O čemu misli čovek sadašnjice? Da li on uopšte misli? Koliko je on umno daleko od svojih predaka? Da li je odmakao ili se možda trudi da ostane zamrznut u vremenu? Vrlo lako možemo saznati šta se tu zbiva, ako oslušnemo muziku koja ga okupira. Samo, problem je odgovoriti na pitanje zašto i kako da se situacija upropašćavanja čovekovog promatranja okonča. Počnimo od osvešćivanja.
Svet je krenuo da nazaduje onda kada je profit postao prioritet. Muzika gubi svoj cilj, a to nije zarada, to nije popularnost. Sve se kvari kada se suština zakopa i preskoči.
Pesme koje „pogađaju“ ljude danas ne šalju poruke svojstvene ljudskoj prirodi. Hitovi danas neće biti hitovi sutra, a hitovi od pre su večni. Javlja se pitanje – kako?
Logično je – ljudi vole večne priče. Da, peva se i danas o ljubavi, ali se ljubav shvata na način koji se brzo zaboravi, jer to ne može tako biti registrovano. Prosto rečeno, to nije ljubav.
Takozvana „zaraznost“ pesme danas jeste u ritmu, ali ritam sam ne može ništa, osim da nas „kupi“ na tren onda kada ne mislimo.
Misao koja traje je mileća, a reči koje pune ćutanje u tri minuta ne mogu činiti misao. Bitno je da se setimo – može se još kako izraziti ljutnja na pristojan način, a da se njena jačina ne smanji.
Nije dobro što je danas trend da je ekvivalent za ljutnju u pesmi loš rečnik. To nismo smeli da dozvolimo.
Tehnologija nam je omogućila bezbroj onoga za šta nismo ni mogli da zamislimo da postoji. Međutim, ona je isto tako za tren oka pokazala ljudske mane i među njima najveću – ljudi odbijaju da ih isprave.
Tehnološko napredovanje jeste sjajno, a naša rešenost da se samo tom napretku prepustimo je loša taktika šlepanja. Kada su „naprave“ krenule napred, čovek je krenuo unazad. Prvo se izgubila emocija u ljudima, a onda je započet začaran krug propadanja misli, duše i tela.
Muzika je stub održanja čoveka, a kada je ona u krizi, onda situacija nije nikako povoljna. Svrha muzike je da probudi svaki deo čoveka, da stvori napredak kod onoga ko sluša. Koja je onda svrha muzike danas, ako izuzmemo zelene papiriće od značaja?
Zaglupljivanje je samo posledica konzumacije tretmana koje je propisala “kultura” danas. Započeto muzičkim nazadovanjem, zaglupljivanje ljudi prenosi se na sve drugo, počevši od društva, preko sfere politike, do gubljenja svesti o bitnosti svakodnevnih stvari koje bi trebalo da se podrazumevaju, a to ipak više nije čest slučaj.
Muzika je danas pravi primer šta se desi kada promašiš isključenje na putu, a posle ide samo pravac. U ovom slučaju, taj put ide ka ubijanju osnovnih ljudskih vrednosti i morala, za početak. Kada dođe do ovakvog oštećenja, sve drugo što sledi prestaje da ima smisla. Izvori pratećih propasti jedne ovakve, nije preuveličano, katastrofe, su sasvim jasni, a način ispravke nije lak i brzo moguć. Još ukoliko imamo masu koja poriče stanje stvari, biće savršeno jasno da predstoji dug put popravljanja kvarova tamo gde ih nije ni moralo biti. Nije moralo, ali uz dosta truda dokazano je, ako ništa, da je sve moguće. To bi mogla biti trunka nade i snage za one koji ipak imaju svest, koja budi želju da napravi promenu, za one koji žele da učine nešto danas, kako bi sutra bilo bolje. Laž je bolja budućnost, ako su prošlost i sadašnjost jedno te isto. Nebuloza, vređanje inteligencije.
Muzika za masu – muzika koja zatupljuje. Muzika danas – pustinja.
Šta činite da kultura bude u trendu? Koju pesmu preporučujete?
Pročitajte i: YU Grupa: Pola veka sjajnog roka, beskonačno inspiracije
Autor: Jelena Luković
Foto izvor: etrafika.net