Jučerašnji datum važan je za svakoga ko sebe naziva ljubiteljem umetnosti, anaročito slikartsva. Veliki španski slikar Fransisko Goja rođen je 30. marta 1746. godine, istog dana kao i Vinsent van Gog, koji je na ovaj svet došao 1853. godine.
Dvojica umetnika sem datuma rođenja dele i tragičnu sudbinu koju su doživeli,svako na svoj način.
Fransisko Goja je rođen u španskom selu Fuendetodosu. Već sa četrnaest godinazapočeo je studije slikarstva, što ga je ubrzo odvelo u Madrid, gde je za mentoraimao Antona Mengsa, poznatog nemačkog slikara. Život u Madridu doneo mu jemnogo toga, tamo je i zasnovao porodicu sa ženom čije je ime bilo Hosefa Bajea.
Sa četrdeset godina postao je slikar na dvoru, gde je njegova umetnost bila sadržana uportretima španske aristokratije i elite. Samo nekoliko godina kasnije, Goju jezadesila ozbiljna bolest, koja je za posledicu imala trajni gubitak sluha. Bolest jei te kako uticala na umetnikov pogled na svet, kao i na njegova dela koja supostajala sve mračnija. Iako gluv, bolestan i razočaran, Goja je među umetnicimatog doba sticao sve veću slavu. Njegova karijera slikara vrtoglavo je rasla, 1795.
Imenovan je za direktora kraljevske akademije, nekoliko godina kasnije dostigaoje i najviši rang dvorskog slikara. U tom periodu nastala su neka od njegovih najpoznatijih dela, poput ‘’Gole Maje’’ i portreta Karlosa IV i njegove porodice.
Ono što je dodatno uticalo na njegovo psihičko stanje bio je poluostrvski rat, koji je Španija vodila sa Napoleonovom Francuskom. Iako javnost nije bila upoznata sastavom velikog slikara, mnogo toga se moglo zaključiti trideset pet godina kasnije, kada su objavljena dela pod nazivom ‘’Užasi rata’’. Goja je inspiraciju sve više crpeo izmračnih elemenata svog okruženja, kraljevske portrete zamenio je za prikazenatprirodnih bića, a predmet njegovog interesovanja postala je korupcija međuaristokratijom i sveštenstvom. Razočaran situacijom u društvu, Goja napušta Španiju 1824. i seli se u Bordo, gde je proveo poslednjih par godina svog života.
Vinsent van Gog jedno je od napoznatijih imena u svetu umetnosti. Prve dodire saslikarstvom imao je kao sitan trgovac umetninama. Poznata je anegdota o tome kako je dobio otkaz na mestu prodavca. Naime, mladi Vinsent energično je braniosvoja uverenje i stavove i često je ubeđivao mušterije da ne kupuju slike za koje jeon smatrao da nemaju umetničku vrednost. Van Gog za života nije smatran čak ni velikim talentom. Dobar deo svog života proveo je lutajući Evropom sa ciljem dadobije što više saveta velikih slikara, kako bi ih kasnije preneo na platno.
Usledio je i susret sa poznatim umetnikom Gogenom. Zajedničko stvaranje u priprodi nije prošlo kako su obojica zamišljali – stalno je dolazilo do žučnih rasprava, a jedna od njih kulminirala je na takav način da je sada već psihički nestabilan Van Gog pokušao da zakolje svog kolegu Gogena. Kao po pravilu, nakon trenutka besa i mahnitosti, brzo je usledio period kajanja i Vinsent je sam sebi odredio kaznu. Vlastito uvo koje je odsekao predao je radnicama holandskog bordela, a novi napad epilepsije samo je potvrdio činjenicu da Van Gog više ne može da se stara o sebi. Premešten je u psihijatrijsku bolnicu gde je nastavio da levitira između napada bolesti i talasa kreativnosti, na kojima su nastala neka od njegovih najcenjenijih dela. Kako se njegov život gasio, slike su paradoksalno postajale sve življe. Sve intenzivnije boje donele su novu dimenziju u njegovom stvaralaštvu.
Međutim, njegov život ispunjen ciklusima agresije, mahnitog rada i konačno klonuća, jednostavno nije mogao da se održi. Bilo je to previše za jedno ljudsko biće. Imao je samo trideset sedam godina kada se, po ko zna koji put, našao u polju krajputa, veliko stablo ovaj put nije koristio kao podlogu za stvaranje umetničkog dela. Pištolj koji je uvek nosio sa sobom okrenuo je ka grudima i pucao. Sahranjen je pored svog brata Tea, koji mu je često bio jedina podrška u životu. Iako mlad, iza sebe je ostavio 850 slika i više od 900 crteža i akvarela, a uticaj koji je imao na umetnike u budućnosti ostao je nemerljiv. Pionir ekspresionizma, uvek sa ciljem da prikaže ono što je nemoguće prikazati. Svaka slika deo je njegovog života, oštro oko ljubitelja slikarstva gledanjem u dela vidi i mećavu emocija sa kojom se nosio veliki umetnik.
To je bila priča o dvojici umetnika koji nisu bili čak ni savremenici, a opet sudelili mnogo toga. Obojica su inspiraciju crpeli iz životne tragedije, svoj život podredili su slikarstvu, živeli su umetnost i to ih je učinilo velikanima.
Pročitajte i: Izopačeni um Pabla Pikasa: slavni slikar neslavnog ponašanja
Pripremio: Nenad Stanković
Izvor: kultivisise.rs, poezija.darkbb.com
Foto izvori: wikipedia.org, artnews.com
