Krajem avgusta ove godine više od 150 hiljada ljudi se uključilo u uživo prenos online konferencije kako bi pratili demonstraciju najnovije tehnologije kompanije Neuralink. Ova startap kompanija koju je osnovao Ilon Mask, osnivač SpaceX i Tesla Motors, planira da upotrebi mali implant koji bi ljudski mozak povezao sa računarom. Na konferenciji, koja je trebalo da bude demonstracija proizvoda, prikazana je sama ideja, s obzirom da još uvek ne postoje proizvodi kompanije Neuralink koji se mogu kupiti.
Gledaoci ove konferencije su počašćeni jednim od najfascinantnijih i najbizarnijih tehnoloških demonstracija u poslednje vreme, što je Masku donelo titulu jednog od najvećih šoumena današnjice u svetu tehnologije. Međutim, njegova teatralnost ponekad dovede do toga da se zapitamo koja je granica između mogućnosti koje tehnologija ima danas i ambiciozne vizije koja je, čini nam se, decenijama udaljena od nas. Kompanija Neuralink nam može poslužiti kao najbolji primer. Neuralink objedinjuje medicinske uređaje, operacije na mozgu, robotiku, neuronauke i mašinsko učenje. Zbog toga je razumevanje njegove tehnologije još veći izazov.
Pročitajte i: Ako ste propustili da vidite Maskove 5G satelite, evo kada ćete to moći opet (FOTO/VIDEO)
Link – najbitniji deo eksperimenta
Srž tehnologije Neurolink-a je Link, implant veličine novčića, koji se puni elektromagetnom indukcijom poput telefona koji se bežično puni i debljine je ljudske lobanje (8 mm). Neuralink bi instalirao Link pomoću prilagođenog hirurškog robota, koji radi na principu mašine za šivenje. Robot bi izbušio rupu u lobanji čoveka i ubacio bi se implant. Nakon toga bi se koža zatvorila preko ugrađenog uređaja, čineći ga neprimetnim. Mask je tokom demonstracije izjavio da možda on već ima implant u sebi, a da to niko ne bi znao.
Link sa svoje donje strane ima više od hiljadu sićušnih elektroda organizovanih u niti, svaka široka oko 5 mikrona. Robot bi te niti povezao sa kortikalnim delom mozga, omogućavajući uređaju da očita električne impulse iz korteksa i „upiše“ signale u mozak. Robot brzo ubacuje elektrodu za elektrodom u živi mozak, izbegavajući krvne sudove kako bi smanjio krvarenje. Mask je ovaj proces opisao kao proces instalacije, koji je na kratko prikazan u videu.
Zašto je ovaj zadatak poveren robotu?
Neuralink-u je potreban hirurg robot prvenstveno zbog male veličine niti Linkovih elektroda, velikog broja krvnih sudova koji se moraju izbeći i velikog broja elektroda koje se moraju povezati. Robot ima stabilnije ruke od najboljih ljudskih hirurga. Takođe su potrebni kako bi se šanse da se ošteti mozak prilikom operacije svele na minimum. Udar u krvne sudove tokom instaliranje Linka može imati posledice po obližnje neurone, ali može i značajno ugroziti krvno-moždanu barijeru. Izbegavanje ovoga je posebno važno jer je poremećaj krvno-moždane barijere u osnovi mnogih neurodegenerativnih stanja, poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i multiple skleroze.
Kako kažu iz Neurolink-a, ovakva procedura bi trajala oko sat vremena i mogla bi da se izvede bez opšte anestezije. Takođe tvrde da je postupak u potpunosti reverzibilan. Mask se nada da će korisnici moći da ažuriraju svoje implante na svakih nekoliko godina, kao što, na primer, dobijaju ažuriranja za svoje Android uređaje. Mask je izjavio da je ovako nešto moguće i da funkcioniše, ali da nije nešto što prosečna osoba može efikasno da koristi. Međutim, tokom čitave konferencije spretno je izbegavao da da bilo kakve vremenske rokove ili da okvirno vreme kada se može očekivati testiranje Neurolink-a na ljudima.
Pročitajte i: Da li roboti i veštačka inteligencija stvarno mogu da zamene ljude?
Šta je ono što (ne) znamo nakon održavanja konferencije?
Ambicije kompanije Neuralink za primarnu verziju Linka su se od 2019. godine drastično promenile. Prvobitno je Mask planirao da se elektorde Linka sprovedu duboko u mozak, pružajući mu pristup regionima poput limbičkog sistema (koji reguliše emocije i utiče na zavisnost i anksioznost) i njegovoj potkomponenti hipokampusu (koji služi za pohranjivanje dugoročne i kratkoročne memorije, ali i u pamćenju prostora). Kao što video otkriva, tim se ograničio na površinu korteksa, mnogo pristupačnijim regionom na spoljnoj površini mozga. To znači da su mnoge od ovih mogućnosti koje Mask obećava godinama ispred nas. Bez pristupa dubljim regijama mozga, Neuralink će teže rešiti problem gubitka pamćenja, depresije, anksioznosti, nesanice, zavisnosti, a još teže će biti da omoguće mozgu da usvoje nove veštine. Ovo usvajanje bi verovatno zahtevalo pristup bazalnim ganglijama koje su zadužene za formiranje proceduralnih sećanja i smeštene duboko u mozgu.
Ono što bi Neuralink mogao potencijalno da uradi je da koristi Link kako bi stvorio vezu između veštačkog uda i mozga osobe čiji je deo tela amputiran. Senzori na protezi bi se mogli bežično povezati sa Linkom kako bi slali signale u primarni somatosenzorni korteks, dajući veštačkom ekstremitetu osećaj kao da je pravi i omogućio mu da se pokreće. Krajnji rezultat bio bi veštački ud koji bi pacijent mogao da kontroliše pomoću svog mozga, a to bi povratilo i čulo dodira u toj regiji, što je ključno za finu motoriku.
Link bi takođe mogao da se poveže sa drugim delovima mozga na površini korteksa, kao što su primarni slušni korteks i primarni vizuelni korteks. Ovi regioni sadrže fizičke mape slušnog spektra i vizuelnog polja. Oni su složeniji od senzornih i motornih regiona mozga. Trenutna verzija Linka ne bi mogla da stimuliše ova područja onako kako bi trebalo.
Pročitajte i: Tesla isporučuje besplatne respiratore bolnicama širom sveta
Link bi čak mogao potencijalno da stimuliše primarni ukusni korteks. Kada bi korisnik jeo brokoli ili neku drugu zdravu, neukusnu hranu, Link bi mogao da stimuliše neurone zadužene za sladak ukus u njegovom ukusnom korteksu, stvarajući utisak da mu je u ustima najukusniji desert. Možda vam ovako nešto deluje smešno, ali bi moglo pomoći pacijentima koji imaju rak i često imaju problem sa gubitkom apetita tokom hemoterapije.
Da bi otišao dalje od interakcije samo sa pokretima i senzacijama – i počeo da obavlja funkcije poput promene sećanja ili kontrole raspoloženja – Neuralink tim bi trebao učiniti više od otvorenog podsticanja određenih područja mozga i čitanja osnovnih signala. Morali bi da razviju duboko razumevanje kako mozak funkcioniše kako bi Link mogao pravilno da se poveže sa njim.
Pored fizičkih i medicinskih rizika, rizici privatnosti i bezbednosti podataka prilikom povezivanja računara direktno sa našim mozgom su značajni i jezivi. Na mnogo načina, ovi rizici odražavaju rizike sa kojima se suočavamo sa postojećim tehnologijama – sveprisutni nadzor, uticaj putem oglašavanja, rizici hakovanja i ucene. Ukoliko bi ovo bilo moguće, napadač bi mogao da sazna o čemu korisnik razmišlja pre nego što išta izgovori. Još ozbiljniji problem bi bio kada bi napadač mogao da „upisuje“ ideje u naš mozak. Zastrašujuće, zar ne? Takvi napadi u osnovi bi izbrisali koncept slobodne volje. Manipulišući korisnikovim osećanjima i osnovnim emocijama – verovatno bez njegovog znanja da se to događa – napadač bi ga mogao ubediti da učine gotovo bilo šta.
Da bi započeo implantaciju Linka u ljudski mozak Neuralink mora ispuniti niz zahteva Ministarstva za zdravstvene i ljudske usluge SAD (primarna briga je najverovatnije kratkoročna biološka bezbednost). To bi se moglo desiti u narednih godinu dana. Međutim, Mask je tokom prezentovanja Link-a tokom konferencije stavio do znanja da njegov plan nije da proda ove implante. Umesto toga, želeo je da regrutuje programere, inženjere, naučnike, marketing stručnjake, advokate i one koji se razumeju u životinje koji su potrebni kako bi nastavili da razvijaju Link i pređu na ispitivanja na ljudima.
Pročitajte i: Veštačkom inteligencijom protiv dezinformacija o koronavirusu?
Priredila: Jovana Janković
Izvori: onezero.medium.com, technologyreview.com, buro247.rs