Reč urednice: Ako će nekome zaista da pomogne, svi ćemo da pevamo

, LIFESTYLE, REČ DVE

I ako je već suđeno da generacijski potonemo, neka bar bude gala, uz muziku, jer imamo instituciju koja se ne bavi lečenjem pojedinaca, već ozdravljenjem čitave nacije.

Ne mogu baš da objasnim kako sam se osećala nakon što sam videla da ispod naslova “Započela borba protiv mafije” stoji fotografija policajca koji novčano kažnjava baku koja na ulici prodaje luk. Ne mogu da objasnim ni kako ona izgleda. Jednom svojom rukom je uhvatila drugu. O tome šta njen pogled govori takođe ne mogu puno da kažem. Ali, stegne me malo u grlu jer nije imao ko da je odbrani. Da bar pokuša, jer je diskutabilno s kakvim bi bilo efektom.

Slično me tako stegne i kad čujem da nas zovu Titanik generacijom. Brilijantna, ali će je svejedno pamtiti po potonuću. Brilijantnih poznajem previše, ali baš zato što ih poznajem znam da plaču pod tušem, jer se osećaju prazno. I pomogli bi, sigurna sam, samo ne stižu, jer zbog egzistencije na svakom koraku od sebe prave brend. Pa me isto tako stegne i kad algoritmi kao ljudska bića prestanu da nas tretiraju kao potrošače, a počnu kao proizvode.

Stegne me i kad mi kažu da se ne smejem toliko, jer Kesićeva emisija zapravo nije humoristička.

Stegne me na svašta nešto ovih dana. A baš me je posebno steglo to što će fejsbuk grupa Budi human – Humanitarne licitacije ovih dana brojati 190 hiljada članova koji licitiraju u humanitarne svrhe. Humanitarna institucija. Obrazovna institucija. Zdravstvena institucija. Institucija za selo i grad. Stegne me kad vidim da u toj instituciji ljudi prodaju svoju garderobu, svoj nakit i nameštaj kako bi doprineli nečijem ozdravljenju. Svoje ugostiteljske objekte izdaju tako što naplaćuju u SMS-ovima. Znate već kojim i kakvim.

Ne znam da li sam tužnija zbog toga što samo jedna institucija radi k’o svet ili srećnija zbog toga što ta jedna vredi za preostalih hiljadu, pa mi na svo stezanje bude drago kad vidim da se ne damo. I još mi je draže kad vidim za šta nam društvene mreže služe. To je brend! U toj instituciji možete da kupite sve što vam je potrebno. Možete da izlicitirate kafu s javnim ličnostima. Možete da unajmite nekoga da vam peva pod prozorom i izjavljuje ljubav s imenom po izboru. I to pred komšijama! Časna reč!

I neka postane trend, jer snaga vodopada nije ništa drugo nego mnoštvo kapljica koje deluju zajedno. Ako će nekome zaista da pomogne, svi ćemo da pevamo. I ako je već suđeno da generacijski potonemo, neka bar bude gala, uz muziku, jer imamo instituciju koja se ne bavi lečenjem pojedinaca, već ozdravljenjem čitave nacije.

Autor: Emilija Milovanović