U toku jučerašnjeg dana je u restoranu Nota na Čuburi održana konferencija za novinare povodom premijere predstave „Baal“ Bertolta Brehta. Na pomenutoj konferenciji su bili prisutni svi akteri ove predstave, uključujući i slovenačkog reditelja Dijega De Breu.

„Kada sam prvi put pročitao ovaj komad bio sam frapiran, jer nisam video način sa koje strane mu treba prići. Komad je sam po sebi višeslojan i težak. Kada smo počeli da radimo sa Dijegom doživeo sam veliku radost, zato što je i on sam kao reditelj „višeslojan“. On je na tako divan način, hrabro i smelo ušao u suštinu komada i počeo da ga dekonstruiše i rastavlja, da ga svodi na ono bazično ljudsko. Ovo je bio proces u kome sam uživao, proces koji je obogatio moje glumačko iskustvo, koji mi je otvorio neki novi pogled na sam pozorišni proces i zahvalan sam Dijegu na tome, zato što je enormna količina energije uložena od strane svih saradnika na predstavi, uprave pozorišta da se u ovakvim okolnostima koje su bile isprekidane, da se ipak dođe do kraja. Doduše, teško je reći da čitav proces doveden do kraja, može se reći da je doveden do tačke koja se ne završava premijerom.“ – izjavio je Miloš Biković koji u predstavi tumači glavnu ulogu Baal-a.

Miodrag Radonjić, koji takođe tumači jednu od glavnih uloga u ovoj predstavi, se složio sa izjavom svog kolege i dodao da je za njega predstavljao izazov raditi ovakvu vrstu pozorišnog klasika. U pohvali upućenoj reditelju glumac je naveo da je svojom nadahnutošću podstakao želju za istraživanjem likova, te da ih je dodatno glumački „otvorio“. Osvrnuvši se na svoju ulogu, Radonjić je dodao da smatra da će se njegov lik još više razvijati.

„Smatram da će predstava biti izuzetno uzbudljiva, vizuelno bogata, a sve ostalo je na doživljaju publike. Nadam se da će ljudi prepoznati naš mukotrpan rad.“

Za Vanju Nenadić, odnedavno stalnu članicu Beogradskog dramskog pozorišta, još jednu od glavnih aktera ove predstave je bilo specifično to što su kolektivno, kao glumačka ekipa uspeli da dođu do rešenja koristeći potpuno drugačija glumačka sredstva, dok je za glumicu Dunju Stojanović, uprkos njenom skromnom iskustvu na daskama koje život znače, najznačajnija bila energija koja se poklopila, po njenim rečima između svih glumaca i reditelja.

„Dijego je potpuno uspeo da nas prvo rastvori, pa rastavi, i onda da nas ostavi, tako da smatram da će to biti poseban doživljaj za publiku kada budu imali priliku da pogledaju predstavu.“ – izjavila je Dunja.

Reditelj ove predstave, Dijego De Brea, osvrnuo se na kratko na poteškoće koje su pozorišta pretrpela u poslednjih godinu dana izazvanih pandemijom virusa COVID-19, pritom i na komplikacije pri izvođenju samih proba, ali i odlaganja premijere predstave.

„Mislim da je ovakav tekst trenutno aktuelniji u odnosu na vreme kada ga je Breht pisao. Tom prilikom otvaranja se postavlja teško pitanje gde kapitalizam i sreća ne idu zajedno. Zašto smo toliko dezorijentisani, zašto je ovo nebo iznad nas prazno i neobećavajuće, a tu gde jesmo je nepodnošljivo. Ovaj „Baal“ traži polazno mesto slobode, da kaže ljudima i sebi ono što zaista jeste, a ne ono što se čini da bi bilo dobro reći. Ovde se traži sloboda koja je obrnuta od kapitalizma, a ta sloboda je nešto u šta mi nikako ne ulazimo, nego pristajemo na tu sigurnost, a sigurnost koja je najosnovnija fiziološka potreba je najniži nivo čoveka. Sve ostalo što traži „Baal“ je da treba ići do ruba, kraja, iako to znači potpunu destrukciju. Smešno je da živimo u svetu gde nam nije dobro, ali je ipak bolje da pristajemo na ono gde jesmo, nego da pokušamo nešto drugačije što bi od nas zahtevalo više od toga što trenutno dajemo. Opasna situacija dovede čoveka u adrenalinska stanja gde je moguće da se otvori ono što je zatvoreno, a upravo to je ono najbolje u nama. Ne dozvoljavamo sebi više ni da zaplačemo, da pokažemo kakvi jesmo. Traženje je primarni cilj našeg glavnog lika, mogli bi u stvari reći da sa jedne strane uništava sve ispred sebe, a sa druge otvara najveće rane koje kod svih nas postoje. Što se tiče pristupa teatru, rekao bih da je baš obrnuto od svega što se radi i zato je Breht radio protiv iluzije, a mi volimo iluziju, a ona nam skriva sve što je istinito. Breht pokušava da glumcu „skine šminku“, gde glumac nije zaštićen ni scenografijom, filterima, efektima, nego ga tera da izbaci iz sebe sve što ga muči i što mu predstavlja prepreku da bi se oslobodio. Ono što je Breht tada pokrenuo kao početak novog epskog teatra je za ovo vreme gde živimo, u ovoj dezorijentisanosti, gde mi nismo više kreatori našeg života nego puštamo da nas svet oko nas kreira, a na principu toga i delujemo. Trebalo bi da u svakom trenutku sadašnjosti tražimo maksimum, a da se ne pričamo šta će biti u budućnosti, ili o onome šta je bilo. Kao što je već Miloš pomenuo, tekst je fragmentaran, i jedino što sam sa glumcima želeo je da izvučem iz njih ono najbolje, tamo gde nema laži, nema izigravanja, gde nema glume, zapravo. Izuzetno mi je drago da sam dobio mogućnost da režiram ovaj komad. Moram da istaknem svoju saradnju sa Milošem, jer ta konstruktivnosti i profesionalizam su nešto retko što se daje i u privatnom svetu, a želim da ga zaštitim jer sam pokrenuo neke stvari koje su izuzetno teške. Ponoviću za kraj ono što je rekao Breht, bez šminke i glume.“

Ono što je zanimljivo je da je Breht na ovom komadu radio čak 37 godina u pet različitih verzija, a po rečima reditelja, ovaj tekst koji će premijerno biti izveden 15. aprila u 19h u Beogradskom dramskom pozorištu je komponenta svih tih verzija.

U razgovoru za naš magazin Miodrag Radonjić je otkrio nešto više o svojoj ulozi u ovoj predstavi.

YN: Naše čitaoce interesuje šta možemo očekivati od lika kog tumačiš u ovoj predstavi?

Miodrag: Možete očekivati da će on dati sve od sebe, daće svoj maksimum da pokuša da spase jednu dušu koja pokušava da se uništi, da na pogrešan način dođe do iskupljenja i do svetlosti. Moj junak ce pokušati na sve načine da tu njegovu dušu izvede na pravi put.

YN: Sve vreme govoriš „pokušaće, pokušaće“, da li to znači da neće uspeti?

Miodrag: Pa neće, ali to nisam hteo da kažem da publika ne bi shvatila. Mada biće vrlo brzo jasno kakav je Baal. Jasno će biti da njega teško ko može da ga spase.

YN: Baal-a tumači Miloš Biković. Vas dvojica ste i privatno jako bliski. Da li vam je to pomoglo, ili možda čak odmoglo da odradite ovu predstavu?

Miodrag: Nije nam ni pomoglo, ni odmoglo. Zaista, može da nam znači to što možemo otvoreno da pričamo o nekim stvarima. U smislu, da mu ja kažem šta mislim da treba da se desi u sceni, pa mi o tome diskutujemo kao kolege, ali kolege koje su bliske. Nekada sa kolegom sa kojim nisi blizak moraš da biraš reči da on ne shvati, ne pomisli da  imaš neki problem, sujetu itd.

YN: Do sada si se uglavnom pojavljivao na platnu, odnosno na televiziji. Da li vam je igranje u predstavi predstavljalo neki problem? Koliko se kamera razlikuje od scene, odnosno na „daske koje život znače“?

Miodrag: Ja sam igrao i u pozorištu dosta ranije. Kad sam počeo više da snimam, onda nisam čak ni imao vremena toliko da snimam pa sam neke predstave morao da otkažem, neke da vratim i tako dalje, ali nema razlike. Gluma je gluma. Drugačija su negde sredstva. U pozorištu da bi te neko čuo moraš da budeš glasniji, da bi video neki postupak mora taj postupak da bude širi, ali to su neke glavne razlike. Postoji razlika u pristupu režiji prema kojoj se tekst radi, ali sama gluma kao proces koji se dešava unutar glumca je identična.

YN: Koliko ti je bilo teško da ostvariš odnos prema svom liku? Znamo da moraš da ga pravdaš i da se saživiš sa njim da bi to zapravo imalo poentu.

Miodrag: Svoj lični, privatni odnos o liku kog gradiš bi trebalo uvek da ostaviš sa strane. Taj odnos ne treba da postoji, jer to može samo da te ometa. Znači ako ja, recimo, mislim da je moj lik zavidan onda ja njega osuđujem, a taj ton će se videti u mojoj glumačkoj igri i publika će videti da nešto nije u redu. Praktično, osuđujem samog sebe, jer sam to ipak ja na kraju krajeva, bez obzira koliko god da  dobro igraš neku ulogu. Svoj privatni odnos ostavljam sa strane prema ulozi po kojoj mene najviše ljudi i znaju, a to je Baća. Ne mogu da imam odnos ka njemu dok ga igram, jer je on ubica.

YN: Istakao si da te baš po Baći zapravo i prepoznaju. Da li ti to smeta? Da li bi možda, da mozeš da promeniš nešto, birao neku drugu ulogu kojom bi se približio široj publici?

Miodrag: Ja ne pravim tu selekciju. Meni je drago kada neki ljudi mogu da nabroje više uloga, to je uvek lepo da glumac čuje. Sa druge strane, ako je ova uloga nešto sto me je najviše obeležilo, potpuno sam zadovoljan time zato što znam koliko sam se dao toj ulozi, koliko sam se trudio da je oživim na neki svoj način. 

YN: Pitanje za kraj: Verovatno si i sam svestan koliki publicitet imaš i koliko deca u tebi traže uzor. Da li imaš bilo kakav savet da podeliš sa onima koji sada žele da upišu glumu i koji teže, da tako kažemo nekim tvojim koracima?

Miodrag: Da budu svoji, obogaćuju svoj život iskustveno, da ga obogaćuju kroz literature. Da ulože napor da pročitaju neku knjigu, iako će možda prvih 20, 30 stranica biti teško, ta tačka se probija posle određenog vremena i onda nastupa uživanje i komunikacija sa tim delom koje čitaš. Time se obogaćuje lično iskustvo kroz literature. 

Predstava “Baal” biće premijerno izvedena 15. aprila u 19h na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Naredna izvođenja su 16. aprila, 23. i 24. juna ove godine. Karte možete kupiti online preko sajta bdp.rs.

Uloge tumače: Miloš Biković, Miodrag Radonjić, Miloš Petrović Trojpec, Vanja Nenadić, Dunja Stojanović, Jana Milosavljević, Maja Ranđić, Ivan Zablaćanski, Milan Čučilović, Milan Zarić, Stefan Radonjić.