Nekada, čini se, nije bilo moguće zamisliti dan kada će vrednosti otići niz reku, dok je danas upravo to situacija koju živimo. Baš ono što se nekada podrazumevalo danas je postalo prosto neverovatno za mnoge, naročito mlade ljude. Bitno je samo da „nekada“ ovde ne znači pre dvesta godina, već relativno blisku prošlost od par decenija. Kada znamo kontekst, početak zabrinjava, zapitkuje nas. Šta se to dogodilo, pa je za kulturu potrebna dodatna snaga?
Da li je moguće da centar pažnje naroda bude usmeren na „pikanterije“ iz tuđih života, umesto na svoj, na rijaliti program, umesto na kulturni, sportski, obrazovni, na novac, umesto na sreću, na prikupljanje, umesto na pružanje pažnje, na tragedije, umesto na radosti? Šta se to dogodilo, da se manjina bori za život kulture, za održavanje života koji zaslužuje tako da bude nazvan?
O toleranciji se priča više nego ikada, a diskriminacija je na vrhuncu! Svi plasiraju priču o sreći, a nigde osmeha! Govore o autentičnosti, a svi isti! Slavi se demokratija bez naroda! Priznaćete, nešto tu ne štima.
Obrazovani mašu diplomama, jer znanjem „ne znaju“. Takvi, „pametni“, pametuju pametnima. Svi bi u pevače i modeling, marketing ili fotelju, pa nije bitno na kom mestu. Decu uče nenaučeni, a ovi što znaju vazda se doškolavaju i niko ih ne razume. Nikome nije jasno, kako to nisi stigao da kupiš diplomu u roku?!
A kultura? A vrednosti? Zaboga – šta je to?!
Ni hiljadu puta nije malo – državu po muzici poznaj. Nije uvreda, čista realnost, sam je spoznaj. U stvari, tako ukalupljen u beton sam sigurno nećeš, a problem je utoliko veći što uskoro za tebe, za vas, neće biti tumača. Dok trepnemo, svi smo beton, svi smo u ogradi. Karantin mozga.
Džentlmeni i dame? Takvih se srame. Nije bitno jesi li joj otvorio vrata kola, već kojim si je kolima povezao. Nije bitno znaš li da pričaš, već naprotiv – nemoj da filozofiraš! I tako se nađosmo u kamenom dobu, koje je uvredilo i samo kameno doba.
Moral, maniri, mozak – tri sveta M koja nestaše brzinom svetlosti, u roku od odmah. Kada to? Onog trenutka kada je tekst pesme postalo slovo. Ali, samo to jedno, ili možda dva. Ostalo je istorija.
Desi se da se čuje glas kulture, pa da krene po koja osoba da sledi. Međutim, treba biti zaista hrabar, ili kako masa kaže – lud, pa postati kulturan. Izvinite. Ne razumete reč? Logično, šta će vam?!
Pročitajte i: Šta to filter ima, a ogledalo ne?
Autor: Jelena Luković
Foto izvor: asset.alternativemedia.com.au
