Dokumentarni film je filmski žanr, koji ima za cilj da dokumentuje stvarnost. Poslednjih godina, pogotovo u doba post-istine, (okolnosti u kojima objektivne činjenice imaju manji uticaj na oblikovanje javnog mnjenja, nego emocije i reakcije u društvu, ili lični i pojedinačni stavovi), dokumentarci beleže veliku popularnost. Kako ne zahtevaju veliki budžet za snimanje, kao što to zahtevaju igrani filmovi, a ostvaruju veliki profit produkcijske kuće, naročito Netflix, često rade dokumentarne filmove o kontroverznim temama kao što su ishrana, ekologija, ubistva i slično.

Međutim, da li se dokumentarni filmovi kakve danas gledamo mogu nazvati dokumentarcima?
Moderni dokumentarni filmovi sličniji su reklamama koje pozivaju na akciju nego klasičnim dokumentarcima.
Ne služe da „dokumentuju“, odnosno zabeleže stvarnost, već da kreiraju novu.
Upravo je to razlog iz kojega volimo da gledamo dokumentarne filmove. Imamo osećaj da nam se lično obraćaju, da nam otkrivaju velike tajne i pozivaju nas na akciju uveravajući da možemo promeniti svet.

Jedno je sigurno – dokumentarci nas mogu naučiti da razvijamo kritički pogled na svet.

U nastavku teksta saznaćete kako dokumentarni filmovi pokušavaju da nas kontrolišu i da formiraju novu realnost. Takođe, naša novinarka će vam otkriti kako su joj dokumentarni filmovi doveli život u opasnost.

Malo istine i malo više laži

Problem dokumentarnih filmova leži u tome što producenti biraju koju će istinu prikazati.

Vođeni sopstevnom ideologijom i uverenjima koje žele da namentu gledaocima, producenti u filmu prikazuju ono što potvrđuje njihovu tezu, a izostavljaju ono što je osporava. Dakle, izostavljaju istinu. Tada činjenica prestaje da bude činjenica i postaje mišljenje, a mišljenje nije uvek istina. Nije li ovo pravi primer propagande?

Još neki trikovi koji se koriste u dokumentarnim filmovima jesu prebrza generalizacija i korišćenje poznatih ličnosti u propagandne svrhe.
Dokazivanja se vrše na osnovu izolovanih slučajeva, gde ne postoji direktna veza između veganske ishrane i dokaza.
Ako je popularni atletičar osvojio prvo mesto, to je sigurno zato što je vegan, a ne zato što je naporno trenirao, zato svako treba da bude vegan – ovo je pravi primer prebrze generalizacije.              

Takođe, kako osećaj moralnosti u svetu raste, tako se i ekološka industrija i zeleni marketing razvijaju. Ekologija je postala tržište za sebe. Proizvode se predmeti koji nas koštaju mnogo više nego što nas košta da bacimo smeće u kantu ili smanjimo nepotrebnu potrošnju vode. Čovek će pre kupiti zeleni proizvod sa oznakom eco ili vegan nego što će promeniti svoj odnos prema planeti. 

Najpopularniji dokumentarni filmovi uglavnom se bave ishranom i ekologijom. Studije o ishrani zahtevaju precizno i dugo istraživanje. Međutim, u dokumentarnim filmovima o veganstvu, „stručnjaci“ upoređuju vegansku ishranu sa ishranom prosečnog gojaznog, nezdravog Amerikanca i jedini logičan ishod je da veganska dijeta predstavlja zdraviju i ispravniju opciju.
Kako su emocije najbolji način manipulacije, dokumentarni filmovi „udaraju“ na moral i humanost. Kako čovek može da jede drugo živo biće? To nije humano. S druge strane, čovek će svesno da zagađuje prirodu (a čovek je priroda), ali neće jesti životinje, jer to nije humano. Nema logike, zar ne?

Kada je reč o dokumentarcima koji otkrivaju tajne vodenog sveta, paradoksalno je to što je okean i dalje jedna velika tajna jer je čoveku poznato tek 5% okeanskog sveta.
No, zanimljivo je saznavati i preispitivati nove činjenice.

Reč novinara: Kako su dokumentarni filmovi uništili moj život

„Ne mogu da jedem prase i ono je živo biće“, „meso je loše koliko i pušenje cigareta“, „mleko nije namenjeno čoveku“ samo su neki od izgovora kojima sam pokušavala da ubedim druge, ali možda ponajviše sebe, da bi trebalo da čovek bude vegan.

„Što si tako bleda?“, „Jesi li bolesna?“, „Kako si tako slaba“, samo su neki od komentara koje sam dobijala otkako sam promenila svoju ishranu. Iako sam se hranila ispravno, unosila dovoljno svih makro i mikro nutrijenata, moje telo nije dobijalo ono što mu je bilo potrebno da odiše lepotom i zdravljem.
Koža mi je postala bleda, kosa tanka i suva, energija mi je drastično opala, a ciklus – uslov za ostvarivanje potomstva se potpuno ugasio na čak pola godine, što je značilo da ciklus mora odmah da se povrati, inače će šanse za to biti vrlo male. Onda je krenula prava agonija. Onaj ko nije osetio, ne može da zamisli kako je kada sa šesnaest godina života već razmišljate o tome kako možda nećete biti roditelj, kako nećete imati nekoga da vas  nazove „mama“.

Prvi dokumentarac koji me je uveo u svet veganstva bio je Cowspiracy. Nakon tog, nastala je cela lista filmova koji su usmeravali  narednih paklenih godinu i po dana moga života.   
Prelazak na veganski način života bio je postepen. Prvo sam počela da izbacujem  meso, zatim ribu, jaja i na kraju mlečne proizvode. Međutim, moj način života i ishrane nije jedini koji se menjao. Nakon nekog vremena moj organizam i telo počeli su da se prilagođavaju neobičnoj promeni. To prilagođavanje bilo je borba za opstanak.

Srećom, u pravi i verovatno poslednji trenutak, odlučila sam da zaboravim sve što sam čula i videla u dokumentarnim filmovima, poslušala sam savete doktorke, i nakon samo 5 dana normalne (karnivorske) ishrane ciklus mi se povratio, ali oporavak celog organizma trajao je skoro godinu dana.
Ovime ne želim da kažem da je veganska ishrana loša za sve, već da nije za svakoga.

Postoje ljudi kojima je takav način života doneo mnogo dobroga, ali za mene je to bila najgora odluka u životu, koja se srećom završila samo kao loše iskustvo. Moj savet je da ne menjate svoj život ili preuzimate akciju samo na osnovu dokumentarnih filmova.

Postoje dve strane svake priče. Ja sam svojim neprijatnim iskustvom nastalim pod uticajem dokumentarnih filmova iznela mračnu stranu ovog naizgled pouzdanog filmskog žanra. Ono oko čega svi možemo da se složimo jeste da u svemu treba biti umeren – pa tako i u pridavanju značaja „dokumentarnim“ filmovima.

Pročitajte i: Crtani filmovi: Fantazija ili realnost?

Autor: Katarina Mitrović
Foto izvor: freepik