Kada čujemo „fake news“, nije kao da se puno začudimo, zar ne? Često uslede komentari poput još jedan komad, očekivano, očigledno i sl. Plasirati nešto što često nema ni smisla, a kamoli istine nije ono na šta treba da se naviknemo i prihvatimo kao takvo, kao nešto što je „napredak sveta“ doneo, jer, jednostavno, nije.

Nije 21. vek rodio ovu pojavu, ona postoji već dugo, od kad je pisane reči. Dakle, problem nije u postojanju nečeg nemoralnog, već u tome da se nešto takvo koristi i, čini se, dolazi do svog vrhunca. Zašto ljudi sve češće padaju test moralnosti? Kako taj sadržaj utiče na konzumente istog? Zašto dozvoljavamo da jedan takav, očigledan „fake“ naslov zavede naš klik? Šta će biti ako se granica između „news“ i „fake news“ izbriše i stvori haos? Razmislite. Razmislite, jer uz takve „vesti“ sigurno nećete.

Lažne vesti! Kakve su to uopšte vesti, kada nisu istinite?! Otkrićemo vam tajnu, a logično je već sada: to ne mogu biti vesti. Šta pruža jedna takva informacija, dezinformacija, onima koji je pročitaju? Glavna odlika je da ne pruža ništa korisno, ništa upotrebljivo, ništa istinito. Kada se izgubi glavni element, element istinitosti, volim da kažem, s tom vesti se ne može ni igrati. Priznaćete, nije čak ni zabavno! Kao takva, čemu, kome?

Na ovaj način, plasiranjem takvih, lažnih vesti, gradi se podloga za manipulisanje masom, jačanje stereotipa, diskreditovanje i podloga za zaradu, gde, naravno, zarađuju oni koji takve vesti „šalju“. Lažne vesti su tu da promenite svoje mišljenje ili da stvorite mišljenje o nečemu o čemu ga niste imali.

Interesantno je da niko nije imun na „fake news“, jer se neretko „udara“ na najniže ljudske emocije, kojima se dobija vrlo bitna stvar, a to je gubljenje razuma, mogućnosti za dublje promišljanje i kritiku. Ovo se može desiti ma koliko neko bio inteligentan i obrazovan.

Međutim, ukoliko „mućkanje“ glavom ne izostane u potpunosti, ljudi u nekom trenutku prestanu da veruju u takve sadržaje. Može doći i do ekstrema, gde se osoba isključi u potpunosti izlaganju informacijama, što ne može biti dobro. Jednom sam čula dobar komentar za jedan od klasičnih „lažnih naslova“ – kad vidim „nećete verovati“, ja jednostavno ne verujem i ne otvorim tu vest. To bi mogao biti dobar savet i vodilja kroz put pun nemoralnosti i lažnih vesti.

Neće vam biti teško da uz malo obraćanja pažnje uočite jedan takav naslov ili pre brdo njih, ali ono što treba da znate jeste da se niti jedan „fake“ naslov neće predstaviti kao takav. Često će zvučati sasvim normalno, činjenično, ali kada razmislite na trenutak, uvidećete da je to sve, samo ne vest. Nakon nekoliko vežbi prepoznavanja lažnih vesti i njihovih naslova koji zovu na klik, bićete u prilici da mnogo manje vremena provedete u prepoznavanju sličnih na koje ćete nailaziti. Kada prestanete da se „pecate“ na takve naslove, poželećete da ste ovu vežbicu uradili pre, a kada to poželite, podelite svoje znanje sa ljudima koji slepo veruju naslovima i kojih sigurno nije malo. Dajte im vremena i nadajte se da će i oni posle osetiti isto ono olakšanje koje ste vi osetili. Jedino razmišljanjem možemo „fake news“ proglasiti demodeom, sve ostalo je slaba pilula.

Nije in biti „fake“, a isto tako nije ni fer biti neiskren. Lažne vesti su važan primer trenda koji šalje (skrivenu) poruku: nije moderno ono što svi nose (čitaj u šta veruju i sl).

Par karakterističnih početaka „lažnih naslova“ koji mogu započeti vaše uspešno registrovanje lažnjaka među vestima: nećete verovati; foto, video; bizarno, skandalozno; kao i brojni uzvici, uzdasi i očigledno „vađenje“ reči iz konteksta, npr.

Savet je da uvek proverite izvor, da li je potpisan autor (veoma čest slučaj biće da ova stavka izostaje ili se pojavljuju inicijali), pročitate sve, proverite na drugim mestima, sajtovima koji se time bave, pitate osobu čija je to profesija.

Iako je „fake news“ nešto što nije novo, zvanično se kao izraz koristi od 2017. godine. No, to nije znak da ovom fenomenu koji iz dana u dan sve više raste treba da se poklonimo, zato je najtoplija preporuka dana i života, ponovo – mislite.

Pročitajte i: Da li si siguran da znaš šta je kultura?

Autor: Jelena Luković

Foto izvor: media.shellypalmer.com