Posteri su oduvek imali moć da utiču na ljude i promene njihove stavove, bilo da se radi o posterima abolicionističkog pokreta iz 18. veka ili posterima iz 20. veka koji su nas ohrabrivali da pažljivije vozimo. Zbog nekih postera smo odlazili u bioskop da gledamo filmove koje su oni promovisali, dok su nas drugi podsetili da je vreme da razmislimo za koga ćemo da glasamo na izborima.
Nova knjiga, pod nazivom 100 postera koji su promenili svet, sadrži fotografije i priče o nekim od najznačajnijih postera nastalih u poslednjih trista godina. U narednim redovima ćemo vam predstaviti10 postera iz ove knjige…
Cilj ovog postera iz 1788. bio je da šokira ljude. Na njemu je prikazan britanski brod Bruks, koji je služio za prevoz afričkih robova u Severnu Ameriku. Poster je napravilo englesko Društvo za ukidanje trgovine robljem kako bi građanima ove zemlje skrenulo pažnju na nehumanost institucije ropstva i ohrabrilo ih da se bore za njeno ukidanje.
Moderne tehnike promocije razvijene su krajem 19. veka, kada su umetnici bili angažovani da svojim slikama i crtežima promovišu najrazličitije proizvode. Iz tog žanra se izdvaja poster Leoneta Kapiela iz 1899, koji je poslužio za promociju francuskog magazina Le Frou Frou.
Britanske sifražetkinje su iskoristile ovaj poster da bi skrenule pažnju na brutalnost vlasti prema osobama koje su se borile da žene u ovoj zemlji dobiju pravo glasa. Poster je nastao 1907. godine.
Svrha ovog postera Dž. Hauarda Milera iz 1943. bila je da podigne moral ženama koje su radile u proizvodnji neophodnih dobara tokom Drugog svetskog rata, dok su muškarci bili na frontu ili su na drugi način pomagali ratni napor SAD. Kasnije je isti poster iskorišćen za promociju feminizma.
Posleratni prosperitet je omogućio mnogim Australijancima da nabave automobil za sebe i svoju porodicu. To je, međutim, dovelo do porasta saobraćajnih nesreća u ovoj zemlji, zbog čega je ’50-ih godina započeta kampanja za veću bezbednost na putu, koja je ohrabrivala ljude da pažljivije voze. Ovaj poster je bio deo te kampanje.
Pravi naziv ovog čuvenog postera iz 1967. glasi Junački gerilac. On prikazuje argentinskog komunističkog revolucionara Ernesta Če Gevaru. Danas ga često možemo videti na majicama, suvenirima i transparentima na demonstracijama.
Ovaj neobičan poster su 1970. osmislili Čarls Sači i Ros Krejmer za potrebe zdravstvene kampanje britanske vlade, koja je imala za cilj da muškarcima stavi do znanja da treba da jednako vode računa o korišćenju kontracepcije kao žene.
Prepoznatljiv poster za film Ajkula iz 1975. smatra se jednim od najboljih filmskih postera ikada, zbog čega su ga mnogi dizajneri kopirali i parodirali u narednim decenijama.
Ovo je još jedan poster za zdravstvenu kampanju britanske vlade. Nastao je sredinom ’80-ih, kada je sve više ljudi oboljevalo od side.
Šepard Ferijev čuveni Hope poster za predsedničku kampanju Baraka Obame 2008. sigurno je jedan od najprepoznatljivijih političkih postera ikada. U međuvremenu je bezbroj puta parodiran, najčešće sa slikom neke druge osobe i drugačijim sloganom.
Pročitajte i: Šta za sada znamo o Madoninom autobiografskom filmu
Izvor: citymagazine.rs
