O važnosti jasnog definisanja ciljeva, zauzimanju ispravnog životnog stava i načinu na koji možemo postati bolji prilikom donošenja odluka koje mogu kreirati našu budućnost, razgovarali smo sa Jelenom Milković, koordinatorkom programa karijernog obrazovanja u okviru Centra za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu.

Centar za razvoj karijere pomaže studentima da razviju znanja i veštine koje im mogu pomoći prilikom stupanja na tržište rada i informiše studente o mogućnostima zaposlenja koje im stoje na raspologanju. Samo neki od projekata koje Centar organizuje jesu: „HR Enter”, „Kadar da budem kadar”, „Virtuelni savetnik”, „Zoom kafica”. Na projekat „Veštine upravljanja karijerom” osvrnuli smo se i u ovom intervjuu. Više o samim aktivnostima Centra možete pronaći na linku ispod teksta.

YN: Koliko pozitivan stav i način razmišljanja doprinose ostvarivanju kvalitetnije karijere? Danas se potencira pozitivan način razmišljanja, ali se nekad stiče utisak da to podrazumeva potpuno zanemarivanje stvarnih prepreka i izazova sa kojima se suočavamo. Volela bih da nam objasnite kakav stav je zapravo važno zauzeti.

Jelena: Da, danas je veoma popularno pričati o pozitivnom razmišljanju, afirmacijama, ohrabrujućem unutrašnjem govoru. Jedna od glavnih poruka koju tada čujemo jeste „kakve su ti misli, takav ti je život”, te ako razmišljamo optimistično, onda nam sleduju pozitivni ishodi. Ja mislim da postoje razni načini da ove poruke protumačimo – neki će ih razumeti kao ignorisanje problema, nedostatak kritičnosti, naivnost, pojednostavljenost… Verujem da je to i potpuno istinito za veliki deo poruka o pozitivnom razmišljanju koje pronalazimo na internetu. Međutim, neke od tih poruka ukazuju na nešto važno – način na koji opisujemo svoje iskustvo i značenje koje pridajemo raznim događajima u svom životu su veoma važni za naš unutrašnji svet. Naime, kada padnemo ispit možemo da kažemo da je to „nešto najgore što je moglo da nam se desi” ili „znak da treba da odustanemo od studiranja” i to će uneti još više stresa i pritiska u naše studiranje, učiniće da posumnjamo u sebe i svoj kapacitet da nađemo rešenje za problem sa kojim se suočavamo. Sa druge strane, padanje ispita možemo da opišemo i kao „negativno iskustvo iz kog možemo puno toga da naučimo” ili kao „priliku da se zauzmemo za sebe” – ovakav opis poziva na neku vrstu akcije, ohrabruje nas da može biti bolje, ali istovremeno ne ignoriše to koliko nam je teško kada padnemo ispit. Ideja iza smislenog pozitivnog razmišljanja jeste to da suočavanje sa nekim izazovom ne mora nužno da bude praćeno velikom dozom samokritike i sumnje u sebe.

YN: Kako možemo pristupiti donošenju svojih odluka na pravi način i biti sigurniji u njihovom odabiru; koje sve faktore je neophodno sagledati; gde biste posavetovali studente da čitaju i informišu se o tome?

Jelena: Pri donošenju odluka postoji nekoliko važnih koraka – pregledanje opcija (prikupljanje tačnih i relevantnih informacija o tome koje sve opcije imamo pred sobom), izbor opcije (prvi deo donošenja odluke: izbor jedne od svih opcija koje nam stoje na raspolaganju) i akcija (drugi deo donošenja odluke: sprovođenje ideje u delo). Studenti mogu imati problem u bilo kom od ovih koraka – mogu da preskoče prikupljanje informacija, da odlažu svoju odluku, impulsivno donose neke odluke ne videvši kuda ih one vode… Ono što uvek preporučujem studentima jeste da se temeljno pozabave svakim od ovih koraka. Najpre se treba dobro i pouzdano informisati, a potom je važno donetu odluku pretočiti u akciju i „testirati” je. Ljudi često misle da su odluke nepopravljive i bespovratne, ali zapravo mnoge odluke možemo ispraviti ili izmeniti u nekoj meri.

Gde se informisati o donošenju odluka? Moj prvi predlog najčešće jeste razgovor sa ljudima u svojoj okolini. Ljudi žive u zajednici sa razlogom, ima puno toga što od zajednice možemo dobiti, pa između ostalog i podršku u učenju, informisanju, odlučivanju… Tuđe lično i profesionalno iskustvo može da bude veoma vredan izvor informacija o tome šta uraditi kada se suočimo sa nekim problemom. Naravno, neće svi ljudi uvek imati tačne odgovore ili ispravna mišljenja, tako da uvek treba kritički razmotriti ono što čujemo od drugih. Svakako, razgovor i povezivanje sa drugim ljudima najčešće ima mnogo više koristi nego štete.

YN: Šta biste izdvojili kao najznačajniju osobinu onih koji uspešno ostvaruju svoje ciljeve i da li se vremenom u definisanju ciljeva i puta do njihove realizacije može postati bolji? Na koji način sada možemo povezati pravilan način razmišljanja sa kvalitetnim upravljanjem svojim ciljevima?

Jelena: Ne bih mogla da izdvojim jednu važnu osobinu onih koji uspešno ostvaruju svoje ciljeve… Ali, jedna od mnogih osobina koju bih istakla jeste pozitivan odnos prema učenju, odnosno growth mindset (orijentacija ka ličnom razvoju, celoživotnom usavršavanju i unapređivanju). Mnogi poslodavci to traže od svojih budućih radnika i često to navode kao veoma pozitivnu osobinu svojih zaposlenih.

To jeste nešto što se stiče i razvija sa vremenom. Naše osobine ne postoje u vakuumu, na njih u velikoj meri utiče naše iskustvo. Tako stavljanje u razne situacije učenja, otvorenost za nova iskustva, spremnost da se izađe iz svoje zone komfora mogu da budu naši saveznici u sticanju tog pozitivnog odnosa prema učenju.

YN: Nedavno je završen kurs pod nazivom „Veštine upravljanja karijerom” koji je organizovao Centar za razvoj karijere. Studenti su, između ostalog, imali zadatak da istraže i opišu karijerne opcije koje im stoje na raspolaganju. Imali su priliku da sagledaju koje opcije su im privlačne, kao i koju cenu „plaćaju” odabirom te opcije umesto neke druge. Da li tu primećujete da je fokus pretežno usmeren na dostizanje kratkoročnih ili dugoročnih ciljeva?

Jelena: Ne, razni studenti imaju razne ciljeve. Naravno, naši ciljevi se razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj smo fazi svog karijernog razvoja – često su ciljevi kratkoročniji na početku karijere kada još uvek pronalazimo sebe, a dugoročniji kasnije kada smo već utabali određeni deo svog karijernog puta. Nije loše imati i kratkoročne i dugoročne ciljeve – oni se međusobno dopunjuju i zavise jedni od drugih.

Pročitajte i: Zbog čega je strategija brendiranja poslodavca važna u današnjem poslovnom okruženju?

YN: Kako možemo trenirati svoju motivaciju tako da, i onda kada ne ide sve onako kako smo zamislili, uspemo da ostanemo dosledni u ostvarivanju onog što smo naumili?

Jelena: Jedna stvar koja mnogima od nas pomogne jeste posmatranje onoga što smo naumili na nekoj većoj vremenskoj dimenziji. Ukoliko se fokusiramo samo na ovo leto i planirani odlazak na more, onda će ispiti koje smo pali biti demotivišući i čak ćemo se i naljutiti što stvari nisu prošle bolje baš pred to letovanje. Međutim, ukoliko se fokusiramo na svoj petogodišnji plan, onda prenošenje ispita iz junskog roka u septembarski rok i nije toliko strašno, to ne remeti naše dugoročnije planove i ne predstavlja prepreku za ostale stvari koje smo naumili za sebe. Tada postaje izvodljivo otići na more, ali i ostvariti pravo na budžet za narednu godinu što nas neće demotivisati. Štaviše, najverovatnije će nas i još više motivisati!

YN: Da li kroz rad sa studentima u okviru centra primećujete da uspevaju pravilno da formulišu svoje ciljeve ili postoji prostor za poboljšanje u tom segmentu?

Jelena: Formulisanje ciljeva nije lak posao i zaista je u redu naići na neke izazove u tom procesu u nekom trenutku svog života. Razvoj karijere je dinamičan, naši ciljevi i planovi se često menjaju i preuzimaju neke nove oblike koje je nekad teško jasno predstaviti sebi. Jedna od veština upravljanja karijerom jeste upravo to formulisanje ciljeva i, kao svaka druga veština, ona treba da se uvek vežba i usavršava.

YN: Jedan od značajnijih zadataka koje bih izdvojila sa kursa „Veštine upravljanja karijerom” bila je i SWOT analiza u kojoj je trebalo analizirati svoje snage, ograničenja, mogućnosti i rizike. Na šta su studenti u većoj meri fokusirani – ograničenja ili snage? Da li je onda najbolje napraviti balans i podjednako se baviti i snagama i analiziranjem sopstvenih ograničenja/slabosti?

Jelena: Da, najbolje je napraviti neku vrstu balansa i istovremeno razmišljati i o ograničenjima i o snagama kojima raspolažemo.

I kurs „Veštine upravljanja karijerom”, kao i tehnika SWOT analize, bili su uspešni upravo u tome – oni su omogućili studentima da uvide na šta mogu da se oslone (koje su njihove jake strane) i šta treba da unaprede (na savladavanju kojih ograničenja, izazova i prepreka mogu da porade). Nijedna osoba ili situacija nemaju isključivo mane ili isključivo vrline, već istovremeno postoje i pozitivne i negativne strane. Studenti su često svesni toga, ali im može biti potrebna podrška u pronalaženju tog dobrog balansa sada dok su na početku svoje karijere. Zato i postoji ovaj kurs, koji je ujedno i jedan od naših najposećenijih programa.

YN: Da li primećujete da je situacija sa pandemijom uticala na studente u pogledu motivacije, razvoja njihovih veština, interesovanja i rada na sebi zbog neizvesnosti sa kojom smo se svi suočavali tokom prethodnog perioda?

Jelena: Situacija sa pandemijom je uistinu uzdrmala ceo svet, pa je tako uticala i na studente na razne načine. Sa jedne strane je značajno izmenila naš svakodnevni život, pa je samim tim i eliminisala mnoga dešavanja ili susrete sa ljudima koji bi nam inače veoma značili. Mnogi studenti ne poznaju svoje kolege baš zbog epidemije i rezultirajuće onlajn nastave, što je nesumnjivo otežavajuće za samo iskustvo studiranja. Sa druge strane, epidemija nas je naterala da se malo usporimo i okrenemo ka unutra, pa su se studenti posvetili raznim kursevima, onlajn praksama, traženju posla mnogo ranije nego što bi to inače uradili. Situacija pandemije je svakako veliki izazov za sve nas, i treba imati razumevanje i saosećanje za to, ali istovremeno treba primetiti i rezilijentnost, proaktivnost i spremnost za učenje koje su mnogi ljudi pokazali u ovoj situaciji. A studenti to sigurno jesu.

YN: Šta je ono na čemu studenti već danas treba da počnu da rade i unapređuju kod sebe kako bi bili uspešniji prilikom stupanja na tržište rada (u smislu koje su to veštine, stav i sl.)?

Jelena: Prvi važan korak jeste samoistraživanje i upoznavanje sebe. Studiranje je veoma lep period života, tada zaista učimo mnogo toga o sebi i pronalazimo se kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu. Ovo je period kada treba da utvrdimo šta nam je važno, šta želimo, šta nas interesuje, šta su nam mali i veliki ciljevi, šta nikako ne želimo, šta bismo hteli da sprečimo, kako možemo da se izrazimo… Onda kada imamo sve te važne informacije o sebi i kada znamo otprilike kuda želimo da se zaputimo u svojoj karijeri, sledeći važan korak jeste upoznavanje tržišta rada. Dakle, znamo šta je naš cilj, a na koje sve načine možemo da ga ostvarimo? Ovo često nije nešto o čemu naučimo u školi ili na fakultetu, već zahteva proaktivnost i inicijativu da sami dođemo do informacija koje su nam važne. To nekad može biti naporno, ali nagrada na kraju tog poduhvata je veoma slatka.

Razgovor vodila: Tijana Katić

Sajt Centra za razvoj karijere: http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs

Foto izvor: Freepik.com