Srpski srednjovekovni manastir na Kosovu i Metohiji, zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Stefana Dušana.
Reč je o Visokim Dečanima, manastiru Eparhije raško-prizrenske i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Ovaj manastir se nalazi na spisku Uneskove Svetske baštine zajedno sa još tri manastira SPC, pod imenom ,,Srednjovekovni spomenici na Kosovu’’.
Unesko je ovaj manastir proglasio za mesto svetske kulturne baštine 2004, navodeći da su njegove freske jedan od najvrednijih primera tzv. Renesanse Paleologa u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u 14. veku. Čitava okolina manastira, uključujući i manastriski kompleks, nalazi se se pod zaštitom mirovnih trupa Kfora.
Ovih se dana u žiži javnosti našla vest da je panevropska federacija za očuvanje kulturnog nasleđa ,,Evropa Nostra’’, uvrstila manastir Visoki Dečani na listu sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi za 2021. godinu.
Lista sedam najugroženijih lokaliteta objavljena je na video-konferenciji, a cilj sastavljanja ovakve liste je da se alarmira javnost zbog ozbiljnih pretnji sa kojima se suočavaju navedene lokacije.
Osim Visokih Dečana na listi su se našle i austrijska Ahenze železnica stara 133 godine, istorijsko groblje Mirogoj u Hrvatskoj, pet grčkih ostrva na jugu Egejskog mora, renesansni vrt Đusti u Veroni, zgrada Centralne pošte u Skoplju i crkva u steni San Huan u Kantabriji u Španiji.
Izabranih sedam lokacija ispunjavaju uslove za grant Evropske investicione banke do 10.000 evra koje će im dodeliti kako bi im pomogla u sprovođenju dogovorenih aktivnosti koje će doprineti spasavanju ugrožene lokacije.
Nekoliko dana pre nego što su otpočeli nemiri na Kosovu i Metohiji 17. i 18. marta, u Metropoliten muzeju u Njujorku postavljen je kivot za mošti Svetog kralja Stefana Dečanskog (oko 1343. godine) za tamošnju izložbu o Vizantiji. Slobodan Mileusnić, direktor Muzeja Srpske pravoslavne crkve, tim povodom je preneo (“Vreme” br. 691) nameru Njegove svetosti, carigradskog patrijarha Vartolomeja II, koji je blagoslovio i osveštao izložbu, da Kofiju Ananu prenese svoju zabrinutost za svetinje i spomeničko nasleđe na Kosovu. Prvih dana maja na Kosovu i Metohiji boravila je komisija UNESKO-a s namerom da proceni štetu učinjenu srpskim crkvama i manastirima u martovskim nemirima. “Na osnovu onoga što smo videli, na Kosovu je izvršen kulturni genocid”, izjavio je tim povodom Aleksej Lidov, ruski istoričar srednjovekovne umetnosti i član misije UNESCO-a.
Izvor: Wikipedia, rts.rs , Vreme
Priredio: Andrija Lazarević
Foto: Nikola Bojović
