Maske protiv korone – šta nakon njihove upotrebe?

nenadd

4 years ago

Jedan od obaveznih vidova zaštite tokom trenutne pandemije virusa Covid-19 jeste maska za lice. Međutim, postavimo pitanje: šta se dešava sa tolikom količinom maski za lice nakon njihove upotrebe? U nastavku ćete moći da pročitate primere dve biznis ideje koje imaju za cilj da spreče da odlaganje maski postane problem ekološke prirode.

Marie Bee Bloom

U holandskom gradu Utrehtu, žena po imenu Marianne de Groot-Pons pokrenula je preduzeće koje se bavi proizvodnjom i prodajom maski koje su 100% biorazgradive i sadrže seme cveta u njima. Na sajtu ovog preduzeća ona objašnjava da je kao grafički dizajner puno materijala uzela prirodi i da želi nešto i da joj vrati. Kako je mesecima na ulici nailazila na plave, plastične maske za lice, dobila je ideju za biorazgradive maske.

Na pitanje da li ove maske štite od virusa, tvrdi da štite isto kao i druge maske od tkanina, kućne izrade, te da se mogu nositi sa još jednom maskom, radi veće zaštite.

Napravljene su od papira od pirinča i sadrže semenje koje je čak i vidljivo. Nemaju na sebi gumice koje treba da ih drže, već mekani gajtan od čiste ovčje vune. Specijalan lepak, koji drži semenje u masci, napravljen je od vode i skroba od krompira, a čak je i logo napisan pomoću održivog mastila. Proizvode se u malim zanatskim radnjama u Holandiji.

Za najveće šanse uspeha semena cveta koje je u masci, trebalo bi ih zakopati u dvorištu ili velikoj saksiji. Naravno, ako ih bacite u đubre, razložiće se u potpunosti, ali je pitanje da li će cvet u njima uspeti da iznikne.

Plaxtil

Sredinom jula 2020. godine, francuski start-up Plaxtil, započeo je sa recikliranjem maski. Ovaj start-up je osnovan 2019. i specijalizovan je u recikliranju korišćene odeće, u materijal nalik na plastiku, koji su nazvali upravo Plaxtil. Nakon početka Covid pandemije, preorijentisali su se na recikliranje maski.

Pročitaj i: Čemu nas je COVID-19 naučio o biznisu?

Proces rada im je podeljen u nekoliko faza, a počinju od toga što, nakon što sakupe maske, stavljaju ih u svojevrstan karantin koji traje četiri dana. Nakon toga ih seckaju u sitne delove i podvrgavaju ih ultraljubičastom zračenju, kako bi bili sigurni da su maske u potpunosti dekontaminirane pre recikliranja.

Po rečima Oliviera Sivila, jednog od osnivača, nakon što iseckaju maske na sitne delove, mešaju ih sa materijalom koji treba da ih zatim spaja, i pretvaraju ih u materijal koji nazivaju Plaxtil, koji se može koristiti u industriji.

Kako svakodnevno koristimo i bacamo maske za jednokratnu upotrebu, i kako su one sve češće uzrok punih korpi za otpatke, kanti i đubreta na ulici, ovo mogu biti dobri primeri za potencijalno rešavanje ovih problema, kao i primeri društvenokorisnih biznis ideja, iz kojih možemo mnogo da naučimo.