Upozorenje: ovaj članak sadrži spojlere i razmatra temu seksualnog nasilja

Serija „Bridžerton”, rađena po serijalu romana Vojvoda i ja Džulije Kvin, najgledanija je serija na Netfliksu.

Iako romani zamišljeni kao romantična fantastika ipak opisuju stvarne istorijske odlike i ličnosti, stoga njihovo predstavljanje u drugačijem svetlu dovodi do izvrtanja istorije. Kako gledaoci ne bi stvorili iskrivljenu sliku o regentskom Londonu, u nastavku vam otkrivamo šta knjige i serija predstavljaju dosledno, a šta ne, i skrećemo vam pažnju na fatalnu grešku koju su napravili producenti i reditelji serije, koja će vas navesti da preispitate čitavu ljubavnu priču između Dafni i Sajmona.

Istorijski revizionizam

Svi likovi u knjizi su bele rase

Dok u seriji ljudi svih boja kože mogu da budu deo devetnaestovekovnog londonskog visokog društva, u knjizi su svi likovi bele rase. Istina je da je u vreme regentske Engleske bilo ljudi crne boje kože, ali nisu bili deo kraljevstva, niti su se nalazili visoko na društvenoj lestvici. Činili su vrlo mali procenat populacije i bili su robovi i niža klasa. Takođe, Džulija Kvin u osam knjiga o Bridžertonovima nije uvrstila nijednu manjinsku grupu, koje možemo da primetimo u seriji.

Producenti serije hteli su dа izvrše istorijski revizionizam, odnosno reinterpretaciju regentskog istorijskog perioda (u ovom slučaju rasizam i crnačko ropstvo), kako bi prikazali istoriju iz perspektive modernog doba. Ali kako da dođe do pozitivne reinterpretacije ako se uporno poništava bolna istorija?

Kraljica Šarlota nije bila crnkinja

Istoričari su istakli da desetine portreta i opisa kraljicu Šarlotu, ženu kralja Džordža III, prikazuju kao tipičnu severnoevropsku ženu. Postoji mit da je kraljica imala daleku rođaku Madraganu, za koju se veruje da je bila Mozarab, što znači da je bila Iberijanka hrišćanske vere koja je živela u islamskoj Iberiji. Dakle, nije imala crnu boju kože.

Loše pisanje

Iako se američka spisateljica trudila da dočara Englesku kako je to umela veličanstvena Džejn Ostin, ipak u tome nije uspela. Osim istorijskih propusta, Džulija Kvin napravila je i jezičke greške spajanjem arhaičnih i modernih reči i izraza. U jednom delu Kvinova bi upotrebila izraz za koji bi vam bio potreban rečnik da otkrijete njegovo značenje, da biste već u sledećem delu mogli da naiđete na izraz koji je deo svakodnevice modernog doba i koji u 18. veku nije postojao.

Upozorenje: u nastavku teksta razmatra se tema seksualnog nasilja

Greška koju je serija mogla da izbegne, ali ju je pogoršala

„Bridžerton”sadrži scenu seksualnog nasilja koja se ne razmatra kao takva.

Naizgled romantična priča u kojoj ljubav pobeđuje sve, opisuje scenu koju su čitaoci godinama isticali kao scenu seksualnog nasilja, gde Dafni namerno ignoriše Sajmonovu nesaglasnost tokom interkursa. Sličnu scenu vidimo i na ekranu, ali ne toliko brutalno prikazanu kako je doživljavamo u knjizi.

Producenti serije imali su priliku da isprave ovu grešku, ne prikazujući je ili pretvarajući je u lekciju, čime bi podigli svest o važnosti (ne)pristanka i seksualnom zlostavljanju. No odlučili su da prikažu scenu u blažem obliku, gde veliki broj gledalaca (onaj deo koji nije čitao roman) nije shvatio ovaj događaj kao nasilje. Evo kako je scena izgledala:

Dok se nije udala, Dafni nije znala ništa o seksualnom odnosu. Sajmon, zato što ne želi potomstvo, uživa da vodi ljubav sa Dafne, ali svaki put usvaja kontraceptivnu metodu izvlačenja. Naposletku, Dafne shvata da postoji neka veza između takvog Sajmonovog čina i njegove izjave da ne može imati decu. Odlučna da shvati da li je sposoban za to, ona preuzima kontrolu tokom seksa tako da on ne može da se izvuče i prekine odnos. Neposredno pre vrhunca, Sajmon je uznemiren i pokušava da zaustavi Dafni, ali ona je uporna i na kraju postiže svoj cilj.

Kvin je ovu scenu jasno predstavila kao silovanje: „Dafni ga je uzbudila u snu, iskoristila ga dok je još bio u alkoholisanom stanju i privila ga k sebi dok je u nju sipao svoje seme. Nije ju bilo sramota svog postupka. Pretpostavila je da bi trebalo, ali nije.”

Možda knjiga ipak nije uvek bolja od njene adaptacije.

Da su autori serije ovom događaju pridali značaj i objasnili gledaocima da za to što je Dafni uradila ne postoji opravdanje, možda bi serija ispravila grešku koju je napisala Džulija Kvin. No serija se dalje fokusira na Dafnin bes usled Sajmonove laži i izdaje i scena silovanja odlazi u zaborav.

Lekcije o seksualnom nasilju iz „Bridžertona”:

1. muškarci mogu da budu žrtve seksualnog nasilja;
2. seksualno nasilje se dešava i u okviru porodice;
3. pristanak na bilo kakav (seksualni) čin može da se povuče sa bilo čije strane u bilo kom trenutku.
   
   

NE znači NE.

Pored svih propusta „Bridžerton” je osvojio srca gledalaca zbog čega je druga sezona već u pripremi. Nova sezona fokusiraće se na Entonija, najstarijeg muškog člana Bridžertonovih, i na njegovu potragu za idealnom nevestom. Biće bazirana na drugoj knjizi Džulije Kvin Vikont koji me je voleo.

Čini se da se polažu velike nade da će nastavak ostvariti uspeh, jer nas je na Netfliksovom Fejsbuk profilu Lejdi Visldaun iznenadila onako kako samo ona ume, ostavivši nam poruku koja najavljuje treću i četvrtu sezonu „Bridžertona”.

Pročitajte i: Drim tim – hit ili promašaj?

Pripremila: Katarina Mitrović

Izvor: netflix.com
Foto izvor: facebook.com, netflix.com