“Navikavajmo mladež na dobro – od toga sve zavisi“ su bile reči velikog književnika, prosvetitelja i prvog ministra prosvete, Dositeja Obradovića, najučenijeg Srbina 18.veka. U znak sećanja na velikana srpske kulture, koji je umro 28. marta 1811. godine, odlučili smo da se prisetimo Dositejeve misije i da vas podsetimo da je na mladima da tu misiju nastave.

Dimitrije Obradović rođen je u Čakovu u Banatu, na teritoriji današnje Rumunije. Pretpostavlja se da je rođen 1739. godine, ali se u nekim dokumentima kao godinanjegovog rođenja navodi i 1742. Radoznao i uporan, sam je naučio da čita i piše. Čitajući knjige o svecima, rešio je da se zamonaši i odlazi u manastir sa svega četrnaest godina.

„Za srpsku kulturu je vrlo važno to što je Sveti Sava ušao u manastir, a DositejObradović vrlo mlad izašao iz njega“. (Mirko Đorđević)

Zamonašio se 1758. godine u sremskom manastiru Hopovu i dobio monaško ime Dositej, ali nije bio zadovoljan monaškim životom, pa ubrzo napušta manastir i odlazi u svet. Njegova putovanja trajala su četiri decenije. Prevodio je i pisao putujući od rodnogkraja, preko Dalmacije, Krfa, Grčke, Albanije, Turske, Nemačke, Rumunije, Francuske, Engleske, Italije, i još mnogo svetskih gradova, sve do Beograda. U Lajpcigu je štampao svoje programske i druge spise, među kojima se ističu „Pismo Haralampiju“, dva dela „Život i priključenija“, „Sovjeti zdravoga razuma“, „Slovo poučitelno“ i „Basne“.

1804. godine po izbijanju ustanka, stupio je u vezu sa Karađorđem, da svojim znanjem pomogne voljenoj zemlji. Objavljuje „Pesnu na insurekciju Serbijanov“ (Venecija1804), u narodu poznatiju kao „Vostani Serbie“, himnu buđenju Srbije iz vekovnog ropstva. Po povratku u Srbiju 1806. godine odmah se sastaje sa Karađorđem, članovima Praviteljstvujuščeg sovjeta, vođama ustanka i jedan je od glavnih aktera i diplomata uređivanja srpske ustaničke države.

U septembru 1808. godine besedom „O dolžnom počitaniju k naukam“ otvara Veliku školu – preteču Beogradskog univerziteta. Nakon povratka izvojno-diplomatske misije u Bukureštu, Karađorđe ga 11. januara 1811. godine imenuje za prvog srpskog ministra prosvete.

Otvaranje Velike škole 1808. godine – Dositejeva misija u moderno doba

Dositeju Obradoviću više nego i kome možemo biti zahvalni za to što smo kulturan i obrazovan narod. Iako je u svojoj misiji nailazio na mnoštvo prepreka, poput nedostatka novca i odbijanja štampara da štampaju spise na srpskom jeziku, Dositej je svoju misiju ostvario. Ipak, čini se da smo u doba digitalizacije i raznovrsnog sadržaja skrenuli sa puta i da je potrebno vratiti se zdravom razumu i pravim vrednostima. Za filozofsku osnovu svog programa Dositej je uzeo prosvetiteljski racionalizam i najbitnija filozofska, pedagoška, društveno-politička, kulturna i prosvetna pitanja prilagodio je potrebama svoga naroda. Nezastarive vrednosti koje iznosi u svojim delima su ljubav prema istini, borba protiv zabluda i neznanja, a za slobodu uma i misli. Pored toga vrednovao je toleranciju, imao je jasnu svest o etničkoj i jezičkoj celini srpskog naroda bez obzira na verske razlike i vodio se izrekom „Brat je mio ma koje vere bio“.

Ideje koje je Dositej primenio u 18. veku i više je nego potrebno primeniti danas, u 21.veku – doba nemorala, površnosti i pohlepe. Kako da se vratimo na pravi put? Tako što ćemo ličnost graditi prema Dositejevoj ideji – načelima zdravog razuma i slobodnog rasuđivanja, a ne vođeni trendovima i koristoljubljem.

Zanimljivo je kako je nastala Dositejeva čuvena rečenica koja može biti „zvezda vodilja“ ove misije: Kako nije imao dovoljno novca za štampanje obrazovnog programa, meštani jednog gradića u Banatu obećali su Dositeju novčanu pomoć, a potom su obećanje pogazili, rekavši da su počeli da zidaju dve zvonare ispred crkve, pa dok ne završe taj posao i dok ne kupe zvona, ne mogu mu pomoći. Da bi pokazao svu besmisao sujeverja, Dositej započinje raspravu i izgovara čuvenu rečenicu: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce. One vojuju i pobježdavaju!”

Dakle, dragi čitaoci, vratite se knjigama. Kao podstrek da nikada ne skrenemo sa puta dobrote i razuma predstavljamo vam Dositejeve neprolazne poruke:

O dobroti

“Nikad nikoga ne valja vređati. A najmanje one koji su nam dobro učinili i ljubav pokazali.“

O lenjosti

„Nema sramotnijeg zanata od dangube, besposlice i lenjosti.“

O obrazovanju i ljudima

„Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili.“
„Celo društvo, i svako ponaosob, kada se ne upravlja zdravom razumu i mudrim savetima, ponuždi se mora, zlopatiti i propadati.“
„Blago i celome narodu srbskomu ako vi postanete i budete bogoljubivi, pravdoljubivi i prosvešteni!“ (O dolžanom počitaniju k naukam)

Pročitajte i: Dučićevo blago i mudre misli za koje treba da čujete

Pripremila: Katarina Mitrović
Izvor i foto izvor: dositejeva-zaduzbina.rs