Pandemija korona virusa traje znatno duže nego što je bilo ko mogao da očekuje. Od početka slušamo savete stručnjaka koji nam preporučuju načine na koje možemo poboljšati svoj imunitet i makar pokušati da se sačuvamo od ove, još uvek delimično nepoznate, bolesti. Često se objavljuju nove mere, novi načini da se pandemija konačno privede kraju, ali rezultata kao da nema – prošlo je više od godinu dana od prvog potvrđenog slučaja korona virusa; čini se kao da je život stao, a mi se vrtimo ukrug. Najčešće čujemo: izbegavajte ljude, izbegavajte događaje, izbegavajte izlazak iz kuće… Ali, kako da u svom tom „izbegavanjuˮ sačuvamo pre svega svoje psihičko, a zatim i fizičko zdravlje?

Ne postoji osoba koja se u ovim, pre svega, neuobičajenim uslovima nije osetila izgubljeno, uplašeno, usamljeno… Postaje teško fokusirati se na pozitivne stvari kada je sve oko nas postalo rutina, beskonačno ponavljanje jednog istog dana koji proživljavamo u konstantnom strahu od zaraze. Prvi, verovatno i najvažniji savet je: ukoliko se ne osećate psihički dobro, obratite se stručnom licu (psihologu, psihijatru) jer će vam ono pomoći više nego bilo ko drugi. Ne, nije sramota! Da, svaka emocija koju osećate je normalna i verovatno ju, pored vas, oseća još mnogo drugih ljudi. Možda zvuči kao kliše, ali – niste sami i niste jedini!

Kada govorimo o fizičkom zdravlju, veoma je teško zamisliti da u ovakvoj situaciji postoji mnogo načina za bavljenje fizičkom aktivnošću i, uopšte, pronalaženje motivacije za istu. Međutim, to zaista nije istina. Zato se u nastavku teksta nalazi deset saveta za poboljšanje i očuvanje psiho-fizičkog zdravlja tokom pandemije.

Pogledaj i: Pitaj psihologa – Insomnija, anksioznost motivacija

1. Dozvolite sebi da osećate. Emocije ne samo da su potpuno normalne, već su i neverovatno korisne – čak i one negativne. Zadržavanje emocija donosi mnogo više štete nego koristi. Dajte sebi vremena da detaljno spoznate ono što osećate. Tako ćete mnogo lakše prebroditi pandemiju, mada bi ovaj korak trebalo primenjivati tokom čitavog života, a ne samo u vanrednim situacijama.
2. Povremena anksioznost je normalna. Život kakav smo poznavali se potpuno preokrenuo tokom veoma kratkog vremenskog perioda. Teško je navići se na nove uslove i potpuno promeniti svoj način funkcionisanja. U redu je osećati se uplašeno – tako se naš organizam prilagođava „nenormalnimˮ situacijama. Ipak, ako se loše osećate, najbolje je obratiti se stručnjaku.
3. Ograničite vreme koje provodite na društvenim mrežama. Najlakši način za beg od realnosti je provođenje sati i sati uz ekran, zabavljajući svoj mozak brzim i kratkotrajnim naletima dopamina. Naravno, to nije dugoročno rešenje, i velika je verovatnoća da će vremenom iscrpeti vaš organizam i učiniti vas još nesrećnijim. Zato treba naći nove hobije i pozabaviti se stvarima koje zaista mogu biti korisne, a istovremeno i zabavne. Makar sada imamo pregršt slobodnog vremena da se posvetimo aktivnostima kojima inače ne bismo mogli.
4. Održavajte komunikaciju sa prijateljima. Kontakt sa ljudima je jedna od najbitnijih stvari za očuvanje mentalnog zdravlja. Ako se ne možete na siguran način fizički naći sa prijateljima i porodicom, uradite to preko video-poziva ili na neki drugi način. Razgovor će vam svakako pomoći da iz ovoga izađete zdravi.
5. Pokušajte da održite normalan raspored spavanja. Manjak sna ili neregularan raspored spavanja negativno utiče i na psihičko i na fizičko zdravlje.
6. Postavite sebi različite ciljeve. S obzirom na to da se možda ne možete baviti uobičajenim stvarima, smislite nove aktivnosti. Organizujte vreme tokom kog ćete učiti nov jezik, uraditi ceo program vežbi, naučiti neku novu veštinu ili bilo šta što vam može pasti na pamet. Radite stvari u kojima uživate.
7. Šetajte, trčite, skačite, plešite… Pokušajte da ostanete fizički aktivni. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje oko 150 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno. Dolaze topliji dani, pa je najbolje provoditi što više vremena aktivno u prirodi. To ne moraju biti komplikovane vežbe i programi, dovoljna je jednostavna šetnja koja će znatno uticati na vaše sveukupno zdravlje.
8. Opuštajte se. Meditacija bi mogla biti dobar izbor za kvalitetno opuštanje i odmor. Ipak, to nije jedini način na koji se možete opustiti, pa je najbolje pronaći ono što vama najviše odgovara. Ovaj korak je bitan i za duševno, kao i za fizičko zdravlje.
9. Vežbajte kod kuće. Započnite neki onlajn program vežbi. Svakako ćete biti srećniji i zadovoljniji, istovremeno kvalitetno ispunjavajući svoje slobodno vreme.
10. Informišite se iz pouzdanih izvora. Internetom još od početka pandemije kruže različite dezinformacije, netačne pretpostavke i nagađanja. Probajte da se distancirate od toga, jer netačne informacije ne mogu imati dobru svrhu, naročito u ovakvoj situaciji. Slušajte samo zvanične informacije i pridržavajte se preporučenih mera. Tako ćete sačuvati i svoje, ali i tuđe zdravlje.

Na kraju, zapamtite da smo u ovome svi zajedno. Moramo brinuti o zdravlju svakog pojedinca i pokušati da u najvećoj meri smanjimo mogućnost širenja zaraze. Iako možda tako ne izgleda, i ova situacija će se završiti, a onda ćemo se konačno vratiti svojim normalnim životima. Dok se to ne desi, brinite o sebi, posvetite se sebi i ostanite zdravi.

Pripremila: Anastasija Mitrović

Izvori:

https://www.unicef.org/serbia/en/taking-care-your-mental-health-during-covid-19-pandemic

https://www.news-medical.net/health/Protecting-your-Mental-Health-During-a-Pandemic.aspx

https://www.weforum.org/agenda/2020/03/14-ways-to-protect-your-mental-health-in-the-pandemic-according-to-public-health-england/

https://www.euro.who.int/en/health-topics/health-emergencies/coronavirus-covid-19/publications-and-technical-guidance/noncommunicable-diseases/stay-physically-active-during-self-quarantine

Foto-izvor: Freepik