YN: Kada ste se prvi put susreli sa svetom poezije? Kada ste spoznali tu ljubav?

Mislim da na to pitanje ne mogu da odgovorim sasvim određeno, verujem da smo samim rođenjem predodređeni i darovani talentima, ali životne okolnosti dozvole ili ne dozvole da se to ispolji. Verujem da sam još kao baš malena zavolela lepu reč, a spoznala sam tu ljubav u punom blistanju tek kada sam napisala prvu pesmu, što je bilo u četvrtom razredu osnovne škole. Od tada do danas nikada nisam prestajala da pišem, bilo da su to priče, poezija, dnevnici, crtice, razmišljanja.

YN: Vaša prva zbirka pesama „Istočnik“ nedavno je ugledala svetlost dana, kako se osećate povodom toga?

Govorila sam o tome u jednom intervjuu. Ta knjiga je u rukopisu godinama, istovremeno sa još jednom i obe su pre nekoliko godina osvojile nagrade na književnim konkursima. Postojala je dilema koju objaviti prvu. ,,Istočnik” je raznovrsne tematike, ali preovladavaju motivi ljubavi, smrti, elegičnih tonova, sa filozofskim i religijskim kontekstom, dok je druga knjiga ,,Duhovnice (Otačnik)” isključivo duhovno-rodoljubive tematike. Imala sam blagodat da mi blaženopočivši mitropolit Amfilohije blagoslovi upravo rukopis te knjige prošle godine u manastiru Beška u Crnoj Gori. Otuda sam imala još veću odgovornost za konačni sadržaj zbirke, pa sam odlučila da prvo štampam ,,Istočnik”. Nisam ni slutila da tom odlukom menjam neke buduće zamisli, želje i htenja. Dešava se ova nesrećna godina, gubimo našeg đeda, tako da su svi ti događaji uticali da osećanja splasnu. Ne izuzimajući činjenicu da se godinama sprema zbirka i samim tim sva očekivanja i emocije splasnu i budu umerene. Ono što bih istakla je da sam zaista prezadovoljna njenim dizajnom, saradnicima i sadržinom. Komentar mog izdavača i direktora ,,Asoglasa” šaljivo je nagovestio obostrano zadovoljstvo konačnicom, imajući u vidu moj perfekcionizam, da mora biti zlata vredna kad je: ,,jedan kuje drugi pozlaćuje”.

YN: Promocija knjige održana je u Republici Srpskoj, kako je do toga došlo?

Promocija u Republici Srpskoj se podrazumevala. Promocija je najpre bila zakazana  26. decembra, medjutim brojne stvari su se zakomplikovale. Čekali smo bolju epidemiološku situaciju i uklopili smo da to bude 13. mart, subota.

YN: Da li je postojala mogućnost otkazivanja i tog novog datuma promocije, 13. marta?

Bilo je pitanje: Da li će Republika Srpska pooštriti mere? Oni su mere najpre ublažili, da bi konačno, pred moju promociju, dozvolili okupljanje do pedeset ljudi. Ja sam u putu do tamo strahovala kakve će mere biti donešene. Mnogi koji su želeli da dođu, odustali su zbog čitave situacije.
Bojala sam se da kažem prijateljima tačan datum i termin promocije, da se ne bi nešto u poslednjem trenutku promenilo.
Meni je bilo bitno samo da se promocija desi. I da je došlo deset ljudi, meni bi bilo dovoljno, a bilo je oko četrdeset.

YN: Da li je bio naporan put od Zvečana do Zvornika?

Jeste, bilo je naporno. Od Zvečana do Zvornika ima gotovo 400 km. Malo smo i skretali sa te putanje, otišli smo prvo do Kruševca, jer je moja prijateljica i recenzentkinja Nevena Tatić Karajović pošla sa nama. Ona se nedavno iz Australije vratila u svoj rodni kraj i naš susret je bio pun emocija. Putovali smo i sa dvoje male dece, uveče oko 23 časa smo stigli umorni u hotel. Sutradan smo imali čitav dan na raspologanju da se odmorimo i pripremimo za veče promocije.

YN: Kako je izgledala sama promocija?

Osmislila sam čitav program, znala sam da niko to ne može bolje učiniti od mene i na kraju se ispostavilo da sam bila u pravu, jer su reakcije ljudi sjajne. Na samom početku večeri u pozadini su se, dok je publika ulazila, čuli tonovi pesme ,,Crven cvete’’, to je jedna od mojih omiljenih pesama, a znam da kod mnogih izaziva posebne emocije. Nije kliše reći koliko su posebni odnosi ljudi iz Republike Srpske i Kosova i Metohije. Mi smo dve komore jednog srca. Srce je Srbija, a Kosovo i Metohija i Republika Srpska su komora i pretkomora tog srca. 

Martina, devojka iz Zvornika, otvorila je promociju kosovskom pesmom ,,Ječam žnjela’’. Martina  je otpevala po mojoj želji, a ta želja je potekla iz znanja da su tu pesmu posebno voleli blaženopočivši mitropolit Amfilohije i blaženopočivši vladika Atanasije. Zatim je voditeljka umesto klasične biografije čitala deo teksta iz članka ,,Kosovka devojka za 21. vek’’, koji je o meni pisao novinar Nikola Trifić. Članak je objavljen na mnogim portalima (IN4S, Geostrateg, Vidovdan, Pravda, Objektiv…) i imao je sjajnu čitanost. Tekst je nastao iz Nikolinog bunta i neprihvatanja da se nečiji talenat i trud ne primećuju, da neko ko toliko radi i ko je mnogo puta za svoj talenat nagrađivan nije eksponiran na pravi način u svojoj sredini. On me je video, na neki način, kao ambasadora kulture opštine Zvečan i veoma ga je pogodila činjenica da su mladi retko podržani na adekvatan način. 

Te večeri u Republici Srpskoj, pitali su me novinari – koja je najveća golgota na Kosovu i Metohiji? Odgovorila sam bez ikakvog oklevanja i premišljanja, da je to odlazak mladih. Svakodnevno odlaze mladi sa Kosmeta, baš iz tog razloga što im nedostaje prostora da se iskažu. Promociji su prisustvovali prijatelji i kolege pisci iz Zvornika: Biljana, Mladen, Borka, Željko i još mnogi, ali i iz drugih gradova Republike Srpske. Došli su prijatelji iz Banjaluke, porodica Kela, divna devojka Aleksandra iz Ugljevika sa svojim momkom. Moja prijateljica Jovana Jakovljević sa svojim prijateljima Zoranom i Biljanom došla je sa Kosmeta. Da ne zaboravim da pomenem, te večeri su Neveni, Snežani i meni uručeni pokloni od 65. motorizivane brigade, pre nekog vremena čitala sam neke priče sa ratišta i napisala sam tri pesme o njihovom puku. Njihov predstavnik je došao i doneo haljine za nas te večeri. Velika zahvalnost, prvenstveno, za divan poklon, a potom i za pažnju kojom su nas obasuli i doprineli da veče bude još divnije! Dragana Spasić, u ime Doma omladine se takođe na početku obratila publici, a onda su njenom zaslugom puštani video zapisi poezije, da ne zaboravim Igora, koji je sve te snimke skinuo sa Jutjuba i pripremio ih, a potom bio tokom večeri i u ulozi fotografa, te zahvaljući njemu imamo i fotografije, a zahvaljući BN televiziji i snimak čitave večeri. Na snimku se čuje i moj mlađi sin, kao najglasniji u publici, koji je oduševljeno pratio sve iz sedišta. Sledila je dodela nagrade i priznanja Snežani i meni, zatim su Snežanine prijateljice pročitale priče iz njene knige i na kraju je Nevena Tatić Karajović pročitala moju pesmu ,,Agape’’, a kao najveći dokaz o spontanosti, bio je momenat kada je drugi recenzent Stanislav Tomić na kraju večeri izrazio želju da pročita pesmu iz knjige koja je na njega ostavila najveći utisak i tražio mišljenje od publike, da li se slažu da je pesma najbolja. Voditeljka Jelena je ostavila poseban utisak na sve prisutne, svojom profesionalnošću i harizmom. Njene kolege sa radio Osvita, Srne, kao i novinar Večernjih novosti Republike Srpske pratili su takođe promociju i uradili intervju.

YN: Da li je još neko od recezenata ili saradnika na knjizi bio prisutan?

Na samoj promociji bilo je prisutno, kao što pomenuh u razgovoru, dvoje recenzenata Nevena Tatić Karajović i mr Stanislav Tomić, medjutim želela bih da pomenem i pesnika Todeta Nikoletića, koji je takođe pisao recenziju, ali nije mogao prisustvovati promociji.

Kroz kratke komentare o knjizi su govorili i: Andjelko Zablaćanski, Milos Belić, Meliha Miljević, Nikola Trifić, Natasa Djurović, Stefan Djordjević, Dejan Spasojević, SKZ ,,Sloga’’. Osim Dejana Spasojevića, ostali nisu bili prisutni. 

Nevena Tatić Karajović je pored recenzije govorila i tri pesme, nezavisno od mog programa, Nevena je na svoj način doprinela opštoj atmosferi, a Stanislav Tomić je svojom neposrednošću, humorom, doprineo da veče bude spontano, neusiljeno i  opušteno od početka do samog kraja. Dejan Spasojević, direktor izdavačke kuće ,,Asoglas’’ je takođe govorio o knjizi, njegova supruga Sanja je posebno zaslužna i za promociju i za knjigu. 

YN: Na koji način ste izvršili selekciju pesama koje su bile kazivane na promociji?

Prva pesma koja je recitovana, jeste ,,Ogledalo lica’’ i govorila ju je na samoj promociji pesnikinja i recenzent Nevena Tatić Karajović.  Ta pesma govori o položaju žene i njenom posebnom emotivnom i fizičkom sklopu; protkana je gustom simbolikom, kako hrišćanskom, tako i mitologijom, antičkom i slovenskom. Želela sam da baš ova pesma bude prva, jer je u publici bilo dosta žena. I na neki način to je bila posveta njihovoj snazi.
Drugu pesmu ,,Bolujem te’’, govorila je pisac i vokalni solista Meliha Miljević, a izabrala sam je zbog načina na koji ju je ona donela, a to je bila snažna emocija… 

YN: Ko je Istočnik?

Na početku knjige je citat Petra Petrovića Njegoša iz ,,Luče mikrokozma’’, on predstavlja prvo sećanje, kada je čovek u raju bio ravan andjelima, a zatim je iz raja pao… Istočnici iz moje pesme su pandan Njegoševim stihovima, moja sećanja su ona sećanja na moju prošlost, ali takođe i ista ta sećanja na čovekovu prvu slavu:

“Bolje da ne znam za sebe,
Nego da me napuste sećanja,
Mirisne kadionice
Što dušu nakadjuju,
Neuvenljivi cvetovi
Što platno nazvezdaju,
Istočnici mog postojanja.”

Moja knjiga je poziv da se vratimo hrišćanstvu, mnogo smo se udaljili od svog iskonskog bića. Istočnik je izvor, ishodište, matica, pramaterija i naposletku Bog… Koji nam je dao sve i izvor, i istok, i sunce…

YN: Vaš ,,Istočnik” poneo je nagradu ,,Knjiga godine’’.

Tako je. Svake godine izdavač bira knjigu godine, kao i najtiražniju knjjigu. Imala sam tu čast da je moja knjiga najviše zainteresovala publiku, da je imala najviše pozitivnih komentara i da je kao takva zaslužila da bude proglašena Knjigom godine.

YN: Ovo je Vaša prva knjiga, a već je proglašena Knjgom godine. Koliko Vam to znači? 

Mnogo mi znači, nisam očekivala, zaista. Ja sam prethodne godine bila u žiriju izdavačke kuće, koja je birala Knjigu godine, ove godine moje učešće u žiriju je izostalo i mislila sam da se ta nagrada neće ni dodeljivati s obzirom na prošlogodišnji situaciju sa koronom, medjutim, bila sam iznenadjena kada su mi nekoliko dana pred promociju javili da je ,,Istočnik’’ izabran za Knjigu godine. Ovim putem se zahvaljujem žiriju, koji je doneo tu odluku! Ne želim da izostavim, a da ne pomenem autorku Snežanu Topalović, koja je takođe dobila priznanje od izdavačke kuće za najčitaniju knjigu u prethodnoj godini i sa svojim prijateljicama ulepšala i oplemenila promociju, ovim putem joj se zahvaljujem i čestitam joj!

YN: Da li ce biti promocije na Kosovu i Metohiji?

Naravno! Medjutim, moraće da sačeka povoljnije epidemiološke uslove i naravno kraj vaskršnjeg posta. Maj, verovatno. Ne želim da pravim promociju samo radi promocije,  sačekačala bih ako treba i septembar, samo da mogu da dodju svi koji žele i da ne bude ugroženo ničije zdravlje.

YN: Šta izdvaja pisca sa Kosova i Metohije od nekog drugog pisca, koji recimo živi u Beogradu?

Ne izdvaja nas ništa, osim geografskog položaja. Navešću primer baš moje prijateljice, recenzentkinje Nevene, koja je bila par puta na Kosovu i Metohiji samo, živela je u Australiji i baš je tamo napisala najlepše pesme o Kosmetu. Mnogi pesnici i pisci poput nje isto tako osećaju Kosmet u srcu, kao da su rođeni na njemu. A i jesu. Svi smo mi sa Kosmeta i iz Jasenovca.

Razgovarao: Andrija Lazarević