Međunarodni dan sreće obeležava se 20. marta. Usvojen je od strane Ujedinjenih nacija, a inicijator predloga bila je Kraljevina Butan 2011. godine. Namera usvojene rezolucije jeste da se poveća svest o važnosti potrage za srećom i dobrobiti svetskog stanovništva, gde je potraga za srećom označena kao osnovni ljudski cilj. Ono što rezolucija preporučuje jeste uravnotežen privredni rast koji treba da se temelji na održivom razvoju, iskorevanju siromaštva i podsticanju blagostanja svih naroda.

Inicijator predloga, azijska zemlja Butan, godinama važi za zemlju sa najsrećnijim građanima na svetu. Prva je država koja je 2005. godine uvela prvi Indeks bruto nacionalne sreće, koji je pored psihološkog dobrostanja merio i subjektivne ocene o zdravlju, obrazovanju, ekologiji i slično. Njihov pristup zagovara odbacivanje upotrebe ekonomskog i materijalnog bogatstva kao pokazatelja razvoja, a umesto toga usvaja holistički pristup gde su duhovno blagostanje građana i zajednica dobile dovoljno značaja. Kanada, Francuska, Britanija, Japan i Italija jedne su od zemalja koje su zvanično uvrstile merilo građanske sreće u svoju statistiku.

„Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je videˮ – Duško Radović.

Sreća posmatrana kao ideal, bila je tema još ranih početaka civilizacije. O njoj su pisali veliki filozofi stare Grčke i Rima. Možda neshvatljiva filozofskim rečnikom, sreća je ipak svuda oko nas. Za neke vidljiva golim okom, a za neke nevidljiva, ipak, može se osetiti srcem, pogledom, rečju ili zagrljajem. Sreća je jedna, ali svima nama dostupna u različitim oblicima, i zato je ne treba doživljavati objektivno. Ukoliko bismo je definisali kao mentalno ili emocionalno stanje sa pozitivnim i ugodnim emocijama, koje idu od zadovoljstva do intenzivne radosti, ipak je za svakoga od nas to različita emocija.

„Koristite svaku priliku za smeh. To je najjeftiniji lekˮ – Džordž Gordon Bajron.

Pročitaj i: Društvene igre – nepresušni izvor zabave

Da su koraci ka sreći mali, ali značajni, možete videti u sledećim predlozima:

1. ZAVOLITE SEBE

Živimo u svetu društvenih mreža koje predstavljaju svačiju lepšu stranu. Isticanje određenih kvaliteta i stavljanje tih istih kvaliteta kao merilo nečije vrednosti, može da stvori određenu sliku mladih o njima samima, koja ih može razočarati i unazaditi što se tiče samopoštovanja i ljubavi prema sebi. Treba da prihvatite sebe i sve svoje vrline i mane. Na tom putu naučićete šta vam najviše prija i donosi radost.

2. RAZGOVARAJTE SA SOBOM

Zapisane ili izgovorene reči bolje su od onih koje se dugo zadržavaju u našim glavama, pa se tako bezgranično kreću sve do trenutka kada i mi sami ne možemo više da izdržimo njihovo prisustvo, što se ispoljava u vidu nezadovoljstva, stalnog premišljanja, menjanja ciljeva i stalnog kretanja ispočetka. Vođenje dnevnika jeste jedna od aktivnosti koja se preporučuje, gde bismo zapisivali svoja osećanja, mišljenja, događaje, ali i svaku ideju koja nam padne na pamet, koju bismo kasnije mogli da sprovedemo u delo.

3. REDOVNO VEŽBAJTE

Vežbanjem telo luči hormon sreće što direktno utiče na naše raspoloženje. Redovnim vežbanjem u vremenskom periodu od 30 do 40 minuta, utičemo na naše zdravlje, ali i na sreću, koja će sigurno biti na višem nivou.

4. ZAGRLJAJ

Grljenje dovodi do stvaranje većeg nivoa hormona oksitocina. On pomaže da se kontroliše nivo kortizola u telu i na kraju krajeva čini da se osećamo srećnije.

Pročitaj i: Zašto je bitno da radite posao koji volite?

5.  POMOZITE DRUGIMA

Gajenje empatije prema drugim ljudima veoma je bitno za razvoj i opstanak zajednice. Danas postoje mnogobrojne organizacije koje se bave volonterskim radom, gde biste kao njihov član pomagali ljudima, životinjama i zbog svog učinjenog dobrog dela se osećali bolje. Zatim, provodite više vremena sa vašim dragim ljudima, jer su uspomene te koje opstaju uprkos godinama. Takođe, doniranje određenih stvari koje se skupljaju ili vama više nisu potrebne, sigurno će nekoga usrećiti, a vama dati osećaj da ste danas učinili jedno dobro delo.

6. MEDITACIJA/PRIRODA

Meditacija se preporučuje radi unapređenja emocionalnog zdravlja, kontroliše anksioznost i povećava samosvest. Pomoći će vam da budete smireniji, više koncentrisani i čak doprineti boljem pamćenju. Izlazak u prirodu takođe podstiče smanjenje stresa.

7. SMEJTE SE!

Za kraj, ono što je osnovni preduslov sreće – smeh. Bore smejalice su bore koje oslikavaju godine na najlepši mogući način. Naprezanje mišića koji dovode do osmeha najlakša je moguća vežba koja naš dan čini boljim.

„Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom karakteru, poduzetnom duhu, sretnom temperamentu, vedrom umu i zdravom teluˮ– Artur Šopenhauer.

Pripremila: Jovana Golubović

Izvor: Wikipedia, portalmladi.com, blic.com

Foto-izvor: freepik