Svaki jezik na svetu ima sebi svojstven uobličen fond i sastav reči, od kojih su mnoge u upotrebi i u drugim jezicima. Primer za to je vampir – jedina reč iz originalnog srpskog jezika koja je opšteprihvaćena. Ali, da li ste znali da su neke od popularnih reči dobile svoje ime po ljudima? U nastavku teksta otkrićemo koje su to reči koje su na zanimljiv način dobile ime.
Sendvič – po engleskom plemiću
Prvi pisani trag engleske reči sandwich pojavljuje se u dnevniku Edvarda Gibona u opisu „komadi hladnog mesa“. Sendvič je dobio ime po engleskom plemiću iz 18. veka po imenu Džon Montijego, četvrtom erlu od Sendviča. Mada Lord Sendvič nije imao direktne veze sa hranom, navodno je za vreme kartanja voleo da jede meso između dva komada hleba zato što je neometano mogao da se karta i jede.
Nikotin – po francuskom diplomati
Francuski diplomata, naučnik i ambasador Žan Niko (Nicot) je po povratku u Pariz iz Lisabona gde je bio stacionaran 1561. sa sobom je poneo i biljku koja stvara zavisnost, otkrivenu u Novom svetu. U Lisabonu se ona konzumirala tako što se pretvorena u prah, ušmrkavala i služila kao lek protiv svih bolesti. Pošto je pred kraljicom Katarinom Mediči demonstrirao kako se upotrebljava prah koji može da posluži kao lek protiv njenih glavobolja, ušmrkavanje duvana postalo je popularno u Parizu. 1753. godine švedski prirodnjak Karl fon Line dao je jednoj sorti duvana naziv Nikotiana, upravo u čast ovog francuskog diplomate, a aktivni sastojak ove biljke, koji je prvi put izolovan iz duvana 1828. godine, dobio je ime nikotin.
Silueta – po ministru finansija
Naziv silueta, je u početku bio crni portret na beloj pozadini, nastao kao umetnička forma koja je bila popularna u 18. i 19. veku, a svoje ime duguje francuskom ministru finansija Etjenu de Siluetu. Kriza izazvana Sedmogodišnjim ratom, koja je u to vreme potresala Francusku naterala je kralja Luja XI da postavi Silueta za finansijskog savetnika, kako bi se situacija u državnoj kasi stabilizovala. Siluetov mandat je trajalo tri meseca, a on je za to vreme smanjio plate i penzije i uveo porez na plemićke posede. Francuski narod je u žustrom negodovanju počeo za uzvrat da nosi tesno krojenu odeću bez džepova kako bi se predstavili kao simbol siromaštva i gladi. U isto vreme nastao je i novi način izrezivanja konturnih linija lika na tamnom papiru, koji je po škrtom ministru nazvan – siluet.
Kvisling – po norveškom političaru
Norveški političar Vidkun Kvisling je narodski rečeno „kumovao“ sinonimu izdaje i saradnje u okupacionim vremenima sa neprijateljem. Početkom Drugog svetskog rata se u više navrata sastajao sa Hitlerom i njegovim saradnicima kako bi ih uverio u nužnost osvajanja Norveške. Nemačka je u aprilu 1940. godine ipak izvršila invaziju na Norvešku, a kraljevska porodica i članovi parlametna bili su prinuđeni da napuste Oslo. Kvisling je na pohlepan način iskoristio svoju priliku da se domogne vlasti, pa se već nekoliko sati posle nemačke invazije proglasio premijerom, a svoju stranku Narodni savez jedinom legalnom političkom strankom.
Pojam kvisling se u svim značenjima i danas upotrebljava za nelojalnu saradnju u bilo kom smislu, a koja za rezultat ima štetu koja se nanosi sopstvenom narodu ili sredini kojoj takva osoba pripada. Prvi put je u svom značenju upotrebljen u londonskom Dejli mejlu, a posle toga ju je radio BBC popularizovao i u ostalim jezicima.
Bojkot – po engleskom oficiru
Ovaj termin je dobio naziv po engleskom oficiru i nadzorniku imanja Čarlsu Kaningemu Bojkotu, rođenom u Berg Sent Pitersu 1832. okruga Norfok, a preminuo je 1897. u gradu Flekstonu.
Seljaci u Grofoviji Ern, u Irskoj, koji su trpeli tiraniju samoživog nadzornika Bojkota, poslužili su se novom taktikom borbe. Umesto da ga otvoreno napadaju, nastojali su da spreče izvršenje njegovih odluka i onemoguće sve mere koje je on preduzimao prostim neizvršavanjem i oglušavanjem o zapovesti. Pobedili su ga pružanjem nenasilnog otpora, koji je kasnije i nazvan bojkot.
Pročitajte i: Jezičke nedoumice: reči koje ste možda koristili pogrešno
Pripremila: Aleksandra Petković
Izvori: sr.wikipedia.org, kafenisanje.rs
Izvor naslovne fotografije: huffpost.com