Prvog aprila smo obeležili 148. rođendan maestralnog ruskog kompozitora, pijaniste i dirigenta, čuvara poslednjeg daha romantizma u XX veku – Sergeja Vasiljeviča Rahmanjinova.

Pitajte mnoge kompozitore, pijaniste, generalno muzičare, koji kompozitor ih najviše inspiriše – većina će vam odgovoriti da je to upravo Rahmanjinov. Ne samo zbog njegove veličanstvene muzike, toliko muzikalno i tehnički jedinstvene da naprosto tako nešto nikada više ne može da se ponovi već i zbog njega samog kao ličnosti i svega onoga kroz šta je prošao – usponi i padovi, ponovno uzdizanje poput feniksa.

Rahmanjinova uvek slušamo sa divljenjem, ali nas njegova priča podseća da ma koliko god bio vanserijski talentovan, prolaženje kroz stvaralačke krize je nešto što ostavlja dubok trag na psihu jednog izvođača i stvaraoca.

Prizvuci tame, čežnje i nadanja se provlače kroz svako delo, kao odraz tuge zbog napuštanja domovine, smrti mentora i uzora, pa i do samog oslikavanja depresije i nedostatka inspiracije. Kada je opisivao kako se osećao u tom periodu, Rahmanjinov je rekao:

Kao čovek koji je doživeo moždani udar i na duže vreme izgubio sposobnost korišćenja glave i ruku.

Ono što nas ne ubije, inspiriše nas za stvaranje. Kompozitori svoje stvaralaštvo koriste i kao ljubavni jezik i kao medijum za komunikaciju. Rahmanjinov je utkao fragmente svojih osećanja u svako delo i u svaku njegovu izvedbu. Čak i na svom poslednjem koncertu, mesec dana pred smrt, proročki je u programu izveo i Šopenovu Sonatu za klavir br. 2, čiji treći stav je poznatiji kao “Posmrtni marš”.

Život nikada nije bio med i mleko, ali mi, savremeni muzičari, možemo samo da budemo zahvalni na nasledstvu koje nam je Rahmanjinov ostavio, kao i na večnoj inspiraciji i motivaciji u našim sopstvenim borbama sa životnim nedaćama.

Ako se do sada niste dovoljno upoznali sa ovim maestrom, evo nekoliko zanimljivih činjenica o Rahmanjinovu, njegovom životu i delima:

1. Rođen u Semjonovu, blizu Novgoroda u imućnoj porodici.

2. Otac mu je bio oficir, a majka generalova kći, tako da se od Sergeja očekivalo da će nastaviti svoj život putem vojne karijere i već mu je bilo predviđeno visoko mesto u vojnoj hijerarhiji.

3. Roditelji su bili pijanisti amateri, a prve časove klavira držala mu je majka.

4. Prvo je pohađao konzervatorijum u Sankt Peterburgu, a kasnije prešao u Moskvu, gde su mu učitelji bili Nikolaj Zverev i Aleksandar Siloti. Zverev se protivio Rahmanjinovim kompozitorskim ambicijama, te su prestali da sarađuju.

5. Prva ozbiljnija dela za klavir, kao i svoju prvu operu, napisao je na prvoj godini studija. To su: “Aleko” – opera u jednom činu, prvi koncert za klavir i čuveni Preludijum u c-molu. Za operu “Aleko” je dobio je Zlatnu medalju za kompoziciju na moskovskom konzervatorijumu 1892. godine.

6. Smrt Čajkovskog, sklanjanje opere “Aleko” sa programa Boljšoj teatra, kritikama uništena premijera njegove Simfonije br. 1 doveli su ga do depresije i do znatnog pada inspiracije za komponovanje. Tri godine je patio od stvaralačke blokade i skoro uopšte nije pisao. Zarađivao je tako što je držao časove klavira.

7. Svoj Koncert za klavir br. 2 (op. 18) napisao je i posvetio svom psihologu dr Nikolaju Daru, koji mu je putem terapije i hipnoterapije povratio iskru samopouzdanja. Rahmanjinov je na premijeri bio solista i svojom izvedbom oduševio je publiku. To je ostala jedna od njegovih najpopularnijih kompozicija.

8. Oženio se svojom prvom rođakom Natalijom Satino, sa kojom je imao dve kćerke – Tatjanu i Irinu.

9. Stupio je na mesto dirigenta u Boljšoj teatru 1904. godine, ali dve godine kasnije zbog političke situacije u Rusiji morao je da napusti posao. Čekajući u međuvremenu da se politička situacija u Rusiji stabilizuje, preselio se u Italiju, zatim u Nemačku, a takođe je održao i svoju prvu turneju kao pijanista u SAD, gde je stekao veliku popularnost. U tom periodu napisao je Koncert za klavir br. 3

10. Nakon Oktobarske revolucije, zauvek je napustio svoju domovinu Rusiju i sa porodicom je emigrirao u Sjedinjene Američke Države.

11. Smatra se najvećim pijanistom XX veka. Posedovao je legendarne tehničke mogućnosti, a njegovi dugački prsti rasponom od 30 centimetara pokrivali i po 13 intervala na klavijaturi.

12. Bio je veliki književni entuzijasta. Cenio je dela ruskog književnika Puškina (koga je eventualno implementirao i u svoju muziku), ali je voleo i dela Viktora Igoa. Međutim, Lav Tolstoj nije bio ljubitelj njegove muzike, što mu je sam i rekao nakon što je čuo jedno od njegovih izvođenja.

13. Njegov opus predstavlja četiri klavirska koncerta, tri simfonije, dve klavirske sonate, tri opere, 24 preludija, više horskih dela i još mnogo klavirskih dela, kamernih kompozicija, itd.

14. Dijagnotistikovan mu je melanom, za koji je znala samo njegova porodica (ali on nije). Umro je od melanoma u Beverli Hilsu 1943. godine, samo nekoliko dana pred 70. rođendan.

Pripremila: Jovana Filipović

Izvori: wikipedia.org britannica.com francemusique.fr

Foto izvori: ria.ru pinterest.com wikipedia.org nwpb.org steinway.com