Belgrade Youth Fair – Drugi panel

Apr 26, 2021, AKTUELNO, BIZNIS I FINANSIJE, INTERVIEW, STUDENTI

Na drugom panelu pod nazivom „Kako da rastem uz dobrog poslodavca” učesnice su bile: Ivana Karanović iz advokatske kancelarije „Karanović & Partners”, Danijela Perunović iz kompanije NELT, Slobodanka Cvetković iz kompanije Philip Morris, Jelena Dimitrijević iz kompanije Mercator S.

Moderator panela bila je Sanja Miladinović iz kompanije PepsiCO, u kojoj ja malo više od dve godine i tu je talent acquisition menadžer, bavi se regrutacijom, selekcijom, employer brandingom i talent menadžmentom.

Ivana Karanović vodi programe obuke i praksi u kompaniji Karanović & Partners, advokat po profesiji. Danijela Perunović se druga predstavila, ispred kompanije Nelt, na poziciji talent menadžera, regrutacija, selekcija i employer brandinga. Slobodanka Cvetković iz kompanije Philip Moris je na poziciji talent acquisition segmenta za jugoistočnu Evropu i ima rolu za talent menadžment. Jelena Dimitrijević se poslednja predstavila ispred kompanije Mercator S, gde je na poziciji rukovodioca službe selekcije, gde vodi odeljenje selekcije u okviru regrutacije i selekcije gde je i deo talent programa u Mercatoru.

Sanja je pričala o svom prvom poslu gde je radila na recepciji hotela i da je tu naučila radne navike i da ceni odnos sa klijentima. Posle je počela da radi u jednoj korporaciji, gde se usmerila u HR sektor. Rekle je da je Ivana bila njen mentor i da su promene industrija česte i da moraju da se uče veštine i navike. Studente je na samom početku diskusije posavetovala da budu proaktivni i hrabri, kao i da se ne ustručavaju da traže ono što ih zanima. Ona je istakla ujedno i važnost celoživotnog učenja u današnjem poslovnom okruženju.

Sanja je pozvala učesnice da pričaju o svom karijernom razvoju.

Jelena je prva pričala i rekla da njen karijerni razvoj ne traje dugo i da je počela pre tri godine, 2017, kao master student FON-a, kada je tražila svoju drugu praksu, gde je želela praksu u velikoj kompaniji. Da je videla da Mercator zapošljava studente u oblasti zapošljavanja. Istakla da je važno da studenti razmisle o tome da li bi više voleli da rade u korporaciji ili nekom drugačijem poslovnom okruženju i gde vide više prilika za razvoj.Ivana je rekla da nije bila sigurna šta želi i gde želi da radi, čak i kada je završila pravni fakultet. Počela je 1998. da radi u velikoj osiguravajućoj kući i da joj se to nije dopalo, da se izgubila u velikom sistemu. Iako su postojala pravila i procedure, želela je da bude kreativnija i da ima slobodu da radi. Prešla je u jedan NGO i da je dobila stipendiju da ide na master u SAD, gde je naučila da razmišlja. Želela je da ostane u SAD, položila je tamo pravosudni i radila je kao advokat, ali je zbog istekle vize morala da se vrati u Srbiju.

Slobodanka je nakon završene psihologije počela da radi kao psiholog u školi u Nišu i mislila je da neće imati puno posla, a to je bila velika zabluda. Tu je radila godinu i po dana i stekla je ozbiljna znanja o međuljudskim relacijama, gde je naučila da je svako iskustvo dragoceno i da ne treba da se beži od njih. Danas svi smatramo da je napredovanje u karijeri samo kada se ide vertikalno, sve dok ne postanemo menadžeri, ali da je u stvari preuzimanje drugih uloga, izlazak iz zone konfora i usvajanje veština ono što nas čini boljim stučnjakom. Nakon toga je došla u Filip Moris, gde je već petnaestak godina i najviše je u oblasti razvoja organizacije, talent acquisition, recruitment i slično. Paralelno sa poslom je nastavila postdiplomske studije i doktorirala je temu burnouta, što je posebno zanima. Sanja je rekla da je Slobodanka upravo personifikacija doživotnog učenja, kao osvrt na njen doktorat i usavršavanje, a da je dala termine poput burnouta, coachinga i svest o kulturnim razlikama nešto o čemu treba da se priča.

Pročitajte i: Belgrade Youth Fair – Prvi panel

Danijela je rekla da je slično kao Slobodanka završila psihologiju, a mislila je da će raditi nešto drugo u odnosu na ono čime se bavi. Prvo je radila u dečijoj psihologiji u igraonicama kao babysiter, pa potom u privatnim predškolskim ustanovama i kroz to iskustvo shvatila je da joj nešto fali, nije je ispunjavalo do kraja, iako je to predivan posao, njoj je neki element nedostajao. Oblast u kojoj je pronašla svoju ambiciju da uči više da se razvija i da to pokaže rezultat, ona je konkurisala za Nelt i bez ikakvog iskustva u toj oblasti postala je asistent u selekciji i regrutaciji. Tu se ukazala nova kategorija HR business partnering na tržištu Srbije i kada se tako nešto ukaže interesantno, novo i imaš priliku da tako nešto unapređuješ i razvijaš, prihvatiš takvu priliku, jer je to izazovno. Rasla je kroz tu ulogu dosta. Nelt je ušao u transformacioni projekat menjanja svačega, ali i organizacione kulture, tu je Danijela to prigrabila kao nešto novo čime može da se bavi. Nakon toga je konačno došla do onoga što želi da radi, a sve to usput je pripremalo za tu priču, gde je pre dve godine dobila priliku da radi kao talent menadžer. Učesnice panela usaglasile su se da se vremenom dolazi do saznanja šta zaista želimo iako na počeku karijere nismo još uvek potpuno sigurni u to.

Sanja je upitala kako izgleda talent management u advokatskoj kancelariji?

Ivana je rekla da imaju dve stavke, gde je prva powered by knowledge, a druga je kreativnost. Klijenti očekuju da se puno zna, najpre pravo, ali i biznis, finansije, ali i kako biznis njihovih klijenata funkcioniše, kao i psihološka znanja. Ljudi iz tima u kojem Ivana radi vole da imaju takva znanja, pa pohađaju treninge ne samo iz prava već iz ekonomije, pregovaranja, leadershipa i sličnih. Gajenje i razvijanje veština kreativnosti i proaktivnosti je nešto što im je bitno, pa na primeru studenata, gde na svakih šest meseci imaju grupu pripravnika, candidates program, gde je problem da ljudi izađu sa fakulteta bez veština koje su neophodne za posao, pa njihov program služi da da ljudima veštine i samopouzdanje. Istakla je značaj negovanja mentaliteta startupa čak i u okruženju gde postoji izgrađen sistem. Takođe se dotakla i teme mentalnog zdravlja – za mlade ljude je posebno značajno da iskuse uživo rad u organizaciji. Smatra da se nivo tolerancije i razumevanja na ljudskom nivou povećao tokom perioda pandemije sa kojom smo se suočili.

Sanja je upitala Slobodanku na šta se stavlja fokus i kako se identifikuju talenti u Philips Morrisu?

Slobodanka je govorila o tome da oni predviđaju da talenat prolazi ceo jedan put, od kako talenat nije deo njihovog tima, odnosno od kada je kandidat. Prolazi kroz proces selekcije, gleda se kako kreirate i proces i iskustvo talenata kroz talent acquisition segment, pa kada izaberete najboljeg kandidata, kako će se ta osoba integrisati, treba da dobije motivaciju, jer bez nje nema dobro performansa, bez obzira na znanje kandidata. Svaka organizacija ima vrednosti koje potencija i oni gledaju karijerne aspiracije i kroz model feedbacka, kako da se dalje razvijaju. Rekla je da je za studente važno da prepoznaju sistem koji im odgovara i istakla da je internship odlična prilika da pojedinac sagleda da li se pronalazi u određenom sistemu i ako ne, da donese odluku o tome šta drugo želi da pronađe za sebe i u toj oblasti se razvija. Pomenula je i danas izuzetno bitnu temu – burnout sindrom i kako raditi na njegovoj prevenciji tokom rada od kuće.

Sanja je upitala Jelenu vezano za maloprodaju, kako izgleda talent management u Mercator S?

Jelena je pričala o tri stuba opšte kompanijske strategije i da je talent management jedna inicijativa u prvom stubu. Mentorstvo sa top i middle menadžemtom kompanije, rad na određene teme, da svi imaju svoje mentore, da se aktivno koristi Linkedin learning, radionice sa ICT hubom i slično.

Sanja je pričala o PepsiCo i da su većinu stvari imali onlajn. Da imaju čitav portal za onlajn učenje, PepU, PepUniversity, sa preko 4.000 materijala onlajn za učenje.

Sanja je rekla da najveći deo ljudi radi u proizvodnji i na terenu i u istraživanju koji su radili u saradnji sa Filozofskim fakultetom, da je velikom broju ljudima u prvoj liniji posla najviše značila sigurnost na poslu i koliko god da su ljudi koji su radili od kuće osećali grižu savest zbog toga, da je olakšavajuća okolnost ljudima u prvoj liniji sigurnost posla.

Pitala je kako funkcioniše performance menadžment kod drugih kompanija.

Ivana je rekla da je ceo ovaj period stavio poverenje na test i da sistemi gde to poverenje nije bilo čvrsto, da je to bilo jako teško izvesti. Profesija advokata je drugačija jer su oni tu za klijenta i klijenti ocenjuju njihov performans, a u ovom periodu je najbitnije bilo da zajedno ovo prođu, kao i da je tolerancija na ljudskom nivou povećana.

Zatim je upitala kako ohrabriti mlade da rade onlajn, gde je Ivana rekla da je potrebno puno ohrabrivanja. Da je za mlade ljude, koji rade od kuće bitno da su tu za njih i da održavaju onlajn sastanke, da imaju teams grupu gde mogu da pitaju.

Danijela je rekla da je poruka studentima da iskoriste tu raspoloživost, da traže šta žele da nauče, šta ih zanima? Da kada krenemo da radimo, da budemo transparenti u tome šta nam odgovara, šta nam ne odgovara, pogotovo ako ostane ovaj onlajn vid rada.

Slobodanka kaže da je timska dinamika bitna. Ako imaju samo menadžera koji sve kontroliše, to je kratkog veka. Na svom primeru je rekla da je u Nišu, a da su njeni nadređeni u nekom drugom mestu.

Sanja je upitala da li su se razvile neke nove veštine?

Jelena je rekla da je neki zaključak u svemu ovome da je manje šefovanja a više mentorstva bitno, kao i da je bitna rezilijentnost i otpornost na stresne promene, kao veština broj jedan. Trening rezilijentnosti se drži u okviru Mercator S, da bi se razvila veština kod svih 8.500 ljudi koji tu rade. Pored svih tih stvari i fleksibilnost, bitno je da upravljaju emocijama, da još više veruju u svoja znanja, da i dalje stičemo nove veštine, a da su elearning platforme tokom juna i aprila prošle godine zabeležile četvorostruki porast broja korisnika, što zapravo i govori o tome koliko su svi svesni toga.

Učesnice panela su se složile u tome da je lična odgovornost značajna za izgradnju karijere i da je ta karijera u našim rukama. Za većinu onih koji tek stupaju na tržište rada ovaj period je izazovan, jer mogućnost za pružanje podrške u online okruženju ne može da se poredi sa podrškom koja se dobija u samoj organizaciji u vidu mentorskog pristupa.

Pripremila: Tijana Katić

Foto-izvor: Tijana Katić i Belgrade Youth Fair/fb