Hedonizam – ta harmonična, neobična i po svemu sudeći veoma misteriozna reč uvukla nam se pod kožu poslednjih nekoliko godina, a da ni sami ne znamo kako je do toga došlo. Život, zadovoljstvo i uživanje su tri najvažnija sinonima koja označavaju potpuno blagostanje i prepuštanje životu zvanom hedonizam.

Hedonizam je etički pravac koji predstavlja težnju ka zadovoljstvu, koje je prava svrha i cilj svakog čovekovog delovanja. Možemo ga podeliti na psihološki, egoistički i univerzalni, ali i na Epikurov hedonizam koji nije ništa manje značajniji u odnosu na tri prethodno spomenuta.

Kada je reč o psihološkom hedonizmu, ono objašnjava da čovek mora da deluje u cilju uspostavljanja i ostvarenja želje za zadovoljstvom, ma koje god to bilo. Egoistički hedonizam zastupa stav da pojedinac mora da teži ka stvarima koje će mu doneti zadovoljstvo na duži period, dok univerzalni hedonizam objašnjava da osoba treba da deluje u skladu sa onim što će tokom dugog vremenskog perioda da zadovolji veliki broj ljudi.

Epikurov hedonizam, meni lično i najdraži, a koji se još naziva i produhovljeni hedonizam, daje objašnjenje da su duševni bolovi mnogo teži u odnosu na telesne. Naime, čovek kada se povredi, rana se zaleči i za kratko vreme bude sve kao što je nekada i bilo, dok je duševna bol stanje koje ne može da se zaleči i da prođe tek tako. Duša čoveka prima, trpi i podnosi sve ono što se golim okom ne može videti, a takvo stanje čoveka dovodi u nemir sa samim sobom, a kasnije i sa drugima. Ukoliko bismo morali da biramo između telesnog bola i duševnog nespokojstva, verujem da bismo radije izabrali ovo prvo. Epikur govori o razumu kao glavnom pokretaču prijatnog života, jer pored srca jedino ono može da izabere dobro ili loše, uzimajući u obzir da samo loši izbori dovode do nesrećnog života.

Hedonizam ima uporište u filozofiji i psihologiji, ali i u umetnosti. Sećam se da sam jednom pročitala da je tvrditi da ste veći hedonista od neke druge osobe isto kao kada biste rekli da je vaša sreća veća od njene. Danas za hedonistu važi osoba koja ume da popije čašu vina nakon dobrog ručka, ona koja šeta bosa po travi na nekoj planini i žena koja nakon prve dobijene plate ode i kupi sve što joj padne pod ruku, jer ona je hedonista. Isti taj hedonizam u svom najosnovnijem obliku predstavlja filozofiju trenutka, odnosno predstavlja zadovoljstvo kao vrhunac i svrhu čovekovog postojanja. Ne možemo uvek i u svakom momentu biti zadovoljni sobom, ljudima i stvarima koje nas okružuju, ali ono što možemo jeste to da se trudimo da gledamo na život kao na dom koji treba da bude uređen onako kako smo zamislili.

Biti hedonista u pravom smislu te reči znači živeti, pre svega, u miru sa sobom i svojim životom, znati da radiš sve kako treba i da imaš miran san kada dođeš kući nakon napornog dana. Budi zadovoljan u duši, prepoznaj hedonistu u sebi i iskoristi ga na najbolji mogući način.

Autor: Andrea Dobrosavljević

Izvor naslovne fotografije: http://milivojevic.info/hedonisti/