Mulan 2020 – kontroverze i zablude

nenadd

4 years ago

Živimo u vremenu kada giganti svetske kinematografije poput kompanije Dizni pokušavaju da mlađim generacijama približe neke od svojih najuspešnijih animiranih izdanja snimajući igrane rimejk verzije. Ali, iz različitih razloga, skoro svaki od njih izazove neku vrstu kontroverze i kritika, kako publike, tako i filmskih stručnjaka. Na meti surovih kritika i teških optužbi se ovih dana našao najnoviji rimejk animirane verzije filma „Mulan“, koji je početkom septembra dospeo na američku striming platformu Dizni +, dok će se u ostatku sveta, u zavisnosti od epidemiološke situacije, prikazivati u bioskopima na redovnom repertoaru. U nastavku teksta ćemo detaljnije izložiti čitavu „gungulu“, narodski rečeno, i medijsku prašinu koja se podigla u vezi ovog filma, stoga budite upozoreni na spojlere.

Zamena starih i dobro poznatih likova iz crtaća

Kao „argument“ među publikom koja postavlja recenzije na sajtovima poput IMDB-a i Rotten Tomatoes-a provlače se rečenice poput: „Mušu je zamenjen Feniksom, dakle, film je loš u startu. Veštica, magija u filmu? Čemu instrumentali umesto originalnih pesama?“, itd.

Odgovori na ova pitanja su jednostavni. Ovo nije crtani film, i nije u pitanju kadar za kadar kopija već postojećeg ostvarenja. Da li u pojedinim sekvencama fali emocije i karakterizacije samih likova? Da, naravno. Ali ne možemo upoređivati jabuke i pomorandže. Sa druge strane, pohvale za vizuelne efekte, predivne pejzaže lokacija na kojima je film snimljen i fascinantne borbene scene upućenih novozelandskoj rediteljki Niki Karo stižu sa svih strana, zasluženo i sa punim pravom. Pomenuta rediteljka je u intervjuu za Vanity Fair izjavila da je želela ovim filmom da spoji dve kulture – kinesku i Diznijevu, te da je predstavila potpuni balans između legende stare više od 1300 godina i dobro poznatog dečijeg animiranog klasika. Ona i producent Bili Kong („Pritajeni tigar, skriveni zmaj“) odlučili su da ovaj film bude predstavljen kao „verzija za odrasle“, zadržavajući određene elemente humora iz animiranog filma koji je prikladan i deci.

Jedna od ključnih razlika između dva filma je način na koji Mulan dolazi do svog uspona legendarne kineske ratnice. U animiranom filmu ona zauzima mesto svog oca koji nije u stanju da se bori i postaje pravi vojnik trudom, napornim vežbama i radom, dok u igranoj verziji Mulan mora da sakrije od sveta svoje urođene borbene veštine, navedeno kao „chi moći“,jer je u narodu ukorenjeno verovanje da ga poseduju samo muškarci. U oba filma postoji kvalitetan balans dualiteta između muškaraca i žena bez ikakvih odstupanja. Igrana verzija je fokusirana na ciklusu pesama „Balada o Mulan“, narodne poezije posvećene njenom junaštvu.

Politika i umetnost

Kontroverze oko filma „Mulan“ su se pojavile pre više od godinu dana, kada je prvobitno otpočeo poziv na bojkot jer je glavna glumica Liu Đifej podržala policiju Hongkonga koja je kritikovana zbog upotrebe sile protiv prodemokratskih demonstranata.

Nakon reakcija na izjave glavne glumice pojavili su se novi pozivi na bojkot, prvenstveno zbog snimanja u provinciji Sinkjang, gde se navodno procenjuje da je u toj provinciji prisilno zatvoreno oko milion ljudi, uglavnom Ujgura, koji su muslimani po veroispovesti. Kina tvrdi da su kampovi koje nazivaju radnim ili kampovima za preškolovanje, neophodni iz bezbednosnih razloga. Američka Kongresna komisija za Kinu opisala je ove kampove kao „mesta najvećeg masovnog zatvaranja manjinskog stanovništva na svetu“.

Američki Stejt department predstavio je ovim putem navodni izveštaj o kršenjima ljudskih prava iz 2018. godine gde su zabeleženi slučajevi mučenja, seksualnog zlostavljanja, represivnih mera nadzora, prisiljavanja na konzumiranje svinjskog mesa i alkohola, oduzimanja svete knjige Kuran, pa čak i smrti u zarobljeništvu. U međuvremenu, kompanija „Dizni“ se još uvek nije oglasila povodom kritika i optužbi na njihov račun.

Pored brojnih Amerikanaca, na bojkot filma pozvao je i istaknuti hongkonški aktivista Džošua Vong putem društvene mreže Tviter, navodeći kao razloge produkciju i snimanje u provinciji Sinkjang.

„Sve je gore i gore! Kad gledate Mulan, ne samo da zatvarate oči pred policijskom brutalnošću i rasnom nepravdom (za šta se i glavni glumci zalažu), već ste i potencijalni saučesnik u masovnom zatvaranju muslimanskih Ujgura.“ – napisao je Vong.

„Ovaj film je snimljen uz pomoć kineske policije dok je u isto vreme ta policija činila zločine nad Ujgurima u Turpanu. Svaka velika kompanija u Americi mora da razmisli da li njihovo poslovanje pomaže kineskoj vladi u njihovim pritiscima na Ujgure.“ izjavio je za „Njujork tajms“ Tahir Imin, takođe jedan od aktivista, poreklom Ujgur, koji živi u Vašingtonu.

Čak 200 miliona dolara je uloženo u snimanje filma, a za sada broji zaradu od skoro 8 miliona. Da li će „Mulan 2020“ dostići uspeh svog animiranog prethodnika, ostaje da vidimo.

Iz priloženog je više nego očigledno da politici nije mesto u umetnosti. Eksploatacija umetničkih sloboda zarad političkih previranja ne pogoduje nikome, pogotovo kada su u pitanju filmski produkcijski giganti kakav je „Dizni“. Polemike o političkoj korektnosti umetničkih dela će se voditi i u budućnosti, a na publici je da se potrudi da ostane neutralna.