Koliko vam se puta dogodilo da izgovorite reč engleskog porekla, a kada vas pitaju za „prevod“ vi ne znate? Koliko često čujete oko sebe upravo opisano? Da li uočavate da je ova pojava u porastu ili ne? Kakvog ste vi mišljenja kada na ovakvu situaciju čujete komentar poput „srpski jezik će izumreti“? Da li se slažete sa ovim? Šta činite da očuvate ono što niko ne može da vam oduzme? Koliko jeftino prodajete isto? Razmislite. A sada pogledajte da li ćete da se pronađete.

Kao prvi i veoma jak faktor koji utiče na životni vek anglicizama i njihovih uspona navodimo vlogove, blogove, društvene mreže i generalno internet obraćanja. Ovo su mesta na kojima možemo da čujemo more anglicizama, a nekada čak toga nismo ni svesni. Da li se to dešava kako bi zvučali profesionalnije ili možda postoji nešto drugo, nismo sigurni, ali da se odavde šalje energija anglicizma koja živi (i čini se ubija „ono naše“ što već postoji), to bismo mogli da kažemo. Svest o ovom uticaju se rađa onda kada nas okolina probudi zapažanjima i tada često čujemo „govori srpski“, „šta se foliraš“ i sl. Na nama je da mislimo, a prvo pitanje na koje do tada treba da odgovorimo jeste – robujemo li trendovima? Uzgred, ko to određuje šta je u trendu?

Međusobni uticaji jezika nisu ništa novo, za šta tek sada ili od skoro znate. Istina je da postoje struje koje utiču više, one koje utiču nešto manje i one koje idu ka tome da izobliče ono gde su davale „šmek“ pozajmljivanjem ideja za reči. Kod ovog poslednjeg bi se mogao prepoznati jedan uticaj, najveći – engleski.

Anglicizmi su reči engleskog porekla koje možete naći vrlo lako u svom svakodnevnom rečniku. Veliki broj anglicizama zapravo ima i sinonime koji su poreklom „domaći“, ali je istina i to da smo često lenji da ih upotrebimo, te se oslanjamo na one strane, a vremenom i zaboravimo čime bismo to mogli da zamenimo neki anglicizam koji izgovaramo svakoga dana.

Sve češća upotreba stranih reči dovodi do stavljanja maternjeg, zvaničnog, u drugi plan i dolazi do uvećane upotrebe skaćenica, grešaka, pa i potpunog izostanka korišćenja reči na „prvom jeziku“.

Anglicizmi se jesu naročito proslavili u poslednjim decenijama, sa porastom društvenih mreža i internet života, ali oni su bili tu i pre, a sledeće reči tome svedoče: autsajder, laser, bedž, bend, džemper, fudbal, rok, džez, mjuzikl, intervju, derbi, meč, boks, korner,…

U sledećim primerima su neki „moderniji“ izrazi, a neki od njih nisu poznati rečnicima, ali prete da budu: bekstejdž, bestseler, fan, bekgraund, dedlajn, frilenser, fidbek, kambek, flešbek. I sledeće reči mogu se pridružiti spisku: čips, hamburger, rejting, čarter, dragstor, bilbord, afteršejv i druge.

Najmanje objašnjiva pojava je upotreba anglicizama onda kada za to postoji zamena. Neki tipični primeri su, na primer: fešn vik (nedelja mode), kasting (audicija), ivent (događaj), parti (zabava), dil (dogovor), bos (gazda), lajv (uživo), luzer (gubitnik), pres konferencija (konferencija za novinare), mejkap (šminka).

Ne treba smesti s uma to da nekada nije najbolje rešenje zameniti anglicizam za reč domaćeg porekla, jer se može izgubiti izvorno značenje i može doći do drugačijeg razumevanja izrečenog. Primera radi, navešćemo reč „gejt“, koja treba da znači izlaz na aerodomima. Varijanta za zamenu bila bi reč „kapija“, koja je inače turskog porekla,  i ovde već vidimo da je ipak „gejt“ bolje rešenje.

Ovo su bili neki od primera koji mogu ukazati na put kojim nije neophodno ići, ali i da je nekada sasvim u redu iskoristiti „bolju opciju“. No, šta treba da znamo – čuvajte ono što je vaše i ne odbacujte olako važne stvari koje nas sve povezuju i stvaraju osećaj pripadnosti. Čuvajte svoj jezik, jezik vašeg detinjstva i ne dozvolite da jezik detinjstva budućih generacija bude neki drugi, samo zato što ste bili lenji sa sačuvate svoj. Radite na sebi, a prvi korak u tome jeste rad na izražavanju. Probajte kratku vežbicu i videćete razliku do koje može doći: sledeći put kada budete u iskušenju da upotrebite anglicizam za koji znate kako glasi u varijanti na domaćem jeziku, vi izgovorite tu zamenu. Kada tako učinite prvi korak, svako sledeće iskušenje rešite isto i posmatrajte kako grupa ili osoba reaguje. Najverovatnije ćete uvideti veću otvorenost za saradnju, mada i slika o vama koju će ljudi razviti biće drugačija, bolja. Možete proveriti, uraditi kontravežbu, kada budete u krugu nekih drugih novih ljudi. Tada koristite anglicizme svuda. Nije isključeno da ćete odati utisak „umišljene“ osobe.

Probajte i vidite, ali obratite pažnju i na to kako se vi osećate. Zapamtite, tada činite dobro za očuvanje nečeg prilično bitnog, nečeg što treba da bude deo vašeg identiteta.

Pročitajte i: 20 jezičkih zanimljivosti iz svih delova sveta

Priredila: Jelena Luković

Izvor: jezikofil.rs

Foto izvor: jezikofil.rs