Amber alert je sistem upozorenja javnosti u slučaju nestanka deteta. Nastao je u SAD-u, u Arlingtonu (Teksas), 1996. godine, nakon što je pronađeno beživotno telo nestale Amber Hagerman, devetogodišnje devojčice po kojoj pomenuti sistem nosi ime. Mehanizam Amber alert sistema omogućava da se informacije plasiraju kroz svaki vid komunikacionih kanala – televizija, radio, novine, društvene mreže, bilbordi, GPS mreže, posteri, bankomati, obaveštenja na pumpama, stanicama transportnog prevoza i slično. Ono što je ključno u ovom sistemu jeste to što javnost u što kraćem roku dobija sve potrebne informacije o nestalom detetu – njegov izgled, osobine, šta je poslednje nosilo pre nego što je kidnapovano. Tako bi svaki pojedinac koji ima validnu informaciju o nestanku deteta, to mogao da prijavi policiji i tako pomogne u rešavanju slučaja otmice deteta.
Amber alert zvanično funkcioniše u SAD-u, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Malti, Irskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Robert Hover iz Međunarodnog centra za nestalu i eksploatisanu decu tvrdi da se oko 95% slučajeva otmice deteta, u kojima je uključen Amber alert sistem, rešilo u roku od 72 sata.
Treba napomenuti da se sistem ne aktivira uvek, već samo po unapred utvrđenim kriterijumima, iz razloga da se stanovništvo jedne države ne prezasiti informacijama, pa da zbog toga onda ne usmeri pažnju na slučaj kada bi to stvarno doprinelo rešavanju otmice deteta.
Svaka država ima slobodu da uvede svoje kriterijume u odnosu na potrebe koje proizilaze iz sopstvene prakse. Ovo su najčešći kriterijumi država u Evropi:
1. potraga se vrši za maloletnom osobom (osobom mlađom od 18 godina);
2. postoji potvrda od strane policije da objava alarma neće ugroziti život deteta;
3. postoji sumnja da otmičar ima nameru da povredi dete;
4. dostupnost osnovnih informacija (npr. kako dete izgleda);
5. sumnja da nestanak ima potencijalno ugrožavajuće posledice po život deteta;
6. nepoznate okolnosti nestanka.
Ukoliko je u pitanju dete koje je pobeglo od kuće, mehanizam se ne aktivira, osim u specifičnim okolnostima, i to obično kada dete ima manje od 13 godina, dakle, uslov je da dete nije u tinejdžerskom periodu.
Pročitajte i: „ČUVAM TEˮ – PRVA NACIONALNA PLATFORMA ZA PREVENCIJU I ZAŠTITU OD VRŠNJAČKOG NASILJA
AMBER ALERT U SRBIJI
U Srbiji je tokom 2020. godine prijavljen nestanak deteta 1147 puta. Od tog broja, 1103 je pronađeno, dok se za četrdeset četvoro dece još uvek ne zna gde su. Taj broj opominje nas da se pod hitno nešto mora preduzeti, kaže Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurićˮ, koja se još od 2015. godine bori za uvođenje pomenutog sistema u svrhu bezbednosti dece.
Prva 24 sata od nestanka deteta su veoma bitna, a uvođenje i aktiviranje Amber alert-a bi doprinelo u rešavanju otmice deteta. Deljenje informacija kroz komunikacione kanale velikom brzinom, omogućilo bi da se prati putanja otmičara, što bi doprinelo spasavanju deteta. Ukoliko stanete na pumpu da natočite gorivo, čekajući obratite pažnju na TV ekrane i vidite fotografiju nestalog deteta koje se možda nalazi baš nasuprot vašeg automobila u otmičarevom automobilu, vi ćete pozvati policiju i time ćete direktno učestovati u rešavanju otmice deteta.
Izmenom Zakona o policiji, koju je inicirala Fondacija, načinjen je prvi korak ka većoj bezbednosti dece, jer se sada po prijavi nestanka u potragu kreće odmah. Ipak, da bi u svaku potragu bilo uključeno celokupno društvo i da to ne zavisi od angažovanja porodice, neophodno je uvođenje jasnog sistema koji bi svakoj instituciji i pojedincu dodelilo preciznu ulogu, dok ne bude kasno.
Igor Jurić napominje da je povod inicijative uvođenja Amber alert-a u Srbiji to što je način reagovanja u slučaju nestanka dece još uvek trom i spor, i to se više puta dogodilo. Dalje nabraja slučajeve, najpre iz ličnog iskustva otmice i ubistva njegove ćerke Tijane Jurić, a zatim i devojčice Barbare, kao i otmicu devojčice iz Niša, koju je „Mačvanski Berberinˮ držao kao taoca 10 dana. Psiholog i psihoterapeut, Miroslava Vučetić Ćirić, tvrdi: „Dete prioritetno doživi mnogo manju traumu u odnosu na to kada je danima i danima izloženo zlostavljanju, a drugo – vrlo je bitno se što na taj način slabe kapaciteti počinioca zato što se prosto sad već zna koliki je uspeh toga i negde se tu oslabljuju njihovi kapaciteti i imaju manje samopouzdanja da se i upuste u tako neštoˮ. Da je sistem bio aktiviran, Igor Jurić smatra da bi potraga mogla da se završi nakon dva ili tri dana.
Statistika zemalja koje koriste pomenuti sistem, u 2020. godini donela je za 83% veći procenat uspešnosti rešavanja otmice deteta. Jurić objašnjava da sistem nije tu samo da bismo mi uspešno spasavali decu. To je mnogo više, jer bi se povećala svest nacije o problemu nestale dece, ali i o nestalim licima uopšte. Promenili bismo način sagledavanja. Na primer, konkretno u slučaju Tijane Jurić, neko bi možda obratio pažnju na automobil beogradskih registarskih tablica, koji kruži već sedam–osam puta po Bajmoku, ali se niko nije zapitao otkud i zašto. Naravno, dodaje Jurić, ne treba sumnjati u sve, ali treba obratiti pažnju da, ako se desi nešto, ipak imamo osumnjičenog. Ova je svest na mnogo višem nivou u drugim zemljama, jer takve slučajeve prijavljuju.
Ono što je još bitno, a čemu doprinosi Amber alert jeste pružanje zaštite i stručne pomoći porodici nestalog deteta, a ako ništa drugo, onda barem odnos sa medijima i zaštita porodice od medijske hajke. Sistem reaguje kada nestane dete, pa u potrazi za detetom, sistem štiti i porodicu nestalog deteta. Toga danas u Srbiji nema, zaključuje Jurić, i napominje da vlast treba da obrati pažnju na predlog Fondacije „Tijana Jurićˮ, jer ovaj sistem potreban je ne samo onome koji već traži svoje dete, nego celom društvu.
Pripremila: Jovana Golubović
Izvor: Fondacija „Tijana Jurićˮ, osnivač Fondacije Igor Jurić, rtv.rs
Foto-izvor: guliver/gettyimagesplus/istock/ianmcd
