Medijska pismenost je skup gledišta koja u korišćenju medija aktivno primenjujemo da bismo protumačili značenje poruka koje primamo. Postoje brojne definicije pojma „medijska pismenost”, ali sve one se manje-više svode na: sposobnost razumevanja, kritičkog i analitičkog usvajanja medijskih sadržaja, kao i na znanje i veštinu kreiranja medijskih poruka u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima novinarstva. Pojam medijske pismenosti definisan je na konferenciji o medijskoj pismenosti 1992. godine, kao „sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija”.
UNESCO je još sedamdesetih godina XX veka podstakao pitanje obrazovanja za medije. Bazirajući ideju na važnosti koju mediji imaju u životu pojedinaca i porodice, zatražili su da se na međunarodnom nivou sastanu naučnici kako bi istražili načine uključivanja medijskog obrazovanja u prosvetne sisteme svih razvijenih, pa i manje razvijenih, zemalja. Od potpisivanja Deklaracije o medijskom vaspitanju 1982. godine do danas, koncept medijske pismenosti ili medijskog odgoja donekle se menjao, ali je ostao utemeljen na osnovnoj ideji – komunikacionim pravima koja proističu iz osnovnih ljudskih prava što su garantovana dokumentima međunarodne zajednice, pre svega Poveljom Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima (1945) i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950).
Predmet proučavanja medijske pismenosti su potencijalno štetni medijski sadržaji (nasilje, reklame, stereotipi ili pornografija), uticaji medija i štetnih sadržaja, regulacija i samoregulacija (konvencije, nacionalni zakoni i etički kodeksi novinara i oglašivača), te nove tehnologije i njihova društvena uloga. To obuhvata industrijalizaciju informacija, zabave i kulture, interaktivnu komunikaciju, nove medijske žanrove poput bloga itd.
Ukoliko bismo se vratili nekoliko godina unazad, dostupnost informacija bila je otežana. Danas se ta situacija promenila. Ne samo da lako možemo da dođemo do informacija koje su nam potrebne, nego smo i mi sami kreatori medijskog sadržaja koji drugi dele kao informaciju. Od štampanih izdanja preko online formata, dosta toga se izbrisalo, izmenilo, ali i pojavilo kao novitet. Veoma je važno naglasiti da pored toga što smo konzumenti informacija, mi jesmo i njeni kreatori. Sve što objavljujemo, na primer, na društvenim mrežama posmatra se kao informativni sadržaj. Ukoliko bismo objavili pozitivnu recenziju na određeni artikal u nekom supermarketu, nekolicina ljudi može poći putem našeg razmišljanja koje smo podelili na društvenim mrežama. Da li je ta informacija tačna ili je podstaknuta određenim emocijama, sklonostima i slično, to su zamke kojih se moramo kloniti, jer, iako smo doneli odluku da kupimo taj određeni proizvod, doneli smo i odluku koje da ne kupimo, a da te odluke nismo ni svesni.
Ukoliko jedan status na društvenim mrežama može da presudi u našem premišljanju, tako možemo doći do zaključka koliko je tek važna medijska pismenost u određenim demokratskim postupcima u kojima građani učestvuju.
Pročitaj i: Diskriminacija i seksizam u sportskom novinarstvu
Vodeći se novinarskim principom 5W + 1H dolazimo do odgovora na sledeća pitanja:
1. KO JE NEŠTO URADIO ILI REKAO (O KOME JE REČ)?
2. ŠTA SE DESILO?
3. GDE SE TO DESILO?
4. KADA SE TO DESILO?
5. ZAŠTO SE TO DESILO?
6. KAKO SE TO DESILO?
Kao što se i mi sami vodimo sopstvenim interesima kada objavljujemo određeni sadržaj na internetu, tako treba da posmatramo sve ono što čitamo, slušamo i gledamo kroz medijsku prizmu. Tako treba uvek da odgovorimo na sledeća pitanja:
1. KO JE IZVOR VESTI? U ovom slučaju treba uvek da proverimo izvor vesti, kao i to, da ako je izvor jednostran, treba da pronađemo i drugu stranu priče.
2. ŠTA SE NALAZI U POZADINI VESTI? Ovde nam je veoma bitan kontekst, bilo to u tekstu, muzici, fotografiji, deo koji je izdvojen od celine.
3. GDE PROVERITI INFORMACIJU? Ponovo ćemo se vratiti na izvor vesti. Iznova i iznova treba kliknuti dok ne dođemo do pravog izvora, ukoliko on postoji.
4. KADA JE OBJAVLJENA VEST? Postaviti pitanje – zašto baš u ovom trenutku?
5. ZAŠTO NEKO IMA INTERES DA OBJAVI VEST?
6. KAKO JE VEST PLASIRANA? Ovde povlačimo crtu između poštovanja profesionalnih standarda i izmišljenih vesti, odnosno izvrgnutih činjenica.
Procenat medijske pismenosti u jednoj zemlji jeste jedan od standarda njene slobode. Kada kažemo sloboda mislimo na dostupnost informacija, njihov kvalitet, slobodu govora i izražavanja, medijsku slobodu, sve ono što doprinosi demokratskoj slobodi građanstva. Mediji su veoma bitan faktor za jedno društvo. Kao posrednici između vlasti i građana, ključni su aspekt u informisanju građanstva. Zato nam je bitno da se prema medijskom sadržaju ophodimo kritički. Ali, nije samo racionalna komponenta stava uključena u ovaj proces. Naravno, tu je i emocionalna komponenta kojoj treba da odolimo i ostanemo nepristrasni u informacionom procesu.
Ako se vratimo na početak, doći ćemo do pojma INTERES. Kada postoje određeni interesi, isključuje se objektivnost. Proizvod uticaja ličnih interesa na dotok medijskog sadržaja ogleda se u manipulaciji.
Oblici medijske manipulacije su:
Lažna vest – lažna vest je medijski izveštaj koji u sebi sadrži nedvosmisleno pogrešne tvrdnje, odnosno informacije koje ne odgovaraju činjenicama i kojima se svesno dezinformiše javnost. Lažna vest uglavnom cilja na to da probudi emocije čitalaca, te se često odnosi na „vruće” teme i pitanja o kojima se vodi intenzivna javna debata, o kojima ljudi imaju snažne stavove i podeljena mišljenja.
Dezinformacija – dezinformacija je medijska manipulacija koja se zasniva na činjenicama, ali ih pogrešno predstavlja, tj. sadrži „miks” činjenica i netačnih informacija ili poluistina. Dezinformacija se može smatrati blažim oblikom lažnih vesti, a u nekim slučajevima je rezultat nepreciznog ili nepotpunog prenošenja vesti, što rezultira nenamernim dezinformisanjem.
Pročitaj i: INTERVJU HARIJA I MEGAN Činjenice koje moraš da znaš
Manipulacija činjenicama – pod manipulacijom činjenicama podrazumevamo medijski izveštaj koji činjenice tumači na obmanjujući način. Ovi izveštaji uglavnom koriste tačne informacije za izvođenje netačnih zaključaka ili tvrdnji, čime se nastoji da se čitatelji/ke usmere ka pogrešnim zaključcima u odnosu na stvarno značenje informacije koja se prenosi.
Spin – jedna od definicija kaže da je spin propagandna aktivnost kojom političke partije pokušavaju u javnosti i medijima predstaviti sve što rade u pozitivnom svetlu. Iako spin nije samo politička kategorija, u politici se najviše koristi da se umanji ili promeni negativan odnos javnosti prema dešavanju, osobi, instituciji i sl. Spin u sebi uglavnom sadrži deo ili celu informaciju čije efekte neko želi da umanji ili poništi, bez prevelikog davanja značaja tome, te na to doda informacije koje menjaju sliku stanja o toj informaciji, kako bi se fokus prebacio na nekoga ili nešto drugo.
Pristrasno izveštavanje – pod pristrasnim izveštavanjem podrazumevamo one medijske izveštaje čija je osnovna namera da određenu osobu, grupu ili instituciju predstave u pozitivnom ili negativnom svetlu. Takvi izveštaji po pravilu favorizuju činjenice, stavove i zaključke koji odgovaraju određenom narativu, dok se istovremeno zanemaruje ili iskrivljava sve što se u njega ne uklapa. Takvi medijski izveštaji mogu i ne moraju biti netačni, ali po pravilu ne prikazuju celu sliku i sve strane priče koju prenose. Pristrasni medijski izveštaji nikada nisu neutralni.
Prikriveno oglašavanje – prikriveno oglašavanje predstavlja promotivni sadržaj koji se nalazi u uredničkom delu medija, te je predstavljen kao rad redakcije medija, a ne kao sponzorisani članak. Plaćena promocija proizvoda, događaja, političkih stranaka ili bilo čega drugog ne sme se predstavljati kao neutralan informativni izveštaj, već se čitateljima/kama mora staviti do znanja da se pred njima, zapravo, nalazi tekst koji je nastao kao plaćena promocija.
Klikbejt – klikbejt je senzacionalistički naslov koji pogrešno predstavlja sadržaj članka sa ciljem privlačenja čitatelja/ki da kliknu na podeljeni link. Klikbejt je nesumnjivo najrasprostranjeniji oblik manipulacije u online medijima. To je najlakši način da legitimnu i ponekad dosadnu vest novim i „zapaljivimˮ naslovom pretvore u profit od oglašavanja. Anonimni portali često koriste klikbejt kako bi bolje „zapakovali” tuđi tekst i predstavili ga kao svoj. Najveća opasnost klikbejta je to što neće svi otvoriti članak, već će zaključke donositi samo na osnovu naslova koji pročitaju na portalu ili na društvenim mrežama.
Neproverene informacije – neproverene informacije su, u najkraćem, špekulacije, glasine i druge nepotvrđene tvrdnje koje se predstavljaju kao činjenice. Posebno su problematične one informacije koje nisu samo neproverene, već ne postoji način da se provere. Takav primer nalazimo u vestima koje se zasnivaju na „anonimnim izvorima”, a za koje se ne pruža nikakav dodatni dokaz.
Cenzura – cenzura u najširem smislu znači nadziranje i/ili ograničavanje slobode izražavanja. Cenzura ima duge istorijske korene i vršila se (ili se vrši) sa ciljem uklanjanja iz javnog prostora onih tema koje nosioci vlasti smatraju štetnim po svoje interese. Cenzura se u medijima danas najčešće praktikuje u obliku autocenzure: odbijanjem medija da se bave određenim temama ili ličnostima.
Pseudonauka – pseudonaukom (lažnom naukom) smatramo članke koji kao naučnu činjenicu predstavljaju određena mišljenja, stavove i vrednosti koji nisu dobijeni naučnom metodom, a predstavljeni su kao da jesu. Sa pseudonaučnim sadržajem najčešće ćete se susresti u člancima koji se bave životnim stilom, zdravljem i naukom.
Medijska pismenost važna je u svim segmentima demokratskog društva. Načini na koje se može sprovesti jesu razne radionice, tribine, predavanja, uključivanje u redovan obrazovni proces i slično.
Na kraju, treba napomenuti da su mediji i korisni i štetni. Zato uvek treba sagledati obe strane i kritičkim, racionalnim putem zaključiti, odnosno doneti odluku da li ćete informaciju usvojiti ili odbaciti.
Pripremila: Jovana Golubović
Izvori: danas.rs, medijskapismenosti.raskrinkavanje.ba, medijskapismenost.net, Wikipedia
Foto-izvor: freepick