Čak 96% mladih u Srbiji misli da formalnim obrazovanjem ne stiču potrebna znanja i praktične veštine za pravi posao. Svetski ekonomski forum primećuje da Srbija nema kapacitet da zadrži talente. Posledice su odliv mozgova i sve veće siromaštvo našeg društva.
Obrazovanje je tema koja se tiče svih građana jedne zemlje. Usled skorašnjih promena u školskom sistemu, želimo da istaknemo dobre, ali i loše strane obrazovanja u Srbiji i da dublje zađemo u problematiku ove veoma ozbiljne teme. Obrazovanje je važno, ali šta je važnije?
Nedavne promene u udžbeniku iz biologije za osmi razred osnovne škole uzburkale su javnost. Reč je o uvođenju lekcije o polnom identitetu, odnosno o transrodnim osobama. Dok nadležni ovu novinu vide kao napredak i korak ka liberalizmu, roditelji i javnost šokirani su i besni jer smatraju da ova promena uništava tradiciju. Cilj ovog postupka je građenje tolerancije. Možda biologija nije adekvatan predmet za to jer postoje drugi programi koji uče o toleranciji, jednakosti i diskriminaciji. U program biologije trebalo bi uvrstiti ozbiljno predavanje o reproduktivnom obrazovanju.
Pre ove promene desila se još jedna koja je izazvala ogromno oduševljenje i pohvale – bitka za Košare uvrštena je u gradivo u istorijskom udžbeniku za učenike osmog razreda osnovne škole.
Obradovala nas je i vest da će učenici četvrtog razreda srednje škole imati novi predmet Osnovi sistema odbrane Republike Srbije, na kojem će učiti o Vojsci Srbije, njenom funkcionisanju, organizovanju, kao i o njenoj tradiciji i istoriji.
Dobro, ali nedovoljno
Veliki broj ljudi kritikuje školski sistem ne znajući da su predmeti koje predlažu već uvedeni u osnovno i srednje obrazovanje dece. Da, mladi uče da razvijaju kritičko mišljenje, hrane se zdravo i primenjuju praksu, a ne uče samo suvoparne činjenice. Ali da li je to donelo promenu? Čim i dalje diskutujemo o ovoj temi, izgleda da nije dovoljno samo uvrstiti nove predmete u obrazovanje. Čini se da je problem dublji, a u nastavku ćete saznati srž problema s kojima se ne suočavaju samo mladi već i odrasli.
Promene u sistemu srednjeg obrazovanja
Učenici gimnazija biraju dva od šest ponuđenih izbornih programa:
- Jezik, mediji i komunikacija;
- Pojedinac, grupa i društvo (rasistička diskriminacija, kako se postaje idol, napuštena sela i samoća starih);
- Zdravlje i sport;
- Obrazovanje za održivi razvoj;
- Umetnost i dizajn;
- Primenjene nauke (naučna otkrića, solarni panel, čovek i klima, zelena kuća, nauka i tehnologija u svakodnevnom životu, zanimljivi eksperimenti).
Cilj ovih izmena u nastavnim planovima i programima jeste da učenici usvoje kritičko mišljenje, da ne uče gradivo napamet, da povezuju činjenice iz više predmeta, da se sretnu sa preduzetništvom i timskim radom.
Ipak, novi školski sistem, iako dobar u teoriji, sukobi se sa praksom.
Najbitniji nedostatak je briga o mentalnom zdravlju. Iako raste svest o mentalnim problemima, treba uzeti u obzir činjenicu da je mnoge sramota da kažu da imaju neki problem. Upamtite – nije sramota! Ukoliko primetite da se neko ponaša čudno ili da mu je potrebna pomoć, nemojte stajati sa strane, a pogotovo nemojte ismevati tu osobu, već joj pomozite. U Srbiji smo poslednjih meseci svedoci sve češćih samoubistava mladih osoba, pretežno tinejdžera i samo zajedno možemo pobediti.
Drugi problem jeste davanje lošeg uzora ili primera. Deca na nastavi iz zdravstvene kulture uče o značaju pravilne ishrane, koliko su duvan, alkohol i opojne supstance štetni po zdravlje ili kako vežbe utiču na ljudski organizam, dok se u istim tim školama prodaju razne nezdrave grickalice, napici i brza hrana. Kako učimo decu o zdravom izboru hrane ako im ne pružamo takav izbor? Još jedan nedostatak ovih programa jeste nedovoljno posvećivanje finansijskoj pismenosti. Srednjoškolac treba da bude svestan kako da raspolaže svojim novcem, kako da ga sačuva i inevstira, šta je kapital i kako funkcioniše. Treba mu predstaviti sve finansijske obaveze koje će ispunjavati kada se osamostali, kao što su plaćanje računa, poreza, osiguranja i slično.
U srednjim stručnim školama se radi po dualnom obrazovanju (kombinovanje teorije i prakse) i povezivanju škola s privrednim subjektima.
Međutim, prema rečima srednjoškolaca, ovi programi su interesantni i pokreću diskusiju, ali nisu učinili nikakvu značajnu promenu.
U čemu je onda problem?
Zaboravlja se ono najbitnije – empatija
Empatija je sposobnost da život posmatramo iz perspektive nekog drugog, a sve u cilju razumevanja šta ta druga osoba oseća. Na taj način možemo da se saosećamo s osobom i da pokušamo da joj pomognemo.
Nastavnici i profesori u školi igraju veliku ulogu u izazivanju empatije kod učenika. Profesor da bi podučio nekoga novom veštinom ili znanjem, mora da razume da osoba koju uči ne zna materiju i da samim tim postoji mogućnost da se oseća zbunjeno i nesigurno, što dalje može uticati na učenikov rad na času ili testu. Deca nisu reproduktivne mašine. Važnije je da se gradivo razume, kako u teoriji tako i u praksi i da se prihvati i po mogućnosti učini zabavnim. Međutim, nastavnicima i profesorima često nedostaje razumevanja i strpljenja i zbog toga je lakše prepustiti stvar slučaju (ovde konkretno pukom reprodukovanju znanja i ocenjivanju).
Razumevanje, saosećanje i strpljenje su neke od glavnih odlika empatije. Dakle, učenje nije samo građenje znanja već i građenje odnosa, jer to znanje kasnije treba primeniti u svakodnevnom životu koji se zasniva na odnosima koji postoje i u okviru školskog sistema.
Empatija nas vodi dobrom, čineći nam dobro i čineći nas boljima.
Dakle, zaključujemo da nije dovoljno samo uvesti nove predmete, već u potpunosti promeniti mentalitet i odnos prema obrazovanju i društvu koje nas okružuje i čiji smo deo; kako je američki autor i edukator Džon Holt izjavio: „Učenje nije produkt nastavničkog predavanja. Učenje je produkt aktivnosti onih koji uče.”
Obrazovanje je iz knjige, a vaspitanje je iz kuće
Iako su škole vaspitno-obrazovne ustanove, vaspitanje ipak potiče iz kuće.
Ljubav, pričanje, čitanje i igranje s decom imaju veliki uticaj na to kakve će odnose dete graditi s drugima, ali i kako će da se razvijaju njihove saznajne i komunikacijske sposobnosti, kao i sposobnosti samokontrole.
Škole su mesta gde se deca najviše socijalizuju dok ne odrastu i baš iz tog razloga već treba da budu vaspitana i da se primerno ponašaju, kako bi mogla da grade zdrav i dobar odnos s drugima, bez vršnjačkog nasilja.
Dakle, iako ima svoje mane i umnogome se može poboljšati, nije samo formalno obrazovanje krivac za neadekvatno školovanje i vaspitanje mladih ljudi. Ukoliko želimo da zaustavimo odliv mladih talenata, obrazovanje i vaspitanje moraju raditi u harmoniji, jer ukoliko se deca zadovoljno osećaju u svojoj zemlji, neće je napustiti.
Pročitajte i: Ključne stvari koje treba da znate pre upisa na fakultet
Pripremila: Katarina Mitrović
Izvor: mpn.gov.rs, kosovo-online.com, unicef.org
Foto izvor: kosovo-online.com, freepik.com