Koliko pitanje „Da li ste srećniˮ ima veze sa ekonomijom?

nenadd

4 years ago

Pojam sreće je pronašao svoje mesto u ekonomiji i mnoga istraživanja koja se sprovode širom sveta potvrđuju njegovu važnost. Da li vam deluje čudno to što se ekonomisti bave ovim pitanjem? Polemika oko toga da li je BDP dovoljno dobar pokazatelj uspešnosti jedne privrede već se vodi i sve se više ukazuje na to da bi drugačiji koncept ovog makroekonomskog pokazatelja mogao pružiti više informacija.

Finska je dobila titulu najsrećnije države na svetu i zauzela prvo mesto UN-ove liste četvrtu godinu zaredom uprkos pandemiji korona virusa. Za autore to nije „nikakvo iznenađenjeˮ i ističu da je Finska „uvek bila vrlo visoko plasirana na osnovu mera međusobnog poverenja koje su pomogle da se zaštite životi i egzistencije u vreme pandemijeˮ, prenosi portal SEEbiz.

Lestvica sreće zasniva se na statističkim podacima Galupovog istraživanja o tome koliko se sami građani osećaju srećnima. Ova anketa prati najznačajnija pitanja širom sveta poput zapošljavanja, liderskih performansi i osećaja blagostanja. Anketa je kreirana 2005. godine i studije su sprovedene u više od 160 zemalja sveta. U anketi se postavljaju pitanja građanima različitih zemalja svaki put na potpuno isti način i to omogućava praćenje trenda iz godine u godinu i direktno poređenje zemalja.

Galupova istraživanja sprovode se putem telefonskih anketa. Uzorci su ponderisani kako bi odgovarali demografskim kategorijama svake odabrane zemlje. S obzirom na to da se ispitivanje ne vrši na nivou celokupnog osnovnog skupa već na odabranom uzorku, javljaju se neminovno i određene greške uzorka. Pondere je neophodno definisati i kako bi se ispravile nejednake verovatnoće izbora uzorka, zatim situacija kada ispitanici iz nekog razloga ne odgovaraju na pitanje ili usled nemogućnosti dobijanja odgovora na pitanje, odbijanja ispitanika da učestvuju u anketi itd. Takođe, u istraživanjima je moguće da se greške jave zbog nedovoljno dobrog formulisanja pitanja.

Da li ste znali da postoji ekonomija sreće?

Naime, ona predstavlja studiju koja uz primenu odgovarajućih ekonometrijskih modela meri odnos između individualnog zadovoljstva i ekonomskih problema. Neki od faktora koji se uzimaju u obzir tokom analize su: kvalitet rada, kvalitet potrošnje, slobodno vreme, izgradnja odnosa sa drugim ljudima, životna sredina…

Identifikovano je devet faktora koji utiču na kvalitet života pojedinca, a svi ovi faktori mere se na osnovu Butanovog indeksa sreće. Neki od njih su: zdravlje, obrazovanje, psihološko blagostanje, kulturna raznolikost…

U Galupovoj svetskoj anketi postavljaju se pitanja poput:

Da li ste se juče puno smejali ili osmehivali?

Da li ste bili tretirani sa uvažavanjem i poštovanjem?

Da li ste imali izbora da odlučite kako da provedete svoj dan?

Sve ovo, pokazalo se, jako su važni faktori koji utiču na osećaj sreće kod pojedinca.

Pročitaj i: TOP 10 najtraženijih zanimanja u 2020. godini

Betsey Stevenson sa Univerziteta u Pensilvaniji jedna je od onih koji istražuju rad na ovom polju u nastajanju. Ona ističe da su psiholozi proveli dosta vremena u kreiranju ovakvih istraživanja koja su podrazumevala da se utvrdi da li postoji korelacija između „objektivnihˮ podataka kao što su otkucaji srca, skeniranje mozga, osmeh osobe koja se ispituje i onoga što ta osoba zapravo govori. Takođe se može posmatrati podudarnost između tvrdnje ispitanika o svojoj sreći i percepcije drugih osoba o sreći tog ispitanika.

U intervjuu se ističe da postoji opravdano pitanje da li se pojam sreće u ekonomijji može tretirati na identičan način kao i nivo korisnosti. Pojedini autori ipak ističu da sreću treba posmatrati kao jednu komponentu koncepta korisnosti.

Između sreće i nivoa dohotka, kako Betsey tvrdi u intervjuu, postojii jasna veza – sreća poprilično stabilno raste sa prihodom.

Bihejvioralna ekonomija pruža mnogo prostora za istraživanje podataka o sreći stanovništva – ona analizira ponašanje ljudi i traga za odgovorima koji nisu tako evidentni na prvi pogled. Ovaj deo ekonomije analizira kakve su preferencije ljudi i u skladu sa tim donosi zaključke o tome kakve mere bi mogle imati dobar efekat kada je u pitanju dobrobit stanovništva i njihovo zadovoljstvo.

Pitanja o vrsti sreće koju ljudi osećaju u korelaciji su sa pitanjima o životnom zadovoljstvu. Pored standardnih, kvalitativnih pristupa merenju sreće koje podrazumeva postavljanje pitanja o tome kako bi na određenoj skali osoba sebe opisala uzevši u obzir sve trenutne okolnosti (kao veoma srećnu, prilično srećnu i slično), postoje i drugi načini. Danijel Kaneman, dobitnik Nobelove nagrade iz ekonomije, napravio je razliku između osećaja sreće u ovom trenutku i osećaja celokupnog životnog zadovoljstva.

Kompanije mogu uzeti u obzir sreću svojih zaposlenih, jer se ispostavilo da je sreća visoko korelisana sa nivoom produktivnosti. Kompanije bi stoga trebalo da budu zainteresovane za osećaj zadovoljstva i osluškivanje potreba svojih zaposlenih kako bi poslovni proces mogao da se odvija što uspešnije. Sreća zaposlenih posredno može da se odrazi i na brend kompanije koje kreiraju različite tipove strategija za pozicioniranje na tržištu. Indeks sreće stoga je od posebnog značaja za one koji se bave ljudskim resursima unutar kompanija i razvojem poslovne kulture.

Mislim da ova tema može da omogući drugačije sagledavanje ekonomije koja se bavi pitanjima koja se tiču pojedinaca i analizira njihovo ponašanje, način na koji donose odluke i rangiraju svoje prioritete. Na kraju krajeva, omogućava nam da sagledamo kako biramo da provodimo svoj dan i da preispitamo da li nam je važniji trenutni osećaj sreće ili dugoročno dostizanje zadovoljstva.

Pripremila: Tijana Katić

Izvori: https://www.ekapija.com/news/3211756/finska-najsrecnija-zemlja-na-svetu-srbija-na-48-mestu