Globalna promena počinje od nas samih. Pred našim očima, zločini prolaze nekažnjeno, a nepravde zataškano, skoro svaki dan.

Međutim, primetna je razlika u prethodnih godinu dana, a to je da se sve više  radi na dizanju svesti o kompleksnim problemima našeg društva. Današnje generacije su odlučile da razbiju međugeneracijsko prokletstvo i progresivno započnu rad na iskorenjivanju zastarelih uverenja, kao i ozbiljnih problema u sistemu i mentalitetu, koji su se pokazali da izuzetno loše utiču na ceo naš kolektiv.

Pandemija nam je u socijalizaciji donela dosta poteškoća, ali čini mi se da je izazvala pokretanje nečeg mnogo važnijeg – a to je kolektivna potreba za očuvanje onoga što nam je svima važno i vredno – naše mentalno zdravlje, zdravi obrasci ponašanja, empatija i bolji svet za našu budućnost, kao i za one kojima istu ostavljamo.

Revolucionare ni lokdaun nije uspeo da spreči u misiji dizanja kolektivne svesti i skretanja pažnje na problematične stvari koje su nam, do sada, sve vreme promicale pred očima. Počeli smo malo više da obraćamo pažnju na to kakav sadržaj pratimo i kakav sadržaj dozvoljavamo da se plasira u široke mase, zatim kako da prepoznamo loše šablone ponašanja, kako da zaštitimo sebe i naše najbliže od opasnosti, koliko je važna medijska pismenost i kultura i još mnoge stvari.

Internet aktivizam je pokrenuo lavinu škakljivih, nekada tabu tema, i time postavio osnov za značajne transformacije u pojedinim jedinicama sistema, a samo neke od njih su: hrana za porodilje u bolnicama, akušersko nasilje i zakon o zaštiti od seksualnog nasilja na mnogim fakultetima. Samo neki od značajnijih profila su: Kritički (@kriticki), Vala Ljeposava (@valaljeposava), Blogdan (@blogdan_), Brana Antonović (@brana_antonovic).

Aktivizam ipak nije ostao samo onlajn, čak ni u doba pandemije. Uz pridržavanje mera, borbe za opstanak poslova, čistiji vazduh i zaštitu dece, odvijaju se odgovorno na ulicama gradova naše zemlje, kao i zemalja oko nas.

U toku prethodnog vikenda, Kritički (@kriticki) je na svojim Instagram pričama objavila vest da je dvadesetšestogodišnji komunalni policajac iz Podgorice osumnjičen za silovanje devetogodišnje devojčice. Pored same ovako potresne vesti, još jedna strašna činjenica i to da je samo jedan portal podelio ovu vest – nigde drugde u nacionalnim novinama ili na nacionalnoj televiziji se nije pričalo o ovome.

Iako su roditelji prijavili slučaj policiji, policija se u vezi ovog slučaja nije oglašavala.

Ne predstavlja problem samo ćutanje medija o ovakvim slučajevima, već i način na koji izveštavaju ovakve zločine onda kada, ipak, odluče da izveštavaju o tome. Umesto reči silovanje i nasilje koriste se reči koje ublažavaju stanje stvari, ili ih čak i romantizuju, kao što je obljuba ili nedozvoljene polne radnje.

Komunalni policajac je priznao da je počinio krivično delo i uhapšen je, a kazna koju bi mogao da dobije je ili novčana naknada ili do dve godine zatvora.

U ponedeljak, 12. aprila, građani širom Crne Gore su izašli na mirne proteste za zaštitu dece, na kome su zahtevali strože kazne za silovatelje, kao i da se osnuje registar pedofila. U znak protesta, građani su ostavljali plišane igračke na gradskim trgovima, koje su, nakon protesta, donirane Crvenom krstu.

Nedugo nakon što su protesti održani, predsednik crnogorske Vlade održao je sastanak sa Udruženjem Roditelji, te je naveo da će pokrenuti inicijativu za izmenu Krivičnog zakona i dodao da registar pedofila treba da ima preventivnu funkciju.

Ovaj razvoj situacije je samo još jedan primer kako internet aktivizam može podstaći početak značajnih promena.

Kako kaže Kritički: “Pre par dana, priča o silovanju devojčice zamalo da ostane na jednom članku, a sad je došla do predsednika Vlade. Šta smo sve postigli za par dana!”

Dok smo na ovoj temi, prisetimo se moći internet aktivizma još 2014. godine kada je Tviter zajednica organizovala pregršt humanitarnih akcija i događaja za prikupljanje novčanih i materijalnih sredstava za oštećene u poplavama u Srbiji. U tim događajima nisu učestvovali samo ljudi iz Srbije, već i naše komšije, kao i mnogi izvan granica.

Cenim da smo svi isuviše svesni negativnih i mračnih strana interneta, ponajviše zbog toga što nam takve strahove i predrasude prenose starije generacije, kojima je digitalizacija i tehnologija u većini nešto još uvek novo i nedovoljno istraženo.

Međutim, ovakve stvari treba da nam služe kao primer na koji način bi, između ostalog, trebalo da koristimo naše prisustvo na internetu. Nećemo možda nikada uspeti skroz da iskorenimo ono što je loše, ali ono što uvek možemo da uradimo jeste da se, uprkos na loše, više fokusiramo na dobre osobine i da ih plasiramo što više u viral. Na ovakav način dajemo prostor pravim vrednostima u digitalnom svetu.

I za kraj – istina je da treba da praktikujemo ono što se u narodu kaže use i u svoje kljuse, što znači, treba gledati svoja posla i obazirati se na nas same kao i samo na našu okolinu. Međutim, to ne znači da treba da se ogradimo od onoga što se dešava u kolektivu. Samo pandemija je jedan od primera kako nešto globalno može da utiče samo na jednu individuu, bilo da je na polju karijere, socijalnog života, mentalnog zdravlja ili bilo čega drugog. Da bi nam kao individuama bilo bolje, moramo se baviti problemima koji utiču i na celo društvo i kolektivni mentalitet. To što neka situacija nije direktno uticala na nas ne znači da ne treba da nas se tiče, zato što, ako nismo mi ti koji su oštećeni, naši najbliži – član porodice, prijatelj, komšija, kolega, radnik u supermarketu u kojem kupujemo, frizer kod kojeg sređujemo kosu, itd. – u velikoj verovatnoći jesu. Pored toga, ne zaboravite i da smo mi ti koji ovaj svet treba da ostavimo nekome.

Šta ti fali?

Može i gore.

Ne. Mora bolje. Mora mnogo bolje. I vreme je da tako konačno i postane.

Pročitajte i: Kome dajemo platformu?

Autor: Jovana Filipović

Izvori: ig: @kriticki | nova.rs | vijesti.me

Foto izvori: freepik.com | unsplash.com | ig: @abitchwithlipstick | ig: @shamanfromoz | ig: @dvkcvc