U organizaciji CEFIN-a (Centar za finansijsku edukaciju i osnaživanje), dvadeset i sedmog marta 2021. organizovan je događaj pod nazivom ,,Virtual money meetup“. U okviru događaja su bila tri panela: „Štednja kao investicija u budućnost“, „Onlajn plaćanje i sajber bezbednost“, „Preduzetništvo za početnike i mlade“. Prisustvovanjem na pomenutom događaju, imali smo uvid u zanimljive informacije, savete i usmerenja, koja možete da pročitate u nastavku.
Događaj su otvorile Karolina Herbut, predsednica CEFIN-a i Biljana Aleksić, potpredsednica. Organizovan je u okviru obeležavanja Svetske nedelje novca, a CEFIN je organizacija posvećena povećanju finansijske pismenosti i preduzetništva, kao i rodne ravnopravnosti i ekonomskog osnaživanja građana. Ovaj događaj je i u sklopu ,,Global money week“, koji predstavlja globalnu inicijativu za finansijsko opismenjavanje dece i razvoj preduzetničkih veština kod mladih. Oko trideset i dva miliona dece i mladih je do sada prošlo kroz ovu globalnu inicijativu.
Prvi panel, „Štednja kao investicija u budućnost“, predvodila je Karolina Herbut kao voditeljka, dok su gosti i sagovornici bili Ivan Kozić iz osiguranja Wiener Stadtische i Nevena Milutinović, direktorka filijale Erste banke u Srbiji.
Najpre je Nevena pričala da je štednja stvar izbora, a ne mogućnosti. Govorila je o mogućnostima otvaranja računa za štednju i koja je razlika istog u odnosu na tekući ili devizni račun. Takođe, usled trenutne situacije pandemije u svetu, govorila je i o mogućnosti upotrebe onlajn benkinga da bi se izbegao stres oko odlaska u banku ili izlaganje virusu, kao i kako je ova situacija uticala na to da se banke i finansijski sektor prilagode više poslovanju preko interneta.
Kao investicija u budućnost spominjalo se investiranje u decu, za njihovo školovanje i mogućnost otvaranja računa na ime deteta, za njegovu štednju. Objašnjeno je i da kod oročene štednje može aktivno da se uplaćuje novac na već postojeću štednju i da će biti ista ročnost kao i prva glavnica sa tog računa. Takođe je rečeno i da su dinarski računi povoljniji.
Ivan Kozić iz osiguranja objašnjavao je neophodnost posedovanja polise osiguranja, zato što nam je ona osnov za planiranje nekog finansijskog događaja u budućnosti i kontrolu rizika. Taj događaj može biti školovanje dece, kupovina automobila i slično.
Spominjao je različite vrste polisa, kao i da se razlikuju prema nameni, roku dospeća i drugim karakteristikama, ali da je suština ista za svaku, a to je obezbeđenje tokom trajanja i isplata po isteku polise.
Polisa osiguranja služi da amortizuje razliku prilikom penzionisanja, na primer. Mora se, doduše, uzeti u obzir zdravstveno stanje osobe prilikom osiguranja, kao i godine starosti, ali i rok trajanja polise. Spomenuo je da je to obično od pet godina, pa da može trajati deset, dvadeset i više godina.
Po njegovim rečima, svaka polisa ima osiguranu sumu i cenu polise, tj. premiju koju plaćamo.
Drugi panel, „Onlajn plaćanje i sajber bezbednost“, vodila je Marija Mutić, koordinator programa finansijske edukacije, a razgovarala je sa Sanjom Kekić, koja je predsednica udruženja ISACA iz Beograda. To udruženje postoji već pet godina i čine ga profesionalci iz oblasti revizije, IT sigurnosti, IT rizika i sličnih oblasti interesovanja.
Pričale su o trenutnoj situaciji i kako nas je ova pandemija primorala da većinu svog vremena, kako radnog, tako i slobodnog, provodimo na internetu, te je veća opasnost po naše podatke i naš novac.
Pročitaj i: Koliko vas košta odluka koju niste doneli?
Objašnjavale su primer fišing napada. Fišing (eng. phishing) iliti pecanje na srpskom, jeste pokušaj prevare preko imejla, gde se neko lažno predstavlja kao naša banka ili neki naš prijatelj, a pri tome nam traže podatke naše kreditne kartice ili pak da im pošaljemo novac. Statistika koju su spomenule jeste da je u februaru 2020. bilo pet hiljada napada nedeljno, a da je u aprilu 2020. taj broj skočio na dve stotine hiljada napada nedeljno.
Spominjale su i kako da bolje zaštitimo naloge i povećamo njihovu bezbednost, te je naveden primer dvostruke autentičnosti koju koriste Facebook, Google ili LinkedIn, kako bi zaštitili naloge.
Naziv trećeg panela je bio „Preduzetništvo za početnike i mlade“, gde je Biljana Aleksić, potpredsednica CEFIN-a razgovarala sa Milicom Čalijom iz brenda Anđeli, koji proizvodi kolače i ima društvenoodgovornu misiju gde zapošljava žene iz društvenougroženih grupa i trudi se da ima nula otpada prilikom proizvodnje. Navedeno je da je Milica još i stručnjak za marketing, biznis mentorka i aktivistkinja. Druga sagovornica bila je Dragana Jovčić, izvršna direktorka startapa Uradi i zaradi, koji služi za pronalaženje pomoći u kući.
Govorile su o tome kako su im se razvijale karijere i kako su se našle u preduzetništvu. Tokom priče o periodu svog školovanja, spominjale su da je bila potrebna dodatna edukacija, bilo da se tu radi o nekim veštinama, kursevima ili saradnji u timu, da bi mogle da budu na tim pozicijama na kojima jesu, a to je da vode jednu firmu i startap.
Pričale su da je potrebno konstantno učenje i da je potrebno da se celokupan tim razvija, kako individualno, tako i zajedno, da je potrebno da otkriju gde treba da usmeravaju ideju, da li je potreban mentor u njihovom poslu i druge detalje.
Celokupan događaj je bio jako informativan i, kao što ste mogli da pročitate, prožet realnim primerima i savetima kako treba raditi na polju ličnih finansija, bezbednosti na internetu i mogućnosti ostvarenja neke vizije kroz samostalno osnivanje startapa.
Autor: Marko Jovanović
Link za događaj: https://fb.watch/4vn2MLUDZP/
Prethodni događaj koji je CEFIN organizovao dostupan je na Jutjubu na linku: https://www.youtube.com/watch?v=D9KVzwGS13k
Foto-izvor: CEFIN Facebook