“Pored‌ ‌koliko‌ ‌od‌ ‌tih‌ ‌37000‌ ‌si‌ ‌prošla,‌ ‌a‌ ‌da‌ ‌ni‌ ‌ne‌ ‌znaš?”‌ ‌

Ovo je nečiji tvit koji me je stavio u poziciju da svaki put kada izađem napolje i mimoiđem nekog čoveka, zapitam se – kolika je mogućnost da je i on član neke od tih grupa? Kolika je mogućnost da je on jedan od tih koji šalju poruke poput “Je l’ ima neko nešto o ovoj maloj?” uz propratnu fotografiju, bilo “provokativnu” ili samo najobičniji ’’selfi’’ sa Instagrama, a zauzvrat šalje tačnu adresu devojčice za koju se ispostavilo da je njegova komšinica? Kolika je mogućnost da se prikrao i stoji sada iza mene dok čekam zeleno svetlo na semaforu i fotografiše moju zadnjicu, pa čak iako nosim najobičniji duks, patike i pantalone koje su, eto, možda samo malo uže?

A onda se pitam – kada bih ušla da vidim članove te grupe, koga bih sve tu prepoznala? Kojeg mog druga, kolegu ili poznanika? Čijeg brata, momka, muža ili oca? Da li bih imala srca i snage da saopštim toj devojci, ženi, šta sam sve pronašla? 

A onda, kada bih ušla u medije – koga bih sve tu pronašla? Da li bih tu pronašla slike svojih najbližih drugarica? Da li bih tu pronašla slike čak i onih nekadašnjih drugarica, čak i onih sa kojima sam se posvađala i sa kojima više ne pričam? Da li bih tu pronašla slike nekoga iz šire porodice? Da li bih tu pronašla čak i sebe?

Kažu nam – mi smo krive što smo slale svoje intimne fotografije momcima koje smo volele i kojima smo verovale.
Kažu nam – mi smo krive što su oni besramno podelili sa svima nešto što je bilo samo naše, ne bi li pokušali na brzaka da sklepaju nazad deliće svog fragilnog ega.
Kažu nam – mi smo krive čak i onda kada nismo ni znale da smo bile fotografisane ili snimane tokom odnosa. Kako samo smemo da imamo intimne odnose sa svojim partnerima? Naravno da smo mi opet krive što postoji naš snimak za čije odobrenje snimanja nismo čak ni pitane. 
A čak i da ne postoje te slike i snimci – postoje naše profilne slike. Postoje naši selfiji koje fotografišemo onda kada se lepo našminkamo ili samo uživamo u golden hour-u i upijamo poslednje zrake sunca pred zalazak. Postoje naše slike sa zimovanja u skafanderu, ali nam leprša kosa i stapa se sa bojom snega.
I opet smo mi krive – krive smo što se usuđujemo uopšte da postavljamo bilo koju sliku na internet.
Krive smo, očigledno, što uopšte izlazimo napolje, jer čak i kada se mi ne fotografišemo, neko će nas fotografisati dok stojimo na semaforu ili čekamo autobus ili red u banci.
Krive smo, jer očigledno izazivamo i onda kada nosimo na sebi najdeblje slojeve odeće ili kada izlazimo do supermarketa u trenerci, XXL majici i kosom zavezanom u onu smandrljanu punđu.


Zašto smo naučene da je u nama problem? Zašto smo naučene da mi moramo da se pazimo i da se zaštitimo umesto da su oni naučeni da pedofilija, zlostavljanje, omalovažavanje i zloupotreba informacija nije u redu?

Svaki put kada želite da izgovorite “Same ste tražile”, zapitajte se da li su žene koje su ubijene samo jer nisu htele da daju svoj broj, ili da izađu sa nekim to tražile, zapitajte se da li su devojčice od šest godina to tražile – šta je to devojčica od šest godina mogla da obuče i na koji način je ona mogla to da “traži” da bi je neko iskoristio i seksualno zlostavljao?

A onda se setite svih žena u vašem životu – majke, sestre, ćerke, tetke, babe, prijateljica.
Imajte u vidu da je svaka od nas doživela neki vid seksualnog zlostavljanja – bilo da je zviždanje i dobacivanje iz auta ili hvatanje za struk, grudi, zadnjicu ili prepone u klubu. Imajte u vidu da se svaka od nas našla u situaciji da strepi dok se vraća kući uveče ili čak ide negde usred bela dana i da je svaka od nas morala u nekom momentu da se pravi da priča sa nekim preko telefona ili da se čak možda pridruži grupi devojaka u prolazu, samo da bi izbegle neprijatnosti.

Možda se raskrinkavanje jedne u moru morbidnih Telegram grupa čini kao mala stvar, međutim ovo predstavlja jednu značajnu pobedu za nas. Predstavlja i potvrđuje jasnu činjenicu da mi nismo krive i da nijedna od nas ne zaslužuje ovo. Predstavlja početak jedne borbe, koja će se tek nastaviti i uspešno savladati, jer malo šta može da nadmaši žensku snagu.

Pročitajte i: Silovanje – zločin koji nema drugi kontekst

Autor: Jovana Filipović
Foto izvor: unsplash.com, freepik.com