Kratka istorija pozorišta – Boljšoj teatar

nenadd

4 years ago

Svoj život jednog od najčuvenijih teatara sveta počeo je kao privatna pozorišna kuća koju je osnovao knez Petar Urusov. Carica Katarina II je 28. marta 1776. godine dodelila knezu privilegiju da može u periodu od deset narednih godina da organizuje pozorišne predstave, maskarade, balove i druge javne zabave.

Isprva, predstave su održavane u privatnim kućama, salonima i dvoranama, a već od 1780. godine uz dramske, prikazuju se i operske predstave. U vreme carske Rusije, Moskovski univerzitet ali i gimnazija pružali su dobro muzičko obrazovanje, a u istoriji ovog teatra odigrali su i ključnu ulogu u formiranju dramskog i operskog ansambla. Prva zgrada pozorišta podignuta je za manje od šest meseci, na desnoj obali reke Neglinke, izlazila je na Petrovsku ulicu po kojoj je i samo pozorište nazvano Petrovski teatar, a svečano je otvoreno 30. decembra 1780. godine. Petrovski teatar je bio prva javna građevina takvih dimenzija i lepote koja je izgrađena u Moskvi.

Ipak, do završetka gradnje, knez Urusov već je prebacio „privilegiju” na svog partnera Majkla Medoksa, međutim, ni Medoks nije dugo izdržao, zbog dugova, kredita i uslova koji su mu postavljani, tako da je Petrovski teatar prešao u državne ruke. Od 1806. godine Petrovski teatar dobija status carskog (imperatorskog) pozorišta. Nažalost, velelepna zgrada izgorela je u jesen 1805. godine, a ansambl je opet počeo da nastupa u privatnim pozorištima. Danas postojeća zgrada sagrađena je posle konkursa koji je raspisan 1819. godine. Iako je pobedničko rešenje Andreja Mihailova smatrano preskupim, sa izgradnjom se počelo 1820. godine. U blizini novog Velikog teatra, izgrađen je i Mali teatar 1824. godine. U to vreme, svi ruski teatri bili su pod carskim vlasništvom. Naziv „Boljšoj“, odnosno „Veliki“ dobijala su pozorišta koja su bila namenjena i za operu i za dramu, a Mali teatri bili su namenjeni samo za izvođenje dramskih predstava. U Petersburgu je takođe postojao Boljšoj teatar, nazvan „Kameni“, koji je nestao 1886. godine.

Moskovski Boljšoj bio je upravo to što mu i ime kaže – veliki, veći od svih do tada poznatih ruskih pozorišta, harmoničnog oblika, monumentalne gradnje, ali i raskošnog unutrašnjeg dekora. Ipak, istorija ovog pozorišta pamti još jedan veliki požar 1853. godine koji je prouzrokovao ogromnu štetu. Posle još jedne obnove 1856. ponovo je otvoren.

U Carskoj Rusiji, Boljšoj teatar upamtio je tri carska krunisanja – Aleksandra II, Aleksandra III i poslednjeg ruskog cara Nikolaja II Romanova. Posle Revolucije, Boljšoj teatru je oduzet imperatorski status, a 1919. godine mu je pretilo i zatvaranje. Lenjin je čak želeo da se Boljšoj teatar digne u vazduh. Ipak, zgrada je dobila novo značenje u novom dobu Rusije, jer je baš u njoj i proglašeno osnivanje Sovjetskog Saveza 1922. godine. Zgrada je godinama služila za komunističke priredbe. Lenjinova smrt upravo je saopštena javnosti sa pozornice ovog pozorišta.

Komunistička era teatra

Staljin je takođe voleo da posećuje Boljšoj, ali nikada nije sedeo u carskoj loži već na galeriji, zaklonjen, kao bi se štitio od atentata. Tokom Drugog svetskog rata, Boljšoj je pretrpeo nova oštećenja u nacističkom bombardovanju 1941. godine. Prva predstava u ratu, posle evakuacije održana je 1943. a prva značajnija obnova povodom proslave 200 godina pozorišta 1975. godine. Poslednja obnova, koja je trajala šest godina i u koju je uloženo 500 miliona eвra započeta je 2005. godine i završena 28. oktobra 2011. godine. U ovoj rekonstrukciji su obnovljeni carski simboli, postavljene svilene tapiserije, a uvedena je i najmodernija tehnologija.

Pored istorijskih događaja, u istoriju ovog pozorišta utkana su i premijerna izvođenja nekih od najpoznatijih dela klasične muzike kao što su Labudovo jezero, Čajkovskog ili Romeo i Julija, Prokofjeva.

Boljšoj teatar danas, sa preko 2500 zaposlenih, sija punim sjajem. Svakako je jedan od simbola i carske ali i moderne Rusije. Sinonim je za vrhunske predstave, pre svega opere i baleta, a balerine poput Maje Pliseckaje, Svetlane Zaharove i mnogih drugih, pronose slavu ovog veličanstvenog pozorišta svetom. Ovo pozorište preživelo je mnoge teške trenutke, deleći sudbinu ruskog naroda, kome je i u najtežim trenucima upravo ono davalo i utehu i beg od sumornog svakodnevnog života. Boljšoj je i danas za Ruse, ali i za mnogobrojne posetioce iz sveta, više od pozorišta, on je doživljaj koji se pamti čitavog života.