišljenja influensera i poznatih ljudi u nekoj branši.

S druge strane, u sadašnje vreme je lako doći do neke informacije zahvaljujući internetu. Pre nego što pošaljete svoj CV i konkurišete za posao u nekoj kompaniji, možete saznati sve o njoj. U tome vam može pomoći Glassdoor, sajt na kome bivši ili sadašnji radnici mogu ocenjivati i komentarisati poslovanje kompanija.

Društvena odgovornost preduzeća

Društvena odgovornost preduzeća postaje sve bitnija. Zaposleni žele da njihove kompanije posluju odgovorno i da se bave socijalnim i ekološkim pitanjima u svom području širom sveta. Mnoge kompanije čine društveno odgovorno poslovanje delom svoje ukupne strategije, dok ga druge stavljaju u samu svoju srž. Kompanija Toms, koja se bavi proizvodnjom obuće, za svaki prodati par cipela donira jedan onima kojima su najviše potrebne. Neke kompanije, čak, daju dodatni dan odmora zaposlenima koji rade nešto korisno za društvenu zajednicu.

Pročitajte i: Da li su mimovi budućnost komuniciranja?

Onlajn događaji

U 2018. godini došlo je do pokušaja da se više organizaju događaji koji zapravo podrazumevaju ljudsku interakciju uživo, dalje od digitalnog prostora. Međutim, situacija sa Covid-19 epidemijom je učinila da se stvari još neko vreme odvijaju onlajn.

Seminari, diskusije, pa čak i neki bitniji događaji sele se na onlajn platforme. Svi će biti prilagođeni potrebama i interesovanjima publike i temeljiće se na iskustvu i učenju od drugih.

Društveni mediji će nastaviti da se razvijaju

Značaj društvenih medija nastaviće da raste i u narednim godinama, pa će presudnu ulogu imati njihova jaka strategija. Međutim, vrlo je važno pažljivo razmotriti u koje društvene platforme treba ulagati u zavisnosti od ciljne grupe. Ako se, na primer, kompanija bavi dizajnom, trebalo bi da ima odličan Instagram nalog koji bi prikazao dizajn kojim se bave. Zato treba dobro razmisliti i biti što domišljatiji.

Pročitajte i: 4 pitanja na koja HR stručnjaci moraju imati odgovor nakon Covid-19 epidemije

Priredila: Jovana Janković

Izvori: theundercoverrecruiter.com, mediareform.rs