Naravno da ne mislimo da ste nepismeni, ovde je priča akcentovana na medijskoj pismenosti, zapravo. Sada, kada znate o čemu želimo da pričamo, jasnije vam je da je prilično neophodno govoriti o tome. Samo se okrenite oko sebe i posmatrajte. Koga je više? I, još važnije – šta možemo učiniti da to ne bude tako? Kompleksno je i duboko ukorenjeno mesto od koga treba krenuti, ali dobar početak je razjašnjenje, tačnije, priča o tome šta je to medijska pismenost i zašto je ona toliko važna za sve nas. Zato, krenimo!
Šta je medij?
Pošto je tema bazirana na pojmu „mediji“, bilo bi dobro da definišemo ko su oni. Mediji čine vezu između javnosti i onoga i onih koji su za javnost bitni. Medij je posrednik, on se ljudima obraća u vidu novina, radija, televizije, interneta i drugih kanala. Cilj je da javnost ne bude uskraćena za informacije, gde se pretpostavlja da njihovu istinitost ne treba preispitivati. Ovo navodimo jer u svetu i vremenu u kom živimo možemo uočiti izostanak, hajdemo reći, fer informisanja. U redu, da li je kristalno jasan pojam „mediji“? Nadamo se da jeste i nastavljamo.
Šta je pismenost?
U slučaju pojma pismenosti treba reći da ona ne znači puko konzumiranje onoga što mediji plasiraju, već i kritičko sagledavanje istog. Medijska pismenost znači da smo sposobni da selektujemo vredne sadržaje i izdvojimo ih od onih koji to nisu, ali da znamo šta nije u redu sa ovim drugim. To nije teško prepoznati, samo pre toga treba razviti kritičko, objektivno, razumsko mišljenje, a za to je neophodno ulaganje u sebe i svoj umni razvoj.
Početak medijskog opismenjavanja
Najvažnije je iskoreniti poverenje u sve i svašta. Nažalost, pre nego što poverujemo u nešto, nužno je da to analiziramo, proverimo i porazmislimo o tome. Priznaćete da često samo pređemo preko neke vesti, članka i sve što tada uradimo jeste da isti pročitamo, a nekada čak ni do kraja. To nije nešto što treba da postane naša praksa i nešto što čini svakodnevicu medijski pismene osobe. Dakle, broj jedan (rekli bismo svega u životu) jeste razmišljanje. Kao što prvo razmislite o tome kakvo je vreme napolju, pa odlučite hoćete li uskočiti u cipele ili čizme, tako treba da pristupite i konzumaciji informacija.
Šta činiti pri razmišljanju?
U procesu razmišljanja znak da idete dobrim putem jeste postavljanje pitanja. Dok čitate ono što mediji šalju, bitno je da ujedno vidite na koja su to pitanja dati odgovori. Takođe je bitno da pogledate ima li logike u onome što vidite, čujete. Takođe je bitno da mislite o istinitosti, nakon logike, mada je to usko povezano. Ovde je savet proveriti na više mesta istu temu i mislimo da ćete već tada dobiti širu i jasniju sliku. Postupak je sličan, ili isti kao kod proveravanja lažnih vesti, pa sledi pogled na to ima li potpisanog novinara ispod toga što čitate. Istinitost bi ovde već mogla biti proverena, te se možete prebaciti na dalje razmišljanje. Smatramo da je bitno imati i neko svoje mišljenje, komentar, jer je to znak da ste zapravo promisliti sadržaj.
Šta treba da bude na kraju ovog puta?
Medijsko opismenjavanje treba da dovede ljude do toga da ne podležu zabludama, između ostalog, a u rešavanju ovog problema ponovo je važna ista stvar, a to je „paljenje lampice“, tj. svih lampica koje imate. Kada porazmislite, nećete dozvoliti sebi da olako poverujete u nešto što je često nepovezano i nespretno smisleno i na taj način ćete uspeti da otklonite lakoverost u ono čime se opija javnost, ili bar njen deo (negde manji, negde veći).
Odakle se kreće?
Da bi se „aktivirala“ medijska pismenost, ona mora da postane deo naših života, kao lična, mentalna higijena. Tako da bi trebalo da deca od najranijeg uzrasta dobijaju adekvatnu edukaciju na ovu temu. Svaki početak je jedna velika nula, praznina, a ne smemo dozvoliti da ona bude deo nas sve do našeg adolescentnog doba, jer smo u tom slučaju izgubili parče kvalitetnog života i načina razmišljanja.
Ono što treba da shvatimo to je važnost medijske pismenosti. Sada treba da navedemo dovoljno jak razlog za, ali se nećemo obazirati na to da on bude superhipnotišući, jer je cilj drugi, zato, evo ga: opismenimo se medijski, kako ne bismo bili izigrani. U slučaju medijske nepismenosti, gubite argumente za žalbu. To vam je kao kada biste se žalili na pravopisnu grešku, a ne znate azbuku.
Pročitajte i: Fake news: Fenomen koji zatupljuje
Autor: Jelena Luković
Foto izvor: ntdaily.com