Film Nebeska udica režirao je Ljubiša Samardžić. Nene je havajska guska. Knjigu 1Q84 napisao je Haruki Murakami. Ovo su neke činjenice koje znam. Da li mi ovo znanje može doneti bogatstvo – verovatno ne. Ali da li mi poznavanje ovih nepotrebnih informacija može doneti pobedu u kvizu – verovatno da!
Iako nas zabavljaju već nekoliko decenija, kvizovi su i dalje među najpopularnijim TV emisijama u Srbiji. Samo javni medijski servis RTS emituje dva najpopularnija kviza. Zašto smo opsednuti kvizom? Da li je u pitanju provera znanja ili ljudski egocentrizam? U nastavku vam otkrivamo zašto je kviz znanja tako poseban.
Kviz kao član porodice
Kada nam je televizija prvi put pokucala na vrata i uvukla se u naš dom, odmah je postala deo porodice. Zajedno sa njom, porodično veče čini i kviz znanja.
Veče je, devetnaest časova, zna se – cela porodica okupljena je ispred malog ekrana. Takmičenje može da počne!
Prva epizoda najpopularnijeg kviza sa najdužim stažom u Srbiji emitovana je na televiziji 22. novembra 1993. godine. Autor kviza je Nikola Nešković, koji je sa Draganom Milićević i Ivanom Bauerom bio prvi voditelj. Nešković je kvizu dao ime, a osmislio je i čuvenog Skočka, koga je nacrtao Luka Spaić. Krajem 1998. godine, Muzička slagalica je promenila ime u TV slagalica.
Po popularnosti ovom kvizu kompetentan je kviz Potera koji se emituje na istom programu, jednom nedeljno, u udarnom terminu od 21 čas.
Potera je, kao i mnogi kvizovi, poreklom iz Britanije, a u Srbiji se prikazuje od 2013. godine.
Zašto ne možemo odleti kvizu?
Ljudi su oduvek voleli kvizove. Počev od ukrštenica, sudoka, rebusa koje smo popunjavali u novinama, pa do takmičenja zajedno sa takmičarima u televizijskom kvizu. Odgovaranjem na pitanja testiramo naše znanje. Kako je kviz stekao svetsku popularnost, tako smo od testiranja znanja došli do takmičenja, upoređivanja, pobeđivanja i bogatstva.
Poznato je da je čovek egocentrično biće, samim tim biva i kompetitivan. Još je poznatije da su Srbi narod koji voli da se takmiči i pobeđuje, pogledajte samo naše sportiste.
Kao egocentrik, osoba želi da se dokaže i bude primećena. Biti takmičar u televizijskom kvizu znači biti opažen.
Napokon smo korisni
Tokom školovanja, da bismo bili nagađeni dobrom ocenom, morali smo da naučimo i reprodukujemo veliki broj raznovrsnih informacija. Nakon završetka škole i odabira profesije, one nam uglavnom više nisu potrebne. Kada smo odrasli naše znanje nagrađuje se kapitalom, ali taj kapital ne stičemo time što znamo koji je najviši vrh Stare planine. Ipak, igrajući kviz znanja često se desi da smo zahvalni što su nas u školi učili tim ne toliko važnim informacijama. Ako ne dokažemo da znanje koje smo stekli vredi, bilo novčano ili drugačije, koja je onda korist od znanja? Koja je korist od nas samih?
Kviz je jedan od načina da nagradimo sebe za znanje ili iskustvo koje smo stekli, bilo ono korisno ili beskorisno, čak iako stvari za koje smo nagrađeni ne koriste ničemu drugo do za igre znanja.Još veću nagradu predstavlja pobeda u kvizu koja može doneti zasluge u vidu knjiga ili novca. U kvizu Slagalica moguće je osvojiti knjige, enciklopedije, a onaj najbolji može osvojiti 150.000 dinara. U igri Potera prosečna, ali teško osvojiva vrednost je oko 50.000 dinara, dakle prosečna plata. Iako nisu milioni u pitanju, neko je za jedan dan postao bogatiji za 500 evra. Ova činjenica je ono što privlači veliki broj ljudi, pogotovo danas kada svako želi brzo da se obogati.
Ima i drugih razloga zbog kojih kviz opstaje toliko dugo. Koliko ste puta uhvatili sebe da se radujete kada vaš favorit pobedi, da ste srećni kada znate ono što takmičari ne znaju, ili pak da se ljutite kada vi nešto ne znate? Evo kako ljubav prema kvizu objašnjava za 021.rs., Slaviša Golović, čovek koji stoji iza teških pitanja u kvizu Slagalica:
„Gledaoci u Srbiji su mogli da prate dosta kvizova koji su uglavnom bili, ili jesu koncipirani tako da se takmičari bore protiv nekog sistema, produkcije, nevidljivog protivnika. Znači da su gledaoci mogli da navijaju samo za jednu osobu, a ‘Slagalica’ im ostavlja pravi navijački izbor. Mislim da i zbog toga ‘Slagalica’ toliko traje. I uvek će jedan od takmičara izaći kao pobednik, dok u većini ostalih kvizova to često nije slučaj. Pored toga, popularnosti doprinose i zadaci koji su takvi da i gledaoci kod kuće mogu da se zabave rešavajući ih, te su tako i oni praktično učesnici”.
Osim na televiziji, kvizovi se mogu igrati i pratiti putem aplikacija. Jedna od njih je Lift, o kojoj je već bilo reči na YouthNOW portalu. Ukoliko ne želite da budete viđeni, a želite da se zabavite, testirate znanje ili osvojite nagradu – instalirajte aplikaciju i prijavite se!
Još većem porastu popularnosti kvizova doprinele su društvene mreže.
Slagalica je postala i čuveni internet mim.
Pročitajte i: LIFT kviz – učiš, osvajaš nagrade, a sediš kod kuće
Koji su ukus sladoleda?
Govoreći o kvizu otkrili smo vam da je egocentričnost jedan od razloga velikog uspeha kviza. Isti razlog stoji iza popularnosti i viralnog deljenja testova ličnosti.
Ljudi vole da govore o sebi, iskazuju svoje mišljenje i upoređuju se sa drugima.
Kviz ličnosti je suptilan način da se osoba predstavi. Zabavne pitalice poput „Koji si ukus sladoleda?“ mogu se koristiti kao razlog za početak razgovora. Zašto je neko vanila, a neko čokolada? Šta to uopšte znači? Ne znamo, ali možemo da nagađamo.
Međutim, treba biti oprezan jer postoje razni testovi koji se bave ozbiljnim temama kao što su anksioznost i depresije, a to su teme o kojima treba raspravljati sa stručnim licem.Za kraj želimo da vas podsetimo da ne treba previše da vas povuče takmičarski duh. Kviz pre svega treba da bude zabava.
Pripremila: Katarina Mitrović
Izvor: RTS, 021.rs
Foto izvor: freepik.com, Twitter