Svetska banka je tridesetog marta izdala izveštaj pod nazivom Data, Digitalization and Governance, Europe and Central Asia Economic Update. Prvi deo ovog izveštaja sumira skorašnje ekonomske razvoje i daje pregled Evrope i centralne Azije. Drugi deo se fokusira na teme podataka, digitalizacije i vladavine, i pruža preporuke za politike upravljanja i korišćenja revolucije u sferi podataka da bi se poboljšalo vladanje u regionu.
Pregled
U izveštaju se procenjuje da su se ekonomske aktivnosti ekonomija u razvoju Evrope i centralne Azije smanjile za dva procenta tokom 2020. godine, usled poremećaja izazvanih Kovid-19 pandemijom. Očekuje se da će pandemija izbrisati najmanje pet godina povećanja per capita dohotka u oko jednoj šestini ekonomija regiona i da će povećati broj ljudi u siromaštvu. Ekonomije sa jakim trgovinskim ili finansijskim vezama sa evrozonom, kao i one koje se oslanjaju na usluge i turizam, najteže su pogođene.
Procitajte i: Opasnost uzimanja ekonomskih mera Vlade
Tempo oporavka u 2021. godini, projektovan je da bude brži nego što se prvobitno očekivalo, sa 3.6 procenata, sa jačanjem spoljnje tražnje i stabilizacije cena industrijskih roba, koji će delimično neutralizovati efekte nedavnog porasta broja slučajeva zaraze Kovidom.
Očekuje se da će se rast povećati do 3.8 procenata u 2022. godini, pošto efekti pandemije postepeno oslabe, a oporavak trgovine i investicija uzme zamah. Međutim, izgledi su i dalje vrlo neizvesni i rast bi ipak mogao biti slabiji nego što je predviđeno, ako pandemiji bude potrebno više nego što se očekuje da oslabi, ako dođe do pooštravanja uslova spoljnog finansiranja, naglog skoka nesigurnosti politika ili ponovo dođe do eskalacije geopolitičkih tenzija.
Pandemija Kovida-19 je proizvela veliku zdravstvenu i ekonomsku krizu u Evropi i regionu centralne Azije, zarazivši petnaest i po miliona ljudi. Pandemija je takođe stavila akcenat na ključnu ulogu jasne komunikacije, transparentnih operacija, dovoljne količine resursa i dobro razvijenih planova za efikasan odgovor na krizu.
Specifične okolnosti i brzi tempo pandemije zahtevali su usredsređen i odlučan odgovor predstavnika vlasti. Obim i veličina državne uloge u ekonomiji se povećala do nezabeleženih razmera. Potreba za efikasnim sistemom prikupljanja i upotrebe informacija potrebnija je nego ikada, naročito pošto se privatni sektor transformisao kroz upotrebu informacija kako bi poboljšao kvalitet svojih usluga.
Sistemi podataka mogli bi upravo da budu sredstvo za izgradnju poverenja građana u vlade i da stvore veći pritisak građana za donošenje politika od strane vlasti, koje je efikasno i zasnovano na podacima. Tokom pandemije, rukovođenje podacima je bilo ključno za odgovor država. Građani su bili zavisni i kritički nastrojeni prema odgovoru javnog sektora – u praćenju Kovid slučajeva, spremnosti prve linije zdravstvenog sistema i deljenju podataka unutar administracije.
Kako su potrebe građana bile momentalne i homogene i zato što je država igrala ključnu ulogu u ovim odgovorima, veza između vlada i građana se ojačala – u nemalom delu usled prikupljenih i pruženih podataka.
Digitalizacija je potrebna za poboljšanje uslova vladanja. Širom sveta, vlasti su kvalitetnije i informisanije ako u većoj meri koriste digitalne alate i tehnologije za optimizaciju uprave, pružanje usluga i za ukupne državne kapacitete.
Digitalne tehnologije nude potencijal da povećaju efikasnost, transparentnost, brzinu odgovora i poverenje građana, što direktno utiče na kvalitet vladavine i vlada. Pandemija Kovid-19 posebno je istakla mogućnost za podsticanje digitalizacije i istakla troškove povezane sa odlaganjem modernizacije javnog sektora.
Pripremio: Marko Jovanović
Izvori:
Ceo izveštaj možete skinuti sa sledećeg linka:
https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/35273
Stranica sa pregledom izveštaja koji je uradila Svetska banka:
https://www.worldbank.org/en/region/eca/publication/europe-and-central-asia-economic-update
Facebook stranica Svetske banke u Srbiji:
https://www.facebook.com/WorldBankSerbia/
Foto-izvor: Izveštaj Svetske banke